Prvi deo šestog dela „Igre prestola“ koji je napisala veštačka inteligencija – eksperiment koji vredi pročitati

U tekstu koji smo juče objavili na sajtu o tome da veštačka inteligencija piše nastavak „Igre prestola“ objavili smo skroman primer toga kako bi taj nastavak izgledao. Redakciji Lagune se ova tema naročito dopala, pa smo pošli putem navedenog linka u tekstu i pročitali prvih pet poglavlja ovog eksperimenta koji je izveo ljubitelj serijala, Zek Tot. Budući da je tekst koji je stvorila veštačka inteligencija urnebesan, poželeli smo da podelimo sa vama njegov sadržaj. Uživajte u ovom literarnom galimatijusu! Pravila interpunkcije su ostala verna originalu, kao i sam tekst i njegov (bes)misao. Kako je AI napisala – tako smo mi preveli.


 
Tirion

Tirion je mogao da čuje lord Emonov kašalj. „Nedostaje mi zbog toga. Zašto si pravilno?“

„Plašio sam se gospodara Sanse, ser“, ser Džejmi ju je podsetio. „Ona je Barateon od prelaza. Drugi sinovi tvoje konkubine od praziluka.“

Gospa Donela dužinu mača, kosa koja je otišla spremna da se penje na njenu stranu. I između njih je bio belako kostolomac i noćna straža jaše u njihovu sobu. Samo što on nije mogao da ih gleda, čak i drugi sigurno. „Kako si mogao da napustiš svet?“

„Neki moraju, za tebe“, žena se oglasila lenjo. „Bogovi, Smrad!“

Sipala je od dva oka i sišla je ispod vatre. „Ona će pronaći tvog brata, i sad sam čula nju otkad je bila stajala činija. Noć je bila sveža i vlažna.

„Da, kameni kuvar, moja gospo“, zadihao se kada je ušla, i njegovo raspoloženje nije bilo u dvorani. Ovo je moj mač. Morao je da koristi nevolju kada je spustio pero, prvog dana.

Sledećeg jutra se probudio još stotinu stopa iznad krčme pored hrama sa izudaranim zidom, kao zid čopor vreba zlobno. Njegova desna noga je bila snažna ispod. Završio je to čvrsto. Da pokaže, leto je došlo baš kao i on i uljez septa krivnog jedan veličanstven mladić svi skupiše ljuljajućih gvozdenih lanaca, njegovo stopalo kratko od crnog čelika i hladne stare senke. Štit u njegovoj ruci se zatrese, ostavljajući trećinu njegovog vrata u visećoj vodi.

Džejmi zavapi, u prljavštini, i poče da silazi pored njegove noćne posude, i mogli smo za malo naći tunel odmah, ali bismo ga zatvorili bez bitke ako ona peva, onda, možeš jurnuti na šume za vatru sa zapada, gde hranimo tuđine. Pacovi su došli kući svojim životima! Ako ostaneš duže strana duga je spremna, za kapetana Stanisa i pridruži se rRedvinovoj vrednosti. Zakleli su se tuđa greška, mi smo beli i sivi.“

„Da, moraš da pričaš o stotinu iskusnih plašteva, ovčetina, riba i grimizna svila, Sem je mogao da vrati kovača, i za pre tamo je bilo palih. Ovaj zmaj ne kaže imali smo četiri iz družine, ili ni čovek ni pacov i dva pevača, sjajni čopor ljudi i krilatog drveća. Možeš ići sa puno i vrata i prazni put nek nestane, ili možemo braniti Zimovrel dok tvoja družina je napukla i umirati bez neko vreme. Nosiću i njih, ser Davos, i teško čak te stavim Crnom Crvu. Bila je gore jašući uz Kraljev drum blizu njega dok god da si verovala, četiri čoveka koji bi mogli da unaprede puno od nje bolje.“

„Šta hoćeš bez skrovišta?“ pitao je Džared.

„Pitali smo da raspravljamo tako mnogo kada je bitka prošla. Pantomimičar će Služiti takođe, drum je tvoj. Prikucan je za zid i kamenje za sve dečake. Recka, crvenonosi.“

Pseto je pronašao Džejn Pul. Ser Merin Trent je poslao Kralja Jorena kroz luku, da dozove crnu braću koja su se ukrasila njegovim rogatim venama. Budalama koje bi oženio sa njim, svi su bili ponovo rođeni. „Zašto, ja znam? Krvario je, pokrio je svoje cele noge na ramenima od snega. Stajaće on na palubi za ribu četrnaestodnevnog, i nikada neće ubiti jednu. Sečivo nije više, da, mislila je, ali nije mogao uzeti mnogo hrane.

Nije mogao da pomogne sebi na prvom naletu. Duh je svratio, u kampu kada je Aša lovila noćnoj straži. Sada baklje pod njima i ruža u njegovoj glavi ili bismo doneli ih sa drugog sveta. Tvrdoglav je i glup, ali njegov savet nikada nije spasio mog brata kao mnogi. „Mora da bude pet izbora,“ napomenuo je.

Napor je. Moj ujak je morao da uradi istu boju. Teško da je mogla da broji od smrt.

Nateralo je Neda bolje da stane dok je vatra padala, stojeći ispod luka razbijenog ipak udaljeno polje gde senke tornja plaćaju kamp pozadi. Stariji brat je znao bez sunca komadi slomljenih građevina i pepeo vapećih gradova; četiri stotine hiljada gavranova, njegov sopstveni torzoi. Iza njih nosio je njihove crne plaštove kao njihova lična žuta riba heroja koji nose grubo sečene biste, crna pastrmka je odsekla ogromne grudi, sa bojama prelazeći unutra i napred ka njihovim glavama. Lordovi i lešnici i dagnje, plaštevi obale, nekoliko stotina jahača ispod medovine, i pod stopalima pet južnjačkih Kraljeva zarobljenih sedi i nekoliko je stupilo ka Kraljeubici. On se neće vratiti još na plićak, sa iznad njegova prva crna družina.

„Samo će stotinu Severnjaka ostati sa njima. Oni će te naučiti lord Rikardov brat Džofri. Kaži mi istinu, Sersei je poznata. Niko ne traći tvoju korist, sećaš se. Mrtav čelik i kisela mačka i duplo toliko takođe.“

Foto: HBO/unsplash.com
Izvor: https://github.com/zackthoutt/got-book-6/tree/master/generated-book-v1
Prevod: A. M.