Roderik Biton: Grčka kultura ostavila je tragove širom sveta

O najizazovnijim aspektima istraživanja, o tome kako civilizacije propadaju, koji su događaji prekretnice u istoriji Grčke, kao i o doprinosu savremenoj kulturi razgovarali smo sa Roderikom Bitonom, autorom knjige „Grci: Celokupna istorija“.



Pre više od dve hiljade godina grčki gradovi-države, s Atinom i Spartom na čelu, položili su temelje onoga što mi danas zovemo nauka, umetnost, politika i pravo. Ali uticaj Grka nije prestao sa usponom i padom ove klasične civilizacije. Kako istoričar Roderik Biton pokazuje u knjizi „Grci: Celokupna istorija“, tokom više od tri milenijuma ljudi grčkog govornog područja bili su klica niza civilizacija ukorenjenih u jugoistočnoj Evropi koje su se potom rasprostrle širom sveta.

Vaša knjiga osvetljava globalni uticaj Grčke tokom tri hiljade godina. Možete li nam približiti ključne trenutke ili epohe koje smatrate najvažnijim u formiranju tog uticaja?

Može se reći da se svako od petnaest poglavlja knjige fokusira na jedan takav ključni trenutak (ili niz trenutaka)! Nije reč samo o tome kako su Grci uticali na druge; želeo sam naglasiti koliko su Grci sarađivali sa svojim susedima i svim narodima s kojima su došli u kontakt kroz mnogo vekova. U određenim slučajevima Grci su bili pobednici bitaka (protiv Persijanaca 490. i 480–479. pre nove ere); povremeno su bili osvajači (setite se osvajanja Aleksandra Velikog u 4. veku pre nove ere ili širenja Vizantijskog carstva u 6. veku nove ere, zatim u 10. i početkom 11. veka). Verovatno su češće bili pod vlašću drugih: Rimljana, Arabljana, krstaša, Osmanskih Turaka – najskorije, srećom kratko, vojske Trećeg rajha Adolfa Hitlera 1941. godine. Bez obzira na to da li su bili vladari ili su njima vladali, Grci su učili iz svojih iskustava usvajajući mnoge elemente stranih jezika u sopstveni ili se prilagođavajući na kreativne načine u različito vreme, kao odgovor na različite okolnosti.

Kako ste integrisali višedecenijsko istraživanje u ovu monumentalnu istoriju Grka? Koji su bili najizazovniji aspekti istraživanja i pisanja ove knjige?

Ovo je knjiga koju sam oduvek želeo da napišem – od momenta kada sam prvi put posetio Grčku kao impresionirani adolescent turista, i istovremeno počeo da studiram starogrčki i prvi put se suočio s đavolski teškim jezikom Homera. Međutim, nije zamišljena kao akademska knjiga i, dok sam radio kao profesor na koledžu Kings u Londonu, nisam mogao da istražujem izvan svog akademskog zvanja stručnjaka za modernu grčku (i nešto kasnije vizantijsku) istoriju, jezik i književnost. Tokom gotovo 40 godina koliko sam predavao te predmete na univerzitetu i sprovodio istraživanja, postavljao sam temelje za ovu knjigu. Grčki jezik, svet i kultura, iz svih istorijskih perioda, toliko su povezani da ne možete proučavati književnost 20. veka a da ne naučite ogromnu količinu podataka o grčkoj istoriji – i ne samo o istoriji modernog doba već i o istoriji koja je inspirisala generacije umetnika, političara i ličnosti u javnom životu.

U tekstu se spominje Mikensko bronzano doba kao početak priče o Grcima. Kako su gradnja moćnih tvrđava i razgranati trgovinski putevi doprineli formiranju karakterističnog grčkog identiteta?

Istina je da vrlo malo znamo o najranijem grčkom identitetu. I uprkos mnogim teorijama, ne znamo ni odakle potiče. Da li su govornici grčkog jezika bili relativno novopridošli u regionu, ili se grčki jezik razvijao tokom mnogo vekova, možda milenijuma, na jugu Balkana? Tvrđave su jedan način na koji su se najraniji poznati Grci identifikovali sa pejzažom; njihovi teško naoružani ratnici (možda su bili plaćeni vojnici oko istočnog Mediterana?) i njihovi daleki trgovački putevi očigledno su ostavili utisak i na strance. Osim arheoloških tragova i najranijih birokratskih zapisa vođenih oblikom grčkog jezika, Mikenska civilizacija nam je ostavila malo tragova o tome kako su Grci tog vremena razmišljali i ponašali se. Druga vrsta prozora u njihov svet sačuvana nam je u obliku epskih pesama Homera (zabeleženih najmanje 4 veka nakon kraha Mikenske civilizacije).



Kako su nestale Minojska i Mikenska civilizacija? Da li su poznati uzroci propasti? Postoje li teorije kojima bi se objasnio naprasni nestanak, koji nije uslovljen ratovima, prirodnim kataklizmama, bolestima?

Ne znamo, iako postoji mnogo teorija. Prema Teoriji o kolapsu sistema, društvo postaje sve složenije kako evoluira, sve dok ne dostigne tačku maksimalne evolucije, a zatim počinje da se urušava u sebe. Smatrao sam da je taj pristup koristan, posebno zato što sam u svojoj knjizi morao da se bavim i drugim padovima – Rimskog i Vizantijskog carstva. Ta je teorija možda čak i previše jednostavna da bi se ubedljivo primenila na mnoge različite situacije. Pitanje veoma relevantno za naše vreme: da li je kolaps civilizacije neizbežan? Da li sve civilizacije na kraju dožive slom, ostavljajući pisane i/ili arheološke tragove?

Postoji li poseban događaj ili period u istoriji grčkih polisa koji je bio prekretnica u njihovom razvoju i ostavljanju trajnog uticaja na svetsku civilizaciju?

Pa da, to moraju biti Persijski ratovi 490. p. n. e. i 480–479. p. n. e. Šačica gradova suprotstavila se najvećem i najmoćnijem carstvu koji je svet do tada video. Uprkos svim očekivanjima, pobedili su. Ti ratovi ostavili su svoj pečat u svim kasnijim istorijama Evrope. Ne verujem da bismo danas uopšte govorili o Evropi da istoričar Herodot („otac istorije“), pišući dok su ti ratovi još bili u sećanju ljudi, nije pokušao da ih objasni kao titanski sudar kontinenata: između kultura i naroda Evrope i Azije.

Aleksandar Veliki igra ključnu ulogu u Vašoj priči. Kako su njegova osvajanja oblikovala svet i proširila grčki uticaj?

Vaši čitaoci mogu takođe pretpostaviti da ga ne volim preterano! Sâm Aleksandar ostaje enigma i savremenicima i Grcima koji su živeli nekoliko stotina godina posle njegove vladavine i napisali istoriju njegovih podviga o kojima možemo čitati i danas. Šta ga je pokretalo? Kakvi su bili njegovi motivi? Da li je imao plan kada je vodio svoju vojsku u Aziju? Kada je stigao tamo i osvojio ogromno Persijsko carstvo, da li su mu se ideje promenile? Nema neposrednih dokaza da je nameravao da grčki jezik i kulturu donese na celokupni Bliski istok i šire – ali to se dogodilo. Zahvaljujući Aleksandrovim osvajanjima, grčki jezik je prvi put postao „svetski jezik“, kakav je ostao do danas. Ali ne mogu se osloboditi sumnje da mu do toga nije bilo stalo – to je bio sporedni, neželjeni rezultat. Nemoguće je zamisliti kako bi se razvijala grčka istorija (ili čak istorija celog regiona) da Aleksandar nikada nije postojao.

Vaša knjiga obuhvata i današnju grčku dijasporu koja cveta na pet kontinenata. Kakav je savremeni globalni uticaj Grka, posebno u kontekstu njihovog doprinosa društvenom, kulturnom i ekonomskom razvoju?

U umetnosti grčki pesnici poput Konstantina Kavafija, Jorgosa Seferisa, Odiseja Elitisa i Janisa Ricosa stekli su međunarodni ugled u dvadesetom veku; isto važi i za romanopisca Nikosa Kazancakisa, čijih nekoliko romana je adaptirano u nadaleko poznate filmove. Zatim su tu popularni kompozitori Manos Hadžidakis i Mikis Teodorakis, muzika buzukija, koja je postala svojevrsni „zaštitni znak“ Grčke i Grka. Imamo primer iz sveta pomorstva – grčke kompanije i brodovlje zajedno čine jednu od najvećih trgovačkih flota na svetu danas, potpuno nesrazmerno veličini Grčke. I na kraju, tu je grčka zajednica na svim kontinentima. Ona je dobro integrisana u društvo i kulturu u kojoj žive, a istovremeno u toku sa događajima „kod kuće“, u zemlji u kojoj većina nikada nije ni živela. Postoji čitav raspon grčke istorije i kulture koji seže do drevnih vremena, ostavljajući svoja obeležja na drugim narodima širom sveta. Jorgos Seferis je rekao da ako biste razapeli dugu istorijsku evidenciju Grka do današnjeg trenutka, to bi bio „kontinent veličine Kine“!

Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 38