Među koricama knjige „Ostrvo na dva mora“ na kojima mirno plovi brodić od papira, književnica Ljubica Arsić je sabrala 31 priču o moru iz pera najznačajnijih svetskih pripovedača XX veka. Ovaj tematski izbor inspirisan morem i njegovom višeznačnom simbolikom, objavljen u ediciji Talasi izdavačke kuće Laguna, na najbolji način otvara Tajanstveno ostrvo, proza Jovana Hristića izdvojena iz knjige „Terasa na dva mora“. Nakon nje, šum talasa do nas dopire u izvrsnim prevodima pripovedaka najznačajnijih pripovedača XX veka, čija su imena, već sama po sebi, dovoljna preporuka za čitanje ove knjige: Alberto Moravija, Šulamid Lapid, Tenesi Vilijams, Dino Bucati, Isak Baševis Singer, Dilen Tomas, Žan-Mari Gistav Le Klezio, Italo Kalvino, Migel Delibes, Ivan Bunjin, Džerom Dejvid Selindžer, Vitold Gombrovič, Mario Benedeti, Hulio Kortasar, Horhe Luis Borhes, Antonio Tabuki, Džubran Halil Džubran, Žoze Saramago...
Njihove priče o moru, zapravo su priče o životu i njegovoj promenljivosti, o strastima i preobražajima, o najdubljim ljudskim posvećenjima i strahovima, o vrtlogu erosa i tanatosa, o sveobuhvatnoj čežnji i melanholiji koje nas obuzimaju dok gledamo nepregledno plavetnilo, pokušavajući da dokučimo gde prestaje more, a gde počinje nebo, i obratno. Zato je more u pripovetkama velikih majstora mnogo više od kulisa, više čak i od ambijenta kojim se dočarava određena atmosfera. Ono je simbol ljudske uzburkane duše, njene istovremene sklonosti i ka neverinu i ka bonaci, ali i težnje za utehom koju obećava obala. Čitajući pripovedna ostvarenja pisaca koji su u ovoj sažetoj formi iskazali vrhunsko majstorstvo, sigurno ćemo se na pojedinim mestima snažno boriti za dah, pokušavajući da glavu držimo iznad zapenjene površine, biće i onih tekstova kroz koje ćemo se kretati kao da hodamo kroz gustu, morsku vodu, ali i onih pasusa nad kojima ćemo zastati kako bismo ih zauvek poneli sa sobom, kao odškrinutu školjku ili puža tajanstvene spirale. Zaranjajući u čudesne pripovedne svetove koje je za nas izabrala Ljubica Arsić, u svakom od njih prepoznajemo neko sasvim novo more, ali i njegove obale koje još uvek nisu ucrtane ni na jednoj mapi sveta.
Kada sklopimo korice „Ostrva na dva mora“, bićemo prijatno iscrpljeni, ali i okrepljeni u isti mah, baš kao da smo se dobro iskupali u beskrajnoj, modroj vodi. I osećaćemo kako sa naše kože na suncu nestaju krupne kapi vode, čak i ako pročitanu knjigu nismo spustili na vreo, pobeleli pesak, nego daleko, daleko od njega, gde ne dopiru ni krici galebova, ni šapat talasa, ni neizrecivi miris mora.
Autor: Olivera Nedeljković