Šta kažu zagovornici teorija zavera o književnosti

Mislite da se teorije zavere kuju samo u svetu politike i (savremene) istorije? I književnost je na udaru najneverovatnijih nagađanja. Bez namere da zbunjujemo ili alarmiramo ljubitelje autora o kojima će biti reči u daljem tekstu, prenosimo ove interpetacije samo u nameri da pokažemo kako i koliko pisci i njihova dela mogu da žive drugih, paralelnih i imaginarnih života…

Da li je Šarlot Bronte ubila svoje sestre?

Bronteovi su bili vrlo posebna porodica. Šarlot Bronte je napisala „Džejn Ejr‟, Emili Bronte je napisala „Orkanske visove‟, a En Bronte nešto manje poznatu „Stanarku napuštenog zamka‟. Samo su romani Šarlot i En Bronte bili poznati za njihovog života, ali su dela sve tri sestre postali klasici engleske književnosti. Nažalost, tuberkuloza je sprečila sve sestre da dožive tridesetu. Ali... da li ih je tuberkuloza stvarno ubila?



Kriminolog Džejm Tali, autor knjige „The Crimes of Charlotte Bronte‟ („Zločini Šarlot Bronte‟), iznosi jezivu teoriju. Prema njegovom mišljenju, Šarlot je bila ljubomorna na slavu svojih sestara, pa se udružila sa parohom sa poseda svog oca, Arturom Belom Nikolsom, sa ciljem da otruju njene sestre i brata Brenvela. Zahvaljujući njihovom planu, Emili i Brenvel umiru 1848. godine, a En 1849, što je ovom duetu dalo mogućnost da unovče kraljevske tantijeme. Nakon počinjenih ubistava, njih dvoje se venčavaju, ali Tali tvrdi da je Nikols prevario i svoju ženu. Otrovao je Šarlot, čime je eliminisao sve Bronteove i tako se dokopao visokih tantijema samo za sebe.

Tali je pokušao da objavi ovo delo u žanru publicistike, ali nije mogao da nađe izdavača. Zbog toga je prekrojio sadržaj i objavio ga kao roman, dokazujući da istina ponekad nije ništa čudnija od fikcije.

Da li su Tolkin i K. S. Luis bili okultisti?

Tolkin i K. S. Luis su dvojica najuticajnijih pisaca fantastike svih vremena, i njihovi romani su popularni širom sveta. Međutim, nekoliko teoretičara zavere tvrde da su ova dvojica zagazila duboko u okultizam i da su svoje čitaoce pripremali za „Novi svetski poredak‟ – koji je trebalo sve da ih potčini.

Na primer, Sauronovo oko iz „Gospodara prstenova‟ predstavlja svevideće oko kod iluminata. Neki čak tvrde da Gandalf predstavlja čuvenog okultistu Alistera Kroulija, a da je Frodo sledbenik koji se nada da će biti inciran u Gandalfovo bratstvo crne magije. Neslavni američki teoretičar zavere Džon Tod je tvrdio da je Tolkin prepisao njegove priče iz „Knjige senki‟, i da su Tolkinove rune zapravo veštičji alfabet.



Neki tvrde i da iluminati koriste prstenje kako bi porobili ljude. Zapravo, poema „Prstenovi moći“ (One ring to rule them all) navodno služi kako bi se njome kontrolisali isprani umovi slugu. Kao dokaz za sve ovo, navode da je Tolkin predavao na Oksfordu, univerzitetu za koji se smatra da ga vode iluminati, i da je uticao na to da čitaoci budu popustljiviji prema okultnom, spremajući ih za dolazeće kraljevstvo iluminata.

A K. S. Luis? Zar njegovi romani nisu zapravo hrišćanske alegorije? Teoretičarka zavere Meri van Natan kaže da je Aslan predstavnik paganskog božanstva posvećenog Suncu. „Lav, veštica i orman‟ je priča o zemlji u kojoj vlada večita zima. Ipak, kletva je skinuta dolaskom Aslana, tako da na njega možemo gledati kao na solsticij koji se javlja usred zime. Van Hatan ističe da Aslan ima zlatno krzno, zlatno lice i zlatne oči. Pogodite šta je još te boje? Da, Sunce!

I da se vratimo Džonu Todu koji kaže da su romani K. S. Luisa obavezno štivo za sve one koji bi da se posvete veštičarenju. Znači, svi oni koji bi da se bave veštičarenjem – pravac u prvu knjižaru koja prodaje ezoterijske naslove!

Da li je Edgar Alan Po ubijen?

Kao otac detektivskog žanra, Edgar Alan Po je morao da umre na misteriozni način. 3. oktobra 1849. godine, Po se pojavio u Baltimoru u delirijumu i u tuđoj odeći. Četiri dana nakon ovog događaja, Po umire, ali niko nije siguran na koji način. Neki misle da se predozirao, neki kažu da je imao dijabetes, a neki pak tvrde da ga je ubilo besnilo. Nije ni čudo što postoje i oni koji misle da je ubijen.

Jedna od najznačajnijih teorija pominje da je Po možda bio zatočen. U to vreme, oko 1800. godine, tokom izbora se dešavalo da banda ljudi okruži čoveka koji bi se u tom momentu zatekao sam na ulici, zatim ga napije i pretuče. Onda bi ga odveli iza paravana i naterali da glasa za određenog kandidata i to više puta, nameštajući tako izbore. Kako bi bili sigurni da njihovog „slučajnog izabranika“ neće niko prepoznati dok budu uzimao glasački listić, naterali bi ga da svaki put promeni odeću. Neki smatraju da bi ovo mogao biti razlog zašto je Po skrenuo pameću i zašto je nosio odelo koje mu nije pripadalo.

Drugi pak smatraju da je to bilo ubistvo iz ljubomore. Postojale su priče da je Po bio u vezi sa ženom koja je imala vrlo posesivnu braću. Kada su čuli da je Po alkoholičar, poveli su sa njim dug, ugodan razgovor i ubedili ga da treba da nađe drugu devojku. Izgleda da su ga malo više ubedili.

Najbizarnija je teorija po kojoj su Poa ubili masoni. Pošto je u nekim svojim pričama („The Cask of Amontillado‟ i „Never Bet the Devil Your Head‟) razotkrio njihova dela, Po je navukao na sebe gnev masona i ubili su ga na putu za Baltimor. Pa ipak, većina istoričara nije sklona ovakvom viđenju stvari...

Ko je napisao Šekspirove drame?

Šekspirovo autorstvo su mnogi preispitivali. Oni koji veruju da je pisac iz Stratforda jedini autor svih svojih dela nazivaju se stratfordisti. Oni drugi koji se toj ideji protive nazivaju se antistratfordisti, i u ovoj poslednjoj grupi se našlo puno poznatih ličnosti poput Čarlija Čaplina, Vanese Redgrejv, Sigmunda Frojda, Čarlsa Dikensa i Orsona Velsa.

Teoretičari zavere ne veruju da je Bard čije je poreklo bilo skromno mogao da piše poeziju. Pošto je bio sin zelenaša i krijumčara, Šekspir je bio samo glumac koji nije čak išao ni na koledž. Kako je, onda, ovaj čovek mogao da napiše neke od najlepših rečenica na engleskom jeziku? Nije se družio sa plemstvom, i nikada nije putovao van Engleske, pa kako je onda mogao da opisuje sve one zemlje i predele sa toliko detalja?

Antistratfordisti smatraju da je Šekspir jednostavno bio suviše neuk da bi napisao delo poput „Kralja Lira‟. Za to je morao imati dobro poreklo i obrazovanje. Ko je onda bio pisac iz senke?



Postoji nekoliko kandidata, a najpoznatiji su Kristofer Marlou, Edvard de Ver i Ser Frensis Bejkon.

Marlou je bio čuveni dramaturg koji je ubijen u kafanskoj tuči pre nego što su mnoga Šekspirova dela uopšte napisana. Ali prema ovim teoretičarima, Marlou je preživeo. Pošto je bio kraljevski špijun, Marloua su prošvercovali u Francusku, gde je proveo ostatak života pišući za Šekspira. Drugi kandidat, De Ver bio je 17. grof od Oksforda i njemu je posvećen film Rolanda Emeriha „Anonymous‟. Opet, i De Ver je umro pre nego što su napisani „Magbet‟ i „Bura‟.

Najverovatnija je teorija o Frensisu Bejkonu, uglavnom zato što je bio živ u to vreme. Neki misle da je on bio jedini autor Šekspirovih drama, dok drugi smatraju da je postojalo tajno društvo dramaturga čiji je on bio član. Mark Tven je bio pristalica ove hipoteze o Bejkonu zato što se u Šekspirovom Prvom Foliju mogu naći reči „Francisco Bacono‟. Ali ako smatrate da su ove tvrdnje suviše naivne, šta mislite o tome da je kraljica Elizabeta I možda bila Šekspir glavom? Ima i onih koji veruju da je sama kraljica pisala za Šekspira. Izgleda da će uvek biti onih koji će sumnjati u njegovu veličinu i koji će ga napadati.

Izvor: listverse.com