Znam, znam, ovo nije popularan stav. Posebno jer sam nedavno napisala tekst o tome zašto je bolje da prvo pročitate „Sagu o vešcu“ pa onda gledate Netfliksovu adaptaciju. Međutim, verujem da za određene ljude jeste bolje da prvo pogledaju vizuelni prikaz priče.
Zašto?
Postoji mnogo razloga za to. Prvi je da neki možda neće ni znati da postoji knjiga. Takođe, u svetu prepunom adaptacija, gotovo je nemoguće da ispratite odakle potiče svaka i zatim sednete i pročitate knjigu na kojoj je zasnovana.
Takođe verujem da je svaka dobra adaptacija u stanju da navede gledaoca da potraži knjigu i dodatno uroni u svet koji je upravo odgledao na malom ili velikom ekranu. Mislim da adaptacije mogu da budu odlična reklama za knjigu i zbog toga će je pročitati veći broj ljudi. Priča u knjizi i filmu provereno može da bude drastično različita, ali i to je nekad dobro jer se tada mogu posmatrati kao dva zasebna entiteta.
Treba uzeti u obzir i ljude kojima je teško da čitaju
Možda imaju disleksiju. Možda ne mogu dugo da sede da bi pročitali knjigu. Ima i onih sa neurološkim problemima kojima je izuzetno teško da upiju narativ, a da pritom ne moraju da eliminišu sve drugo oko sebe. Nekada je filmska adaptacija knjige pravi lek u ovakvim situacijama.
Postoje i ljudi kojima je teško da nađu dovoljno vremena i energije da čitaju duge priče. Kada neko tokom dana radi iscrpljujući posao, čitanje mu možda i nije idealan vid opuštanja jer zahteva fokusiranost.
Za takve ljude adaptacija rešava mnoge probleme. Gledanje serije ili filma ne oduzima toliko vremena koliko čitanje. Za film je potrebno oko dva sata, serije variraju od 30 do 60 minuta po epizodi. Kada ljudi imaju pretrpane dnevne rasporede, u obzir moraju da uzimaju sve faktore. Knjige često zahtevaju više vremena – to nikako nije loša stvar, ali je nešto o čemu moramo voditi računa.
A neki ljudi su imali baš loša iskustva sa čitanjem
Dozvolite mi da objasnim pre nego što me osudite. Jedan rođak mi je objasnio da je razlog zašto je nakon srednje škole prestao da čita to što je mrzeo dela koja su mu bila nametnuta u školskom programu. Tome ne pomaže ni činjenica da je morao da pročita neke ozbiljno teške knjige u kratkom vremenskom periodu. Za njega je to bio pritisak koji je rezultirao potpunom nezainteresovanošću da nastavi sa čitanjem. Ali kada bi pogledao adaptaciju nekog dela, mogao je da uživa u priči bez pritiska koji je osećao u školi.
Dosta mojih kolega sa studija može da se poistoveti sa ovom situacijom. Ako pogledamo da je nekoliko predmeta zahtevalo da pročitamo jednu knjigu nedeljno, a zatim je analiziramo i odgovaramo na pitanja, razumljivo je da je nekoliko njih zamrzelo čitanje van obaveznog programa. Većina nas je retko nakon pročitanih 200 stranica za jedno veče nastavljala da čita knjigu iz ličnog zadovoljstva. Nije tako bilo sa svima, ali dobar deo kolega je smatrao da su adaptacije idealna stvar. Bilo je mnogo lakše da sednemo i za dva sata pogledamo film znajući da nam neće oduzeti celu noć. Nakon toga smo mogli da se vratimo učenju ili, još bolje, da odemo da spavamo.
Dakle, u redu je da prvo pogledamo adaptaciju
Takođe, moramo da priznamo i da dobre adaptacije lako privlače čitaoce, posebno kada je reč o serijalu knjiga, a čak i ako neko odluči da nikada ne pročita priču na kojoj je zasnovana, i to je uredu. Na kraju krajeva, važno je da uživamo u priči, a ako je nekima draži drugi oblik njene inkarnacije, i to je odlična stvar.
Autor: Danijel Rič
Izvor: bookstr.com
Prevod: Dragan Matković