Suze i smeh

„Dobro drvo“ je knjiga koja me uvek rasplače. Godine prolaze, a ova priča na mene uvek isto deluje – suza suzu stiže. Nemam objašnjenje zašto mi baš zbog ove dečje knjige zasuze oči kad god posegnem za njom, ali me je podstakla da razmislim o romanima koji imaju moć da izazovu najjače emocije, i na koje retko ko ostane ravnodušan.



„Bog malih stvari“ – Arundati Roj

Možda je istina da se život može promeniti u jednom danu. Da nekoliko sati može uticati na konačan ishod više života. A kada se to desi, neophodno je tih nekoliko sati, sličnih ostacima na zgarištu spaljene kuće – ugljenisanom satu, nagoreloj fotografiji, oprljenom nameštaju – izbaviti iz ruševina i pažljivo ispitati. Sačuvati ih. Utvrditi njihov značaj. Sitna zbivanja, svakodnevne stvari smrskane i iznova sastavljene. Prožete novim značenjem. Pretvorene, nenadano, u izbeljeni kostur priče.

Životi sedmogodišnjih blizanaca Este i Rahel iz korena će se promeniti dolaskom njihove prelepe rođake Sofi. Taj događaj će pokrenuti lavinu namernih i slučajnih tragedija i dovesti do otkrivanja „velikih stvari koje prećutno vrebaju“ u zemlji koja lagano tone u opasne nemire. Arundati ima sopstveni, muzikalan jezik, i zahteva strpljenje. Njen književni stil opravdano porede sa prozom Foknera i Dikensa. U svom prvencu piše o porodičnoj tragediji, lokalnoj politici, društvenim tabuima i istorijskim događajima iz kojih jedna porodica izlazi potpuno razorena.

---

„Lovac na zmajeve“ – Haled Hoseini

Za­ni­mlji­vo je da ni ja ni­ka­da ni­sam sma­trao Ha­sa­na za svog dru­ga. Ni­je bit­no što smo či­ta­ve zi­me pro­vo­di­li pu­šta­ju­ći zma­je­ve, lo­ve­ći zma­je­ve. Ni­je bit­no što je za me­ne li­ce Av­ga­ni­sta­na li­ce de­ča­ka su­ve gra­đe, obri­ja­ne gla­ve, ni­sko usa­đe­nih uši­ju, de­ča­ka s li­cem ki­ne­ske lut­ke, ve­či­to oza­re­nog osme­hom sa zeč­jom usnom. Ni­šta od to­ga ni­je bit­no. Za­to što se pro­tiv isto­ri­je ne mo­že. Kao ni pro­tiv re­li­gi­je. Ka­da se cr­ta pod­vu­če, ja sam bio Pa­štun a on Ha­za­ra, ja su­nit a on ši­it, i to ni­ka­da i ni­šta ne­će pro­me­ni­ti. Ni­šta.

Ovaj roman je postao klasik savremene književnosti osvojivši srca desetina miliona čitalaca širom sveta. Hoseini je napisao snažnu i surovu, nezaboravnu priču o dva dečaka koji su prijatelji iako ne pripadaju istom staležu i koji odrastaju bezbrižno u Kabulu 70-ih godina prošlog veka pre upada ruske vojske. Politički događaji koji su usledili samo su potvrdili koliko jedan narod može žestoko da se bori da trijumfuje nad silama nasilja.

---

„Kradljivica knjiga“ – Markus Zusak

Pahulje pepela padale su tako divno da bi vam prosto došlo da izbacite jezik da ih uhvatite, da ih probate. Samo, opekle bi vam usne. Spržile usta. Sasvim jasno to vidim. Upravo sam se spremala da pođem kada sam je spazila kako kleči. Planinski venca ruševina bio je ispisan, stvoren, podignut oko nje. Ona je stezala knjigu. Usred svega toga, kradljivica knjiga je očajnički želela da se vrati u podrum, da piše ili da pročita svoju priča još jedan, poslednji put.

Devetogodišnja Lizel živi sa svojom starateljskom porodicom u Ulici Himel. Roditelje su joj odveli u koncentracioni logor. Lizel krade knjige. Ovo je njena priča i priča o stanovnicima njene ulice, kada su bombe počele da padaju. Priču pripoveda Smrt lično i ovo nije knjiga koju ćete brzo pročitati. Sve vreme ćete slutiti šta će se dogoditi i sa strahom ćete iščekivati neizbežno. Markus Zusak je napisao ambiciozno i nesvakidašnje remek-delo. 

Ako ipak ne želite da se rastužite pred vikend, imam rešenje za vas. Plakaćete, ali od smeha, uz ove urnebesne autore koji svojim humorom osvajaju svet decenijama.

---

„Zavera budala“ – Džon Kenedi Tul

Neki miris koji moj organizam luči mora da izuzetno privlači ljude na vlasti. Kome bi još prišao policajac dok nevino čeka svoju majku ispred robne kuće? Koga bi još špijunirali i prijavljivali zbog toga što je izvadio zalutalo mače iz slivnika? Poput kučke za vreme parenja, izgleda da privlačim koteriju policajaca i sanitarnih inspektora. Jednog dana će me svet uhvatiti s nekim apsurdnim izgovorom; prosto iščekujem dan kad će me odvući do neke tamnice s klima-uređajem i ostaviti me tamo pod veštačkim svetlom u zvučno izolovanoj prostoriji, da platim zbog toga što prezirem sve ono što je drago njihovim malim srcima od lateksa.

Upoznajte Ignacija Ž. Rajlija, intelektualca nezainteresovanog za ljubav i zaposlenje, plemenitog krstaša u ratu sa američkim snom. Korpulentni tridesetogodišnjak živi kod majke i posvećeno zapisuje svoj opus magnum u školskim sveskama koje krije ispod kreveta. Ali mama ima neprijatno iznenađenje za njega: Ignacije mora da pronađe posao. Iako je ovo komedija epskih razmera, u isto vreme je i ozbiljno, važno delo velikog pisca koji je vladao zanatom cinizma i satire.

---

„Život i doba Malog Groma“ – Bil Brajson

U našoj kući to nismo zvali kuhinjom. Zvali smo to jedinicom za zagorevanje. „Malo je zagorelo“, kazala bi majka izvinjavajućim tonom pri svakom obroku, i pružila vam parče mesa koje je izgledalo kao nešto – možda voljeni kućni mezimac – spaseno iz tragičnog kućnog požara. „Ali mislim da sam sastrugala najveći deo zagoretine“, nadodala bi ona, previdevši da to obuhvata svako parčence koje je nekada bilo meso.

Bil Brajson je rođen usred američkog veka – 1951, usred Sjedinjenih Država – u De Mojnu u državi Ajova, usred najveće generacije u američkoj istoriji – bejbi-bum generacije. Kao jedan od najboljih i najzabavnijih živih pisaca, on je u savršenom položaju da prebira po svojim sećanjima na detinjstvo kako bi izvukao na svetlo dana čisto zlato u obliku memoara.

---

„Narod iz Tepiha“ – Teri Pračet
 
„Oni? To su nam smrtni neprijatelji“, reče Brokando.
„Mislio sam da su vam Dumijci smrtni neprijatelji“, reče Pismir.
„Volimo da imamo više smrtnih neprijatelja istovremeno“, reče Brokando. „Da se ne desi nestašica.“

Ovaj urnebesni, mudri roman prvo je delo fenomenalnog ser Terija Pračeta, objavljeno 1971. godine. Mnogo godina kasnije, ser Teri ga je revidirao. U ovo izdanje uključeni su prerađeni tekst romana i ekskluzivna priča: preteča „Naroda iz Tepiha“, iz pera sedamnaestogodišnjeg pisca u povoju, koji će postati jedan od najomiljenijih pripovedača na svetu i kralj komične fantastike.

Autor teksta: Dunja Lozuk