Rafael Žordano: Živeti u miru sa sobom

Kako uzeti sreću u svoje ruke, osloboditi se prošlosti i krenuti putem ličnog ostvarenja, saznali smo u razgovoru sa Rafael Žordano, povodom njenog najnovijeg romana „Ojačajte Amorova krila“.

Rafael Žordano je naš stari znanac. Upoznali smo je zahvaljujući knjizi „Drugi život počinje kada shvatiš da imaš samo jedan...“ a do sada su prevedene i „Bazar tufnaste zebre“, kao i „Ojačajte Amorova krila“, koja nam je bila i povod za razgovor. Kroz svoje simpatične likove koji su u potrazi za ljubavlju i suštinom, Rafael, koja je ne samo spisateljica već i slikarka i instruktorka kreativnog razvoja, uči nas kako da živimo drugačije i zavolimo život. A kroz zanimljivu priču o svojim knjigama, čitaocima Bukmarkera otkriva još mnogo korisnih saveta vezanih za uspeh, sreću, ljubav.

U romanu „Ojačajte Amorova krila“ glavna junakinja Meredit u srećnoj je vezi s Antoanom, kog ludo voli. Ali postoji problem. Zašto ona strahuje?

Zapravo, Meredit, koja je glumica u nastajanju, profesionalno nije toliko ostvarena kao Antoan. Još uvek se oseća kao skica same sebe! A kao velika romantičarka, kakva jeste, ne može da podnese da njena ljubavna priča bude ton niže! Ne želi da njene sumnje i nedostatak samopouzdanja s vremenom nagrizu njenu ljubav s Antoanom. Zato joj se rađa pomalo luda i krajnje romantična ideja – da se udalji od njega kako bi mu se kasnije mogla vratiti bolja! Najpre želi da pronađe sebe i ostvari se, pre nego što se ponovo vrati Antoanu, kako bi bila dostojna njihove ljubavne priče. Otuda ideja da krene na turneju i da je iskoristi kao neku vrstu velikog „ljubavnog putovanja“, u pokušaju da malo bolje sagleda pitanje ljubavi, a naročito ono što sam nazvala „voljivost “: da li je moguće poboljšati svoju sposobnost da voliš?

U želji da pronađe sebe i da bi doživela pravu ljubav s Antoanom, čini neobičan korak. Čemu teži? Šta želi da učini od svog života?

Ona će se upustiti u ovo „ljubavno putovanje“, koje će biti prilika za promišljanje o ljubavi na tri nivoa. Između sebe i sebe – razmišljanje o tome kako bolje voleti sebe, između sebe i drugog – razmatranje pojma drugosti i učenje kako da se nosimo s razlikama u ličnostima, i između sebe i sveta – pronalaženje svoje životne misije i kretanje putem ličnog ostvarenja. Meredit, tek kada prođe kroz ovaj proces samospoznaje i jasnije trasira svoj put, moći će da se vrati Antoanu kako bi živela veličanstvenu ljubav – i to na pravoj distanci, bez emocionalne zavisnosti i osećanja inferiornosti.

Meredit ima Roz, svoju drugaricu i utešiteljku slomljenog srca. Koliko je važno imati iskrene prijatelje i kada se osećamo poraženo i kada smo na vrhuncu svog uspeha?

Zaista, Meredit ima mnogo sreće što pored sebe ima ovaku prijateljicu, koja je podržava u teškim trenucima, na svakom koraku. Uostalom, pravi prijatelji se ne prepoznaju kada smo na vrhuncu slave, već u komplikovanijim periodima. Moram reći i da mi je lik Roz omogućio da prikažem temu ljubavi iz drugačijeg ugla. Dok mi je Meredit dala priliku da joj pristupim s filozofske i duhovne strane, Roz je, s druge strane, pravi borac u ljubavi – mnogo prizemnija, prinuđena da se uhvati ukoštac sa surovom stvarnošću ljubavi. Kroz nju sam želela da prikažem kako izgleda život samohrane majke, žene mešovitog porekla i glumice.

Šta je to Love Organizer i kako pomaže glavnoj junakinji?

Love Organizer je ideja za dnevnik koju sam osmislila kako bih obradila tri velika pitanja pomenuta ranije i istražila „voljivost“ na tri nivoa! Zapisivanje ovih misli je veoma moćno, jer često mislimo da nešto znamo i da je očigledno, dok zapravo samo površno razmišljamo o tome. Neprimetno, kroz uvođenje Love Organizera u roman, pozivam čitaoce da se upuste u pravi proces transformacije svog odnosa prema ljubavi! Pisana refleksija je oblik posvećenosti, jasan izraz želje da se nešto promeni. To je mali izazov koji postavljam svojim čitaocima!

Kako svakome od nas može pomoći ova sveska da upoznamo sebe i živimo u ljubavi i miru sa sobom i prošlošću?

Samospoznaja je jedno veliko istraživanje. To je ključ za učenje kako živeti u miru sa sobom. Jer može li se graditi budućnost ako se još uvek borimo s tinjajućim plamenovima prošlosti? Kroz sve svoje romane provlačim jednu nit – put lične transformacije. Biti u skladu sa sobom i pronaći svoje mesto u svetu, po mom mišljenju, najlepši je dar koji možemo pokloniti sebi i ljudima oko nas. Jer kada se osećamo ispunjeno i na pravom mestu, zračimo pozitivnom energijom koju možemo preneti na ostatak sveta! Voleti nekoga ne znači prebaciti mu odgovornost za sopstvenu sreću. To znači preuzeti je u svoje ruke, a onda neka ta sreća prirodno obasja i samu vezu.

Zašto Meredit misli da ne zaslužuje sreću?

Meredit na početku priče uopšte nema samopouzdanja. Ima mnogo kompleksa. Nije uspela da se ostvari niti da dobije priznanje kojem se nada u svom poslu, za razliku od Antoana, koji je već neko u svojoj profesiji. Budući da se ne oseća dobro u sopstvenoj koži, Meredit zamišlja negativne scenarije (što je odlika loših unutrašnjih monologa) – da će je Antoan na kraju prestati voleti. Ima prilično popularan sindrom: „Jesam li dovoljno dobra?“ U svakom slučaju, teško je živeti pravu ljubavnu priču dok zaista ne zavolimo sami sebe.



Kakav je njen odnos prema prošlosti? Šta je to „sindrom uljeza“ i zbog čega bolujemo od toga?

Svi mi imamo stvari koje moramo raščistiti sa svojom porodičnom prošlošću. Treba znati preseći elastične niti prošlosti! Osloboditi se. Zato je važno krenuti od sebe i izaći iz tog začaranog kruga traženja odobrenja, koji nas tera da neprestano čekamo potvrdu od roditelja ili drugih ljudi. A da bismo pobegli od sindroma uljeza, moramo graditi poverenje „između sebe i sebe“. Treba sebi dati legitimitet, bez oslanjanja na tuđe priznanje.

Zašto sumnjamo u sebe i svoje uspehe?

Sumnjamo jer se plašimo – često neuspeha, ali ponekad i uspeha! Jer uspeh znači da moramo biti dorasli izazovu, da ne smemo razočarati. Zato je važno steći distancu, dodati dobru dozu humora i samoironije kako bismo stvari postavili na pravo mesto – jer pritisak nikada nije pomogao da se stigne do cilja. Sumnja je deo procesa transformacije, baš kao i strah. Treba ih prihvatiti kao saputnike, ali ne dopustiti da budu previše neugodni. Napredovati uprkos svemu! Ne smemo dozvoliti da sumnja postane mehanizam samosabotaže. Obratiti pažnju na unutrašnji dijalog i slati sebi pozitivne, afirmativne poruke. Malo sumnje je deo igre, ali previše sumnje znači stavljati prepreke sopstvenim snovima!

U romanu „Ojačajte Amorova krila“ citirate Šarla Bodlera („Splin“). Koji su pisci svojim delima najviše uticali na Vas?

Moji omiljeni autori bili su, zaista, Šarl Bodler, Štefan Cvajg, Anri Troja, a kasnije i Ana Gavalda, David Foenkinos, Gunel…

Možete li nam preporučiti pet savremenih francuskih pisaca čije ste knjige pročitali 2024. godine?

Nedavno sam uživala čitajući knjige Batiste Bolijea. Oduševila sam se Davidom Foenkinosom (malo sam zakasnila sa čitanjem!). Takođe, i delima Migela Bonfoe. Mari Varej je nezaobilazna, kao i Frida Mekfaden.

Na srpski jezik takođe su prevedene i knjige „Drugi život počinje kada shvatiš da imaš samo jedan“ i „Bazar tufnaste zebre“, s junacima koji su drugačiji od ostalih, spremni da menjaju i svet i sebe. Šta možemo da naučimo od junaka Vaših prethodnih romana Bazila i Kamij?

Kamil je moja heroina u „Drugi život...“ I kroz nju sam želela da čitaocima pokažem šta može da predstavlja nit promena. Na početku priče ona je razočarana i izgubljena. Ali zahvaljujući mom „rutinologu“, moći će da se pronađe. Kamil pruža ogledalo svim muškarcima i ženama koji su izgubili svoje snove tokom puta i poziva ih da se ponovo usmere ka svojim ciljevima... Bazil je heroj „Bazaru tufnaste zebre“ i on je zapravo veliki inspirator ovog romana! Bazil je izumitelj, kreativac, slobodan duh, stalno se uspinje kroz život, poput delfina, i surfuje kroz teškoće, uvek pronalazi rešenja za izlazak iz njih! Svi bismo želeli da imamo više Bazila u sebi! Posmatrati ga kako živi i jeste, zaista je inspirativno... To sam želela da ponudim svojim čitaocima!

Pronašao sam podatak da imate sestru bliznakinju. Budući da imam brata blizanca i da smo tu srećnu okolnost u detinjstvu znali da upotrebimo u šaljive svrhe, možete li se setiti najveće smicalice koju ste sa sestrom priredili svojim prijateljima/kolegama/roditeljima?

Da, zaista je neverovatno imati sestru bliznakinju! Sećam se jednog dana u srednjoj školi kada smo promenile učionice. Bile smo u različitim razredima. (Naši roditelji nisu želeli previše da insistiraju na tome da smo nerazdvojne bliznakinje), pa smo tog dana obe tražile dozvolu da izađemo kako bismo otišle do lekara, ali zapravo da se ušunjamo u učionicu one druge a da to profesori ne primete! To je jako nasmejalo naše drugare (smeh)!

Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 51
Foto: Didier Biset ©EditionsEyrolles