Prvo pravilo književnog kluba: svaki publicitet je dobar publicitet

Sve je počelo 1996. sa književnim klubom Opre Vinfri. U svoj tok-šou program uvela je segment gde preporučuje knjigu koju će njena publika čitati tokom jednog meseca. Autor bi bio gost, razgovaralo se o knjizi, a čitaoci su mogli da postave pitanja i iznesu svoje utiske. Do ranih dvehiljaditih popularnost kluba je toliko porasla da su se često naslovi koje je Opra preporučivala doštampavali u milionskim tiražima. U maju 2004. kada je izbor pao na „Anu Karenjinu“, za nedelju dana prodato je sedamdeset devet hiljada primeraka knjige, a izdavač je morao da odštampa blizu milion ne bi li zadovoljio potražnju tog meseca. Slično je bilo i sa Stajnbekovim romanom „Istočno od raja“, koji je u prvom satu otkad je najavljen kao izbor za taj mesec prodat u šezdeset hiljada primeraka.

U eri kada je kablovska televizija bila ono što su danas društvene mreže, uticaj koji je ovakav vid promovisanja imao na izdavačku industriju bio je dotad neviđen. Očigledno da se Oprin autoritet prelivao na sve sfere javnog života. Književni klub je samo dokazao u kojoj meri ljudi veruju njenom sudu. Preporuke su dolazile od nekog ko je i sam pasionirani čitalac. Njeni izbori su bili raznoliki, od klasika do savremenih bestselera.

Kada su 2001. objavljene „Korekcije“ Džonatana Frenzena, Opra je odabrala ovaj naslov za književni klub tog meseca i uputila poziv autoru. Samoproklamovani elitista pribojavao se da će nalepnica sa logoom Oprinog kluba odbiti deo čitalačke publike kojoj se on obraća pa je gostovanje otkazano. Ocenio je neke od prethodnih Oprinih odabira kao frivolno štivo. U tom trenutku klub je bio na vrhuncu popularnosti, tako da je javnost stala na njenu stranu. Knjiga je prodata u više od pola miliona primeraka samo zahvaljujući njenoj preporuci, a sam Frenzen je od tantijema bio bogatiji za milion i po dolara. Kada je 2011. objavljena „Sloboda“ i ponovo usledio Oprin poziv, nije ponovio istu grešku – gostovao je u emisiji.

Mnoge ličnosti iz javnog života krenule su njenim stopama, pa je tako Džimi Felon, proslavljeni tok-šou voditelj, godine 2018. takođe pokrenuo segment preporučivanja knjiga u svojoj emisiji. Američka glumica Sara Džesika Parker je počasni član odbora Američkog udruženja bibliotekara, koje je pokrenulo Book Club Central, onlajn platformu za promovisanje čitanja. Pored toga, mnoge javne ličnosti imaju običaj da krajem godine izbace listu svojih omiljenih knjiga, pa se tako od 2015. tradicionalno iščekuju književni favoriti bivšeg američkog predsednika Baraka Obame. Bil Gejts na svom blogu daje predloge za čitanje koji su obično mešavina publicistike i romana. Ovo se bez greške povoljno odrazi na prodaju preporučenih naslova. U Velikoj Britaniji pandan Oprinom klubu su „Ričard i Džudi“.

Jedini klub koji se po uticajnosti približio Oprinom pokrenula je 2017. američka glumica Ris Viderspun. Pod okriljem svoje medijske kompanije „Hello Sunshine“ ona je lansirala Reese’s Book Club. Ris se obraća pratiocima na Instagram stranici kluba svakog prvog u mesecu kada otkrije knjigu koja će se čitati tog meseca. U eri dominacije društvenih mreža ovo se pokazalo kao najuspešniji način da knjiga dobije na vidljivosti. Ona bira naslove koje pišu žene sa snažnim ženskim likovima. Moto njene kompanije i književnog kluba je osnaživanje žena. Neki od naslova koje je uvrstila među favorite postali su planetarni hitovi. Među prvima „Na sve strane mali požari“ Selest Ing, koji će ove godine dospeti i na male ekrane.

Laguna je pod svojim okriljem osnovala književni klub koji se na sličan način bavi promovisanjem naslova koji zaslužuju pažnju čitalačke publike. Ovo je mesec u kom će klub doživeti svoje jubilarno 60. izdanje. U istoimenom odeljku na našem sajtu možete naći tekstove o svim knjigama koje su do sada bile tema kluba.

Iako su naizgled vidljive samo pozitivne strane ovog vida promocije čitanja, ekonomisti u Americi su izašli sa studijom koja pokazuje da se neverovatan skok u prodaji jednog konkretnog naslova proporcionalno loše odražava na prodaju ostalih. Čitaoci koji se posvete jednom naslovu koji je obično zahtevniji automatski nemaju potrebu za više „laganijih“ kojima bi popunili vreme koje provode čitajući. U pitanje se dovode i motivi za promociju određenog naslova. Ris Viterspun je na meti kritike jer njena produkcijska kuća navodno favorizuje naslove koji imaju potencijal da budu ekranizovani.

Svetska izdavačka industrija na godišnjem nivou generiše preko dva miliona novih naslova. Da bi se knjiga izdvojila na savremenom tržištu potrebno je mnogo više od kvalitetnog sadržaja. Dospeti na radar književnog kluba pod pokroviteljstvom poznate osobe postalo je podjednako bitno za život knjige kao i osvajanje prestižne književne nagrade. Velike izdavačke kuće podržavaju svaki vid reklame koji će knjigu približiti što širem krugu čitalaca. Čak ni krajnje negativan publicitet koji ovih dana doživljava Oprin izbor za tekući mesec nije umanjio prodaju knjige. Naprotiv, u jeku kontroverze tiraži vrtoglavo skaču. Rečima čuvenog P. T. Barnama – ne postoji loš publicitet.
 
Autor teksta : Ivana Veselinović
Foto: instagram.com/oprahsbookclub i instagram.com/reesesbookclub