Mnogi istoričari rizikuju sve zbog istine, neki u Iranu, Kini i Rusiji zbog toga su suočeni sa zatvorom, rekao je
Sajmon Sibag Montefjore na Sajmu knjiga.
Sajmon Sibag Montefjore, svetski poznati istoričar i autor međunarodnih bestselera „
Katarina Velika i Potemkin: Moć, ljubav i rusko carstvo“, „
Staljin: Dvor crvenog cara“, „
Jerusalim“, „Romanovi“, „
101 heroj svetske istorije“, „
Govori koji su promenili svet“, i „
Pisma koja su promenila svet“, kao i nove obimne studije „
Svet: Porodična istorija“, bio je gost 66. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i svog beogradskog izdavača Lagune.
Montefjore je učestvovao u sajamskom programu koji je vodila novinarka Radio Beograda Dragana Kovačević, pored prevodioca Nenada Dropulića, a pozdravljajući posetioce, gost je naglasio da je oduvek želeo da dođe u Beograd i da ovde predstavi svoje knjige.
„Moja prva istorijska knjiga ‘Katarina Velika i Potemkin’ bila je moja prva strast. Reč je o najverovatnije najuspešnijem muško-ženskom partnerstvu i velikoj ljubavi. Kada su započeli ljubavnu aferu, Katarina je shvatila da Potemkin ima briljantni politički um, i da u njemu može imati pouzdanog partnera u vremenu krize. Verujem da su se tajno venčali i time postali uzor modernog odnosa, vladali su zajedno, bili su u braku, imali su ljubavne izlete i to je funkcionisalo tokom 20 godina“, objasnio je Montefjore na početku razgovora.
Na pitanje o izrazu „Potemkinova sela“, koji se odnosi na lažne poduhvate, on je odgovorio da je taj izraz opstao do danas, a da su ga izmislili Potemkinovi neprijatelji kako bi dokazali da nije uspela njegova misija kolonizovanja Ukrajine i Krima i stvaranja novog ruskog carstva na Crnom moru. A Potemkin jeste stvorio rusku crnomorsku flotu i gradio je gradove u Ukrajini, od Sevastopolja i Odese, do Hersona i Nikolajeva, kako je napomenuo Montefjore.
Kada je reč o njegovim knjigama o govorima i pismima koja su promenila svet, on je istakao da je do privatnih pisama dolazio dok je istraživao građu za Romanove.
„Tokom 500 godina istoričari su imali sreće što su državnici pisali pisma. Ljudi su i u 18. i 19. veku do kasno u noć sedeli i pisali pisma, što nam osvetljava njihov privatni život. Katarina Velika i Potemkin nisu jedno drugom slali samo ljubavna pisma. Već od tridesetih godina 20. veka, sa širenjem telefonskih veza, primetno je manje pisama, a od devedesetih godina gotovo da ih nema. Današnja elektronska pošta i poruke nisu pouzdani, mogu da budu hakovani, čak dva britanska premijera rekla su mi da ne veruju porukama i da sve zapisuju na hartiji. Ruski predsednik Vladimir Putin nema društvene mreže“, zapazio je Montefjore.
Velika istorija jednog grada, delo „Jerusalim“, za autora je predstavljala izazov, jer je po sopstvenom priznanju kroz ovaj grad želeo da zahvati širu istoriju Bliskog istoka, prikazujući sve tri vere, što je, kako je rekao, sveti zadatak za istoričara.
„Mnogi istoričari rizikuju sve zbog istine, neki u Iranu, Kini i Rusiji zbog toga su suočeni sa zatvorom. Skorašnji događaji u pojasu Gaze uče nas da je mir nemoguć bez poštovanja druge strane“, smatra Montefjore, dodajući da radi na dopunjenom izdanju „Jerusalima”, kao i na njenoj ilustrovanoj verziji za decu.
Nova istorija sveta kroz priče o porodicama, na 1.300 stranica, ne bi nastala bez okolnosti pandemije, kako je zapazio, 30 godina je čitao građu i putovao, 40 godina je posmatrao istorijske događaje i upoznavao ličnosti poput Margaret Tačer ili Šimona Peresa, da bi dve i po sedeo kao monah i pisao danonoćno, a još uvek se oporavlja od tog napora. Slično je izjavio i prevodilac Nenad Dropulić, kome su u pomoć pri prevođenju pritekle kolege Tanja Bižić i Nikola Pajvančić.
„Jedne noći probudio sam se i shvatio da sam iz istorije sveta izostavio Hrista, druge noći setio sam se Mocarta. Hteo sam svemu da priđem iz novog ugla, taj napor gotovo me je ubio. Inače pišem tek kada završim istraživanje i ne zaustavljam se dok ne dođem do kraja. Slušam rok muziku vrlo glasno dok radim, tokom pisanja ove knjige stvorena je plej-lista koja se može naći na
Spotifaju. Doslovno gutam i svu novu literaturu, neprestano čitam. Moja porodica nije posedovala skupe automobile, naše bogatstvo su knjige. Otkad mi je otac poklonio Tojnbijevo delo, svaka moja knjiga bila je kao san. Bio sam počastvovan kada sam od ruskog Prezidijuma dobio poziv da pišem o Staljinu“, rekao je Montefjore, koji je radio zapažene dokumentarne emisije za
Bi-Bi-Si o Jerusalimu, starom Rimu, Španiji, Istanbulu, Beču. Znao je da prenoći sam u Aja Sofiji i Sikstinskoj kapeli, a onda da se počasti najskupljim hotelom kakav je bečki „Saher“.
Pričajući o konceptu porodičnih istorija, Montefjore je zapazio da porodice imaju i mračne strane borbe za moć, intrige, ubistva, svaka od njih je povezana sa kulturom, privredom, naukom, medicinom i politikom svog vremena. Zatim je zaključio:
„To je istorija od kamenog doba do doba dronova, sve je povezano, a završava se novom erom ruske invazije na Ukrajinu. U Rusiji su uvek postojale dve struje, evropska i antievropska, antizapadna, sada je u ovoj drugoj fazi. Putin neodoljivo podseća na Nikolaja Prvog. Najmoćnija porodica danas je Kim, koja poseduje nuklearni arsenal. Nuklearno oružje je kao pištolj u Čehovljevoj drami, do poslednjeg čina će opaliti, neko će ga upotrebiti u narednih 50 godina i izazvaće veliku patnju. Ljudi imaju urođeni strah od uništenja sveta oduvek, ali naš strah danas je opravdan.“
Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika