Zar je zlo postalo toliko bahato? Zar se ti ljudi apsolutno više ničega i nikoga ne boje? Ni božje ni ljudske kazne? Zar ovo zlo nema granice?
Zoran Milekić je rođen u Čačku 1974. Diplomirao je na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Radi kao profesor istorije. Bio je stručni saradnik na srpskom izdanju vrlo čitane knjige „Smešna istorija sveta“. Do sada je objavio naučno-popularne knjige za decu o Dositeju Obradoviću i Mihailu Petroviću Alasu. Godine 2018. izašao mu je roman „Mali vojnik Velikog rata“. Oženjen je i otac dva sina.
Diana Budisavljević rođena je u Austriji i bila je najveći humanitarac u Drugom svetskom ratu. Prema popisima spasila je preko petnaest hiljada dece iz ustaških logora. Ovo je knjiga o njoj.
Svako od pedeset poglavlja uvodi nas sve dublje u priču i spoznajemo kroz kakve je sve nevolje prolazila kako ona tako i svi oni nedužni. Njenu ideju da spasu decu iz logora po Hrvatskoj podržali su i njeni saradnici, Kamilo Bresler, Dragica Habazin, Jana Koh.
Svaki ulazak u logore za nju je predstavljao tragično iskustvo od kojeg se jako teško oporavljala pa je tako Diana preživela tri nervna sloma. Shvativši da paketi ne stižu na svoja odredišta poguralo ju je da stvari uzme u svoje ruke, stisne zube i uđe među napaćenu, nedužnu, jedva živu decu. Opisi logora su izuzetno mučni, još teži kada znate da nije deo piščeve fikcije nego puka istorija. Sama ideja Akcije bila je, pored izvođenja dece iz logora i pružanje neophodne medicinske pomoći, da se po završetku rata deca vrate svojim roditeljima. Svima je poznata Dianina kartoteka koja je na samom kraju rata oduzeta pa tako najveći deo dece nikada nije ugledao svoje, možda žive roditelje. Činjenica da je predala celokupnu dokumentaciju koju je prikupljala za vreme rata govori o veličini kakva je bila Diana. Gorda u teškim vremenima, blaga za sve nevine duše. Majka svakom siročetu.
Milekić je u svom romanu iskoristio delove Dianinog dnevnika koji je, ne baš svakodnevno, vodila za vreme rata i koji je umnogome pomogao da se sagleda šira slika rata iz druge perspektive.
Na ovakve priče ne možete okretati glavu. Ovakve priče zahtevaju da se o njima priča dugo i često.
Pobedi hrabrost. I čovečnost.
Dok čitate ovaj roman imate osećaj da je ona tu, da vam se poverava, da otvara svoju dušu i govori koliko joj je bilo teško. Koliko je dece ubijeno, koliko dece nije doživelo da nogom zakorači van logora, koliko boli nemoć, koliko je dece zatrpano, a živo. Zemlja je disala. A ona je dala sve od sebe. I više od toga.
O Diani su mnogi pisali. Zanimljivo je da je njen „Dnevnik“ štampan u svega sedam stotina primeraka. Verujem da bi se sada čitao mnogo više i češće. Toliko možemo i moramo.
Svaka želja za životom počinje iz užasa i iz dodira smrti, svesnog ili nesvesnog straha. Strah goni ljude ka toj želji. Iz te želje rađa se borba za sopstveni život. A iz čiste čovečnosti rađa se borba za tuđi.
Autor: Radmila Marković
Izvor: booksandscarves.com