Seks sa kraljevima

One su zavodile, u krevetu pre svega, ali i van njega. Muškarce, žene, čitave dvorove i nacije. Bile su ljupke, strasne, fatalne; vične diplomatskim aktivnostima, mnoge od njih višestruko obrazovane, poliglote naročito tečne u prefinjenoj umetnosti dvorskih manira. Mnoge su bile i same krvnice, željne rata i osvajanja, egomanijakinje kojima ceo svet nije bio dovoljan da nadomesti njihovu požudu i porive; mnoge su bile prekaljene političarke, a ovu drevnu veštinu često su bolje znale od one nepravedno nazvane najstarijom; savladale su je da l’ u haremu, da l’ da bi se istakle među drugim dvorskim damama, da l’ pored svojih voljenih i nevoljenih matorih ili mladih i neukih kraljeva. Zbog njih su abdicirali, a zbog njih su i kraljevi ispadali rogonje. One su kraljevske ljubavnice, i nepravedno su proganjane, osuđivane, ili obožavane bez pokrića. Morate da ih upoznate da biste ih cenili.

Prefinjena ljubavnička veština čuvenih metresa verovatno je najpotcenjenija profesija u istoriji. Svima je poznat preljubnički fanatizam Henrija VIII, ali daleko je zanimljiviji recimo Čarls II. On se, ne gubeći vreme, popeo na ljubavnicu istog dana kada i na presto. Neopterećen vernošću – čak ni svojoj ljubavnici – Čarls je bio jedan od malobrojnih monarha koji je na svom dvoru istovremeno imao po nekoliko glavnih ljubavnica. Nikada nije sasvim uspeo da se po ležernosti meri sa francuskim dvorom, te je njegov harem poprilično podsećao na bučni kokošarnik. Živeo je u neopisivoj raskoši posvećen profanoj raspusnosti, a na samrti je bio srećno okružen svim svojim kokama.

Ako mislite da je lako zadovoljiti i istaknuti se među ovakvim muškarcima egzotičnih poriva, počujte dalje „Seks sa kraljevima“ Elinor Herman. Portugalski kralj Žoao V nije se zamaja­vao slanjem otpuštenih ljubavnica u manastir; on je svoje ljubavnice tražio među časnim sestrama, pretvorivši jedan lisabonski samostan u sopstveni harem i obdanište. Nastoj­nica samostana mu je rodila sina koji je postao nadbiskup. Pa ipak niko nije savladao prefinjenu veštinu obljubljivanja kao Francuzi.

Njihove ljubavnice su proglašava­ne vojvotkinjama i groficama, dobijale su palate i zamkove, ogromne prihode, mesto u savetima i veličanstvene odaje u palati. Luj XV proglasio je madam Pompadur za maîtresse-en­-titre 1745. Lepa, otmena, bistra i ljubazna, madam Pompa­dur je praktično vladala Francuskom devetnaest godina. Podržavala je pisce i slikare, priređivala drame u kojima je pevala i plesala, ulagala u francusku industriju, osmišljavala zamkove, oblikovala drago kamenje i upravljala vojskom tokom Sedmogodišnjeg rata.

Francuska revolucija je osujetila i osakatila ne samo celokupnu evropsku aristokratiju, već i instituciju dvorskih ljubavnica. Novo vreme učinilo je i kraljevske ljubavnice običnim građankama. Mogle su da se nadaju ponekoj lepoj kući u gradu, ponekom komadu nakita, kreditu kod najpomodnijeg krojača.

Dvadeseti vek, kapitalizam i seksualna revolucija nisu iskorenili instituciju kraljevskih ljubavnica, ali su skinuli pozlatu sa njenog rama. Poput svog pretka Henrija VIII, britanski kralj Edvard VIII iza­zvao je skandal zahtevajući da se oženi svojom ljubavnicom Volis Vorfild Simpson. Za razliku od Henrija, Edvard svojoj ženi nije odrubio glavu – mada je to kasnije možda i poželeo – ali bi se moglo reći da je odrubio svoju. Abdicirao je, a onda proveo ostatak života u raspusnoj letargiji francuskih dvoraca. Do guše u nesnosnoj lagodnosti hedonizma, novo vreme nije imalo sluha za njegove drevne aristokratske akrobacije. Njegova afera koštala ga je drugog kohezivnog aspekta vladajuće represenzacije – i primarnog – kraljevskog statusa. Pretenciozne povlastice koje treba da relaksiraju čoveka koji na svojim plećima nosi ceo svet nemaju mnogo poente bez kraljevskih ingerencija. Njegova tragedija da bude fosil aristokratskog ustrojstva, nije promenila stav javnosti prema njegovoj dvorskoj ljubavnici. Volis Vorfild Simpson je verovatno najomraženija žena u britanskoj istoriji. I tako će zanavek ostati sa gotovo svim kraljevskim ljubavnicama, da l’ završile na francuskoj giljotini ili raščerečene u žutoj štampi – demonizovane, osporavane jer su se drznule da uzmu moć koja im se prostrla pred noge.

Na samom kraju, ova priča je najmanje o seksu. Šta čini jednu vrhunsku kraljevsku ljubavnicu teško je odgonetnuti, ali zasigurno su mnoge od njih parirale i najbeskrupuloznijim vladarima. Bezočne preljube Lole Mentez bile su u tragičnom raskoraku s predanom vernošću kralja Ludviga Bavarskog. Kad god nije bilo po njenom, Lola je iskolačenih modrih očiju i raširenih nozdrva udarala nogom o pod, preteći da će nauditi sebi. Kada se narod pobunio protiv Lole Montez, ona je zasukla rukave i uletela u nemire usred tuče. Kada su je zasuli kamenicama, uzviknula je: „Evo me! Ubijte me ako smete!“

Autorka teksta: Nevena Milojević