Roman „
Reka duša“ je snažno svedočenje o ljubavi, brizi o bližnjima uprkos njihovoj otuđenosti i usamljenosti. Sa koliko pažnje je stvarana ova priča govori i činjenica da je Liz Mur svoj četvrti roman pisala gotovo deset godina. Zajedno sa fotografom Džefrijem Stokbridžom autorka je krstarila mračnim ulicama filadelfijskog predgrađa Kenzington beležeći priče i trenutke ljudi koji su svoj život podredili opijatima. Zabeležene ispovesti i fotografije pretočene su u roman i odavanje počasti svim onim izgubljenim dušama koje su ostale zarobljene u grotlu nemoći i droge.
Neobično je da roman počinje listom imena. Kasnije, kako radnja odmiče, saznajemo da su to imena ljudi koji su se predozirali. Iako posvećena zavisnicima i ljudima bliskim njima, Liz Mur piše određenije i upoznaje nas sa dve sestre Mikaelom i Kejsi Ficpatrik i njihovim traumama. Miki, starija sestra, ujedno je i narator koji nam pripoveda svoj život kroz dva vremenska narativa. Kako radnja odmiče, saznajemo da su junakinje ovog romana odrasle u disfunkcionalnoj porodici, bez roditeljskog prisustva, odmalena upućene isključivo jedna na drugu. Takođe, kada govori o detinjstvu, saznajemo koliko su zapravo različite. Miki je pametna, stidljiva i usamljena, dok je Kejsi atraktivna, popularna u društvu i pomalo raskalašna. U delu romana u kome nam Miki pripoveda o njihovom odrastanju prepoznajemo dramu kao dominantan žanr sa blagim obrisima trilera koji dominira u delu priče koja se tiče njihove sadašnjosti. Kao i mnogobrojni drugi trileri, i ovaj roman koketira sa žanrovima dajući tako snažniji pečat samoj knjizi.
U sadašnjosti dve sestre žive potpuno različite živote, nemaju bliski kontakt, ali su i dalje povezane. Miki je policajka koja svakodnevno patrolira ulicama Kenzingtona gledajući zavisnike i njihove borbe, ali između ostalog na taj način brine i o mlađoj sestri. Za razliku od Miki, Kejsi nije uspela da se izbori za svoj put. Sada je ona heroinska zavisnica, prostitutka i živi na ulici.
Ustaljenu rutinu i sivilo prekida ženski leš pronađen u zapuštenom komšiluku Kenzingtona. Ovo nije ništa neobično jer predoziranja se dešavaju gotovo svaki dan. Međutim, na policijskom uviđaju jedino Miki uviđa da se ne radi o predoziranju, već da je reč o ubistvu. U istom trenutku kada je javljeno da je pronađen leš mlade ženske osobe, Miki dobija informaciju i da je Kejsi nestala i da niko ne zna gde je. Istražujući o potencijalnom ubistvu, Miki dolazi u sukob sa nadređenima, sistemom, rizikujući na taj način svoj posao i budućnost.
„Reka duša“ nam pored svedočenja o heroinskim zavisnicima donosi i priču o problemima modernog društva, zataškanim ubistvima, korumpiranom policijskom sistemu i političkoj moći. Takođe, indikativno je da ovaj roman kroz prizmu ženske ranjivosti, sestrinsku ljubav i povezanost zapravo prikazuje njenu snagu. Kao što počinje sa spiskom imena, tako se i završava, ali za razliku od početka kada su nam imena bila nepoznata, ona su sada nešto ličnija, poput: naš otac, naša majka, naš ujak, jer svako od nas je poznavao nekoga ko se nije izborio sa zavisnošću.
Autorka teksta: Maja Zuber