U okrugu Flintšir, četrdesetak kilometara južno od Liverpula, leži malo velško selo Harden. U njemu se, skrivena iz jednog šumarka, nalazi Gledstonova biblioteka, jedina biblioteka u Velikoj Britaniji koja podseća na američke predsedničke biblioteke. Nosi ime Vilijama Juarta Gledstona, koji je tokom bogate političke karijere četiri puta biran za premijera Velike Britanije. U 117 godina staroj građevini, među više od 150 hiljada dela iz različitih oblasti, glavnu atrakciju predstavlja državnikova lična biblioteka sa oko 32 hiljade knjiga.
Ova institucija, međutim, nije samo dom jedne od najvećih kolekcija knjiga na ostrvu, ona nudi i nešto što nećete pronaći u drugim bibliotekama: noćenje. Kao samozvanom bibliofilu, scenario u kome provodim noć u biblioteci, sklupčana pored dobre knjige, zvuči mi kao ostvarenje najlepšeg sna. A očigledno je da nisam jedina.
Prvi gosti su u Gledstonovoj biblioteci prenoćili još davne 1906. godine, negde u vreme kada su prvi put otvorena vrata građevine u kojoj se i sada nalazi. (Biblioteka je otvorena za javnost 1894, ali je u početku bila smeštena u „limenom tabrnaklu“, montažnoj građevini podignutoj nedaleko od današnje lokacije.) Danas, više od stotinu godina kasnije, posetiocima iz Britanije, Evrope i ostalih delova sveta omogućen je smeštaj u 26 soba.
„Ovde dolaze posetioci različitih profila“, ističe Ejmi Samner, direktor marketinga Gledstonove biblioteke. „Da, česti gosti su ljubitelji čitanja, ali i naučnici, istraživači i sveštena lica. Studenti uživaju u miru čitaonice, pisci koji žele da razbiju svakodnevnu rutinu dolaze kako bi radili na svojim knjigama, a ima i onih koji jednostavno vole da putuju i odsedaju na neobičnim lokacijama.“
Ovim razlozima se zaista ništa ne može zameriti. Kao pisac, ne mogu da zamislim mesto na kome bih radije provela noć. (Da li je uopšte moguće doživeti kreativnu blokadu u biblioteci?) Pošto sam ostavila torbe u sobi, silazim drvenim stepeništem do glavne čitaonice. Tišinu u veličanstvenoj dvospratnoj prostoriji, sa ogromnim prozorima i lučnim svodom, narušava samo škripanje parketa pod mojim nogama. Zakoračila sam u scenu iz mašte. Kroz misli istog trena počinju da mi proleću prizori iz Hogvortsa, škole za veštice i čarobnjake.
Spiralnim stepenicama se penjem na drugi nivo i prstima prelazim preko kožnih poveza stotina knjiga, čije su požutele stranice decenijama prelistavali razni učenjaci i bibliofili. „Legende o svecima“. „Oltar“. „Problem besmrtnosti“. „Traktat o čistilištu“. Kao gost pansiona, imaću pristup knjigama do zatvaranja čitaonice u deset uveče.
Posle brzog ručka u kafeu, uzimam u ruke laptop i vraćam se u čitaonicu, kako bih nastavila sa pisanjem započetog članka. Pronalazim jedno od retkih slobodnih mesta, za stolom na drugom spratu. Odatle se pruža sjajan pogled na celu prostoriju.
U pamfletu posvećenom istoriji biblioteke, koji sam uzela po dolasku, piše da je Gledston pročitao oko dve trećine od 32 hiljade knjiga u svojoj biblioteci i da je pritom ostavio beleške čak u šest hiljada.
„Frudova biografija Gledstonovog ljutog protivnika Bendžamina Dizraelija, erla od Bikonsfilda, sadrži neke od najinteresantnijih marginalija u izvornoj kolekciji“, priča mi bibliotekar Geri Batler. „Pored pasusa koji opisuju diskusije u parlamentu o pogoršanju odnosa sa Rusijom, Gledston je na tri mesta napisao reč 'neistina'. Takvi detalji nam ukazuju da se nije stideo da na stranicama knjiga iznosi svoje iskreno mišljenje.“
Biblioteka usputnim posetiocima svakog dana u nedelji nudi besplatno razgledanje kolekcije u tri različita termina. Osim toga ovde se organizuju različite manifestacije otvorene za javnost, posete pisaca, časovi jezika i festivali. Najznačajniji događaj u kalendaru je verovatno Gledfest, koji se održava početkom septembra svake godine. U okviru festivala organizuju se susreti sa piscima i drugim ličnostima iz sveta kulture, predavanja, javna čitanja poezije i druge aktivnosti.
„Posetioci žele da saznaju šta se nalazi sa druge strane velikih drvenih vrata“, kaže Ejmi Samner. „Tura počinje upoznavanjem sa Gledstonovim životom i istorijom biblioteke. Zatim ih uvodimo u 'istorijsku sobu', u kojoj se nalazi Gledstonova lična biblioteka. Tu im se pruža prilika da vide njen sadržaj i osete atmosferu koja vlada u jednoj takvoj prostoriji.“
Gledstonova želja je bila da sadržaj svoje impresivne privatne zbirke podeli sa javnošću. Zato je 1894. ovaj osamdesetogodišnjak pozvao svoje ćerke i glavnog slugu da mu pomognu da knjige preveze iz svog doma u zamku Harden do prvobitne zgrade biblioteke. Sam je istovarivao kutije sa knjigama, a zatim je smislio i sopstveni sistem klasifikacije.
Gledstonova ćerka Meri Dru verovatno je najbolje opisala namenu ove biblioteke kada je napisala da je njen otac želeo da „ponudi knjige koje nisu imale čitaoce čitaocima koji nisu imali knjige“.
Imajući to na umu, zatvorila sam laptop i otišla do najbliže police. Na kraju krajeva, u biblioteku sam došla sa jednim razlogom: da čitam.
Autor: Dženifer Nalevicki
Izvor: smithsonianmag.com
Foto: https://www.gladstoneslibrary.org/
Prevela: Jelena Tanasković