Stara verzija srednjovekovnog rukopisa škakljivog sadržaja korišćena je kao povez za knjigu.
Naučnici su otkrili davno izgubljenu verziju srednjovekovnog ljubavnog „romana“ koji sadrži scene seksa koje su možda previše eksplicitne čak i za savremene izdavače.
Poema napisana na francuskom jeziku „Roman o ruži“ (
Le Roman de la Rose), pripoveda o muškarcu koji se udvara ženi – „ruži“ iz naslova pesme. Oslikavala je ljubav poput one prikazane u savremenoj sagi
Sumrak, ljubavnu priču koja je očarala publiku i iznova bivala obrađivana.
„'Roman o ruži' je zbilja bio hit svog vremena“, izjavila je Marijen Ejls, izučavalac srednjeg veka na Bristolskom univerzitetu u Velikoj Britaniji, koja je otkrila nove odlomke ovog rukopisa. „Možemo da zaključimo koliko je bio popularan na osnovu sačuvanih rukopisa i odlomaka, slike koju ovi novi odlomci upotpunjavaju, ali i na osnovu toga koliko je aluzija na njegov sadržaj postojalo u drugim srednjovekovnim spisima.“
Previše vruće za objavljivanje
Ejlsova tvrdi da je svaka verzija ove ljubavne priče, koja se sastoji od 22.000 stihova, za nijansu drugačija, a verzija koja se nalazi u novootkrivenim odlomcima takođe nije izuzetak. U njima se nalazi scena koja je izuzeta iz savremenih izdanja poeme, koja više podseća na „Pedeset nijansi sive“ negoli na
Sumrak sagu. U dotičnoj sceni, pripovedač se služi metaforom hodočasnika koji izlazi pred verskog relikvijara kome insinuira seksualn čin. On opisuje svoj štap kao „krut i jak“ i govori o tome kako bi ga „metnuo u onaj jarak“. Kako bi prizvuk njegovih reči bio potpuno jasan, opisuje i sebe kako kleči ispred relikvije „preplavljen strašću i na vrhuncu snage, između dva veličanstvena stuba... opijen željom za uzdizanjem.“
Ovaj nagoveštaj je vekovima šokirao čitaoce. Godine 1900. F. S. Elis, izučavalac srednjeg veka, ostavio je taj segment u originalu, na francuskom jeziku, odbijajući da ga prevede na engleski jezik. Objašnjavajući ovakav potez, napisao je da „veruje da će oni koji tako pročitaju umeti da cene to što im je ostavaljena sva degutantnost originalnog zapisa.“
Ejlsova je izjavila da je u verziji francuskog džepnog izdanja takođe izostavljeno nekoliko ovih redaka.
Istorija puna seksualnog naboja
„Roman o ruži“ je napisalo dvoje autora, i to 1280. godine. Nove odlomke je pronašao Nikolas Vinsent, sa Univerziteta istočne Engleske, u arhivima vusteršerske eparhije.
Rukom ispisani pergamenti su korišćeni kao povez za druge spise i odmah je bilo jasno da sadrže nešto posebno, rekla je Ejlsova. Kao prvo, rukopis na „povezu“ je delovao znatno starije od onog koji se nalazio na stranicama koje je obavijao. Kao drugo, Ejlsova je na njemu primetila poznatu frazu iz „Romana o ruži“ koja glasi
bel accueil. U prevodu bi značilo „topla dobrodošlica“.
„'Roman o ruži' je bio u žiži srednjovekovne rasprave koja se odigravala između intelektualaca o položaju žena, tako da je velika verovatnoća da su baš ove stranice odstranjene iz originalnog poveza i da ih je reciklirao neko koga je vređao njihov sadržaj“, rekla je Ejlsova.
Džefri Čoser, engleski pesnik najpoznatiji po „Kanterberijskim pričama“ dovršio je prevod nepotpunog izdanja pesme „Romana o ruži“, skoro jedan vek nakon što je napisana.
„Nijedna kopija teksta u rukopisu nikada nije identična, tako da svaki novopronađeni segment dodaje delić koji nedostaje, što nam pomaže u razumevanju toga kako su ova dela čitana i ponovo interpretirana u srednjem veku“, zaključuje Ejlsova.
Autor: Stefani Papas
Izvor: livescience.com
Prevod: Aleksandra Branković