This is a man’s world

„Najbitnija knjiga koju ćete ikada pročitati.“ Women You Should Know

„’Nevidljive žene’ menja pravila igre; ovo je priča o tome šta se dešava kada zaboravimo da uračunamo polovinu čovečanstva. Trebalo bi da bude na polici svakog donosioca odluka, političara i menadžera na svetu.“ Times

Ovaj svet je i dalje muški svet, jer kada je stvaran žene nisu uzimane u obzir. I ne mislim pritom na Postanje i Veliki prasak. Ne pričam čak ni o devetnaestovekovnoj viktorijanskoj Engleskoj niti o talasima feminizma. Pričam o današnjem svetu nakon feminističke revolucije koji je i dalje bolno nazadan – i to dokazuje knjiga „Nevidljive žene“ Karoline Krijado-Peres.

Da li znate da je prosečna temperatura u kancelarijama pa i vašim stanovima ako imate centralno grejanje previše niska za žene, jer je izmerena još šezdesetih godina prošlog veka na osnovu bazalnog metabolizma četrdesetogodišnjeg muškarca od 70 kilograma? Ne samo da je u pitanju zastareli standard nego i očigledna aporija: ženski metabolizam je znatno sporiji od muškog.

Diskriminacija je subliminalna, krije se često na neočekivanim mestima, perfidna je i sistemska. Ponekad ne postoji loša namera. Žene više koriste gradski prevoz i idu peške, ali najviše novca odlazi na saobraćajnice i ulaganje u drumski saobraćaj – pre svega jer na mestima donosilaca odluke koji preraspoređuju gradski budžet sede muškarci, koji dobro poznaju, što ne mora da bude odraz loše namere već samo neznanja. Umesto da se ulaže više novca u javni prevoz, pre par godina u Velikoj Britaniji je smanjen budžet za javni prevoz za 70 posto, a većina gradova ne ulaže dovoljno u pešačke deonice i alternativne oblike transporta poput biciklizma, čime bi se smanjilo i zagađenje, ali i olakšao život u gradu za žene.

Izuzetak su Beč i Barselona. Danas se u Beču 60 posto kretanja obavlja peške. Promena se desila u trenutku kada su oba grada imala gradonačelnice. Tada je mnogo ulagano u osvetljavanje trotoara, izgradnju pešačkih deonica i biciklističkih staza, novac iz budžeta je odlazio u delove grada gde je ograničena brzina vožnje, gde pešaci imaju prednost nad vozačima i tako dalje. Kada su žene na mestima donosilaca odluka, pokazalo se, mi postajemo inkluzivnije i altruističkije društvo.

Seksualno uznemiravanje na ulicama i u gradu koje se najčešće ne prijavljuje (96 posto uznemiravanja i 86 posto seksističkih uvreda se ne prijavljuje u Njujorku), a najčešće jer ih je teško dokazati i prepoznati, a najviše incidenata se može vrlo lako sprečiti ne previše radikalnim promenama: recimo ako bi se stanice prevoza bolje obezbedile i prekrile kamerama, ili makar bolje osvetlile – i to bi bilo pomak.

Ni IT industrija koja ponajviše oblikuje naš svakodnevni život nije previše naklonjena ženama. Da li znate da je prosečna veličina telefona koja iznosi 5,5 inča prevelika za žensku šaku, zbog čega ženama mnogo češće ispadaju telefoni iz ruke, kao i da su preveliki za naše džepove? Takođe, Siri, Aleksa i Google Assistent 70 posto više prepoznaju muške glasove nego ženske. Pa čak i monitori na fitnes spravama koje pretežno koriste žene nepravilno mere korake, puls i utrošene kalorije – opet jer su rađeni prema tipično muškom telu. Jedna studija je pokazala da 74 pokreta koje žene naprave – naročito tokom posla po kući – čitači koraka ne prepoznaju.

Da je neznanje najveći problem, pokazuje i činjenica da se promene najčešće dešavaju kada se pobune žene na vodećim pozicijama. Npr. u Fejsbuku je Šeril Sandberg izdejstvovala da parking-mesta za trudnice budu bliže ulazu u zgradu tek kad je zatrudnela i sama se našla u situaciji da pešači kroz redove i redove automobila sa stomakom do zuba. Istraživanja su pokazala da ako u velikim korporacijama postoje i žene na vodećim mestima, takve firme mnogo bolje posluju jer imaju uvide u potrebe ženskih zaposlenih, a takođe i jer to unosi raznovrsnost u odlučivanju i pristupu poslu.

Pa ipak, iako se četvrti talas feminizma zasniva na uverenju da će tehnološki napredak izdejstvovati ravnopravniju poziciju žene u društvu, Karolina Krijado-Peres pokazuje zašto se to nije desilo. Baze podataka na kojima leži današnji svet a na osnovu kojih, recimo, algoritmi pretresaju hiljade CV-ja koji pristignu na konkurs za neki posao u velikoj korporaciji zanemaruju žene. Iako su se svi nadali da će softver biti objektivniji od muškarca koji sedi na razgovoru za posao, ispostavilo se da su baze podataka na osnovu kojih je stvoren softver jako nepotpune kada su u pitanju žene i da i dalje počiva na neverovatnim predrasudama poput premise da ako je kandidat muškarac, onda je materijal za doktora, a ako je kandidantkinja žena ona je osoba za mesto medicinske sestre, te se samim tim vrlo lako eliminiše CV koji je došao od žene već u prvim krugovima selekcije.

Ovo nije samo pitanje da li su žene dovoljno prihvaćene i cenjene na radnom mestu i u javnosti. Ovo je pitanje naših života. Automobili su dizajnirani prema tipičnom muškom telu i, iako je veća verovatnoća da muškarci dožive udes, žene kojima se desi saobraćajna nesreća imaju 50 posto veću verovatnoću da budu ozbiljno povređene jer sigurnosne mere nisu podešene prema njihovom telu.

Žene u Velikoj Britaniji imaju 50 posto veću verovatnoću da im se pogrešno dijagnostifikuje srčani udar jer se za određivanje parametara srčane aktivnosti koriste muškarci. S druge strane, postoji 50 lekova za srčana oboljenja koja se percipiraju kao muško oboljenje i samo jedan za žene koje pate od slabih kontrakcija prilikom porođaja, zbog čega se godišnje u Velikoj Britaniji obavi 100.000 carskih rezova – i taj jedan lek je slab i nedovoljno ispitan. Ogroman je nedostatak naučnih istraživanja koja se bave ženskim reproduktivnim zdravljem. Jedno istraživanje je pokazalo da su 60-ih godina 20. veka doktori naveliko prepisivali trudnim ženama lek talidomid za jutarnje mučnine. Na kraju se ispostavilo da je lek povučen sa tržišta jer je uticao na razvoj fetusa. Dok su doktori to otkrili, 10.000 beba je rođeno sa poremećajima koje je izazvao ovaj lek. Ovakve stvari se ne tiču samo ženskog zdravlja. Tiču se našeg potomstva na ovoj planeti.

Ovo je knjiga koju treba da imate na pameti u svakoj raspravi kada neko potegne argument da su danas muškarci i žene ravnopravni. I ovo je knjiga koja može da reformiše i unapredi celo društvo tako da nazadna uverenja koja se očitavaju i u naučnim istraživanjima i u bazama podataka koje pokreću današnji svet informacija i tehnološki napredak ne mogu više da ignorišu čitavu jednu polovinu čovečanstva.

Autorka teksta: Nevena Milojević