Laguna - Bukmarker - Prikaz romana „Tajna agencija nove Jugoslavije“: Kako je Tanjug javljao - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Prikaz romana „Tajna agencija nove Jugoslavije“: Kako je Tanjug javljao

Mada je poznat kao prevodilac i antologičar južnoameričke književnosti, Branko Anđić je, pre svega, prozaista sa većim brojem zapaženih, ali, nažalost, ne do kraja – i to ne njegovom krivicom – pročitanih romanesknih i pripovednih naslova. No, i pre toga, on je bio aktivan kao novinar što, uprkos neophodnom razgraničenju između biografije i bibliografije, ipak nosi određenu važnost u njegovom radu i nudi dodatni kontekst za razumevanje njegovog opusa. Ovo je posebno primetno na planu stila, tematskog okvira i usmerenosti na detalje u njegovom prošlogodišnjem romanu „Tajna agencija nove Jugoslavije“.

Predstavljajući ga u formi dve dopunjujuće celine – sa jedne strane je priča o radu Tanjuga i svim ljudima koji su ga činili jednom od najboljih telegrafskih agencija u svetu, dok je, sa druge, priča o pojedincu koji traži svoje mesto u sistemu i istorijskim promenama koje ga okružuju – Anđić tematski približava ovaj tekst određenom broju ranijih dela, ali odlazi i korak dalje, naročito u poigravanju sa glavnim junakom, koji nosi ime samog pisca, i njegovim životnim putem. Značajan broj podudaranja koja se mogu pronaći između protagoniste i autora čine ovaj roman bliskim sve većem korpusu dela autofikcije koja su bliska i memoarsko-dnevničkim zapisima i onome što se smatra sferom fikcionalnog. Neke od ovih razmatranja ističe i sam Anđić u početnim i krajnjim segmentima dela, ipak najzad stajući na stranu izmaštanog i fiktivnog nasuprot memoarskom, te je jasno da se ovde ipak prvenstveno radi o položaju individue u jednom od najturbulentnijih perioda novije istorije. Naime, usmeravajući se na osamdesete kao vreme procvata, vrhunca i propasti SFRJ, autor mapira sve ove promene i okolnosti okom pripovedača, svog imenjaka i maske iza koje se krije, te Šaptača, njegovog glasa iz off-a, savesti i svesti. Kao povlašćeni pojedinac koji nakon studija dolazi u Tanjug, ovaj fikcionalni Anđić prolazi sve etape između nevinosti i iskustva, kako profesionalnog tako i životnog, a pozicija koju zauzima u agenciji daje mu priliku da iz prve ruke iskusi kako se dolazi do vesti, šta se sa njima radi, kako se preoblikuju i predstavljaju različitim kategorijama slušalaca, od bezbednosnih službi do „običnih“ građana. Iako se u početku buni protiv okvira sa kojima se susreće i aršina koje mora da prati, junak polako raste, razvija se i postaje jedan od simboličkih figura pomenute agencije.

Međutim, ovde se ne radi samo o tehničkim stvarima koje su omogućavale da novosti iz različitih krajeva planete dođu do Beograda, a potom dalje, već i o međuljudskim odnosima koji su vladali u tako kompleksnom sistemu kao što je bio Tanjug. Zapošljavajući ogroman broj ljudi koji moraju da rade zajedno da bi dostigli cilj, ova agencija je primer organizovanog i koherentnog skupa u kojem se poznaje hijerarhija, poštuje red i insistira na istini i autentičnosti. Drugim rečima, ta informativna mreža se u „Tajnoj agenciji nove Jugoslavije“ brzo pretvara u sliku i priliku države u kojoj funkcioniše i skoro metonimijski trasira sve važne odnose na raznim nivoima vlasti u SFRJ. Tako ovaj roman postaje ne samo ispovest jednog junaka i slika jednog kolektiva, već i priča o društvu koje je postojalo osamdesetih godina. Naravno, Anđić ne preza od toga da se kritički i na momente vrlo ironično okrene prema tom periodu, istovremeno dajući njegovu prilično preciznu dijagnozu – naročito nakon Titove smrti – i ističući pojedince koji su doveli do relativizacije tih promena i njihovog upliva u svakodnevicu šireg kruga ljudi. Strukture koje su opisane u romanu, novinari i njihovi nalogodavci, predstavljaju sponu između aktuelnih političnih i društvenih dešavanja i naroda koji oseća posledice tih dešavanja, i zato su upravo Tanjug i njegovi zaposleni bili zaduženi za formiranje mišljenja i odnosa prema strukturama vlasti. Važnu ulogu u tome odigrali su Anđićev protagonista i njegovi saradnici, ali on je, kao misleće biće koje ne radi automatski, nego savesno i precizno, u prilici da zapazi i analizira sve te etape promene društva i uređenja, te da ih predoči čitaocima u vidu dvostruke (samo)analize.

Premda ne bez mana – one se najviše osete u uvodnim segmentima u kojima Branko Anđić nepotrebno detaljno uspostavlja poetički okvir dela i insistira na postulatima magijskog realizma koji, iako korisni, nisu neophodni za čitalačko razumevanje – „Tajna agencija nove Jugoslavije“ predstavlja slojevit, duhovit i analitičan tekst koji svojim poližanrovskim i polifonim pristupom nudi laku prohodnost i skreće pažnju. Uz to, radi se o romanu u čijem se središtu nalazi povlašćena grupa ljudi koja obrazuje istinu, formira sliku o svetu i definiše stvarnost kao takvu, što je naročito važno za razumevanje današnjice u dobu post-istine, a ovakvi naslovi imaju potencijal da pokrenu promene u savremenoj domaćoj prozi – nije važno kakve su te promene; važno je da one nastanu.

Autor: Dragan Babić
Izvor: Politikin Kulturni dodatak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.