Latinska Amerika je puna protivrečnosti i veličanstveno paradoksalna, do te mere da retko kome pođe za rukom da okolnosti stavi u kontekst i stvari učini tako jasnim kao što to čini Mario Vargas Ljosa.
Sablje i utopije su izbor članaka, otvorenih pisama i eseja u kojima peruanski nobelovac pokušava da demistifikuje tamošnju političku i kulturološku klimu svim zaljubljenicima u latinoamerički kontinent. Tematski objedinjeno u pet celina, ovo delo se bavi diktatorima, propašću revolucija, nacionalizmom, usponom desnice, korupcijom, demokratijom, liberalizmom i naposletku književnošću, ultimativnim vidom eskapizma.
Budući da je Vargas Ljosa bio svedok mnogih revolucija u Južnoj Americi, njegovi uvidi su fascinantna svedočanstva o događajima iz prve ruke. Imao je prilike da se upozna i razgovara sa nekim od famoznih diktatora socijalističke ere, što tekstovima daje na autentičnosti. Njegova politička misao se sa godinama transformisala, poznato je da neoliberalni stav koji neguje nije popularan na kontinentu. Svojom erudicijom i učešćem u dešavanjima o kojima piše, Vargas Ljosa je stekao autoritet koji njegove tekstove čini ključem za razumevanje hispanskog duha. Susret sa Fidelom Kastrom i priča o Кubanskoj revoluciji odličnо ilustruju ove tvrdnje. Čitaocima koji nisu poznavaoci ovog podneblja i specifičnosti njegovog nasleđa, dovoljno će biti nekoliko tekstova da shvate na koji način je Latinska Amerika oblikovana i koje su ključne odrednice njenog identiteta danas.
Autor se u tekstovima dotiče i književnika koji su bili politički aktivisti, poput Gintera Grasa, da bi ukazao na upitnost njihovih stavova o revolucijama u Južnoj Americi, na koje se i danas gleda sa romantičarskim predznakom. Uviđa da je simptomatično da svi zapadnoevropski intelektualci koji socijalističku revoluciju po kubanskom modelu vide kao jedino pravo rešenje za kontinent, nikada ne bi pristali na taj model za svoju zemlju. Jer svi znamo šta on podrazumeva, počevši od cenzure do brutalnog razračunavanja sa neistomišljenicima. To se kao lajtmotiv povlači kroz čitavu knjigu, gde na primerima istaknutih intelektualaca našeg vremena Vargas Ljosa ukazuje da postoji suštinsko nerazumevanje za neophodnost demokratije i vladavinu prava.
Vargas Ljosa oštro kritikuje nacionalizam i populizam. Međutim, svestan je da su neizbežna tekovina globalizacije. Sve ono banalno i profano intrigiraće široke mase, iako su kulturni sadržaji koji su nekada bili dostupni samo eliti sada postali dostupni svima. Liberalne ideje Vargasa Ljose često su tumačene kao stavovi privilegovanog pripadnika buržoazije i stajanje na stranu oligarha u domenu ekonomije. Nesumnjivo je da on vrlo racionalno i argumentovano promišlja. Imajući iza sebe propalu kandidaturu na peruanskim predsedničkim izborima, svakako nije neko ko gaji političke iluzije.
Poslednje poglavlje u kom se dotakao gotovo svih gorostasa hispanoameričkog buma – Garsije Markesa, Kortasara, Donosa, Lesama Lime – biće najzanimljivije ljubiteljima književnosti. Ono najoriginalnije u delima ovih autora plod je autentičnog hispanoameričkog duha. Uvid u njihove formativne godine na latinoameričkom tlu omogućava nam dublje razumevanje njihovog stvaralaštva.
Autor teksta: Ivana Veselinović