Napomena: Ovaj tekst je objavljen u „Prosvetnom pregledu“ i detaljno prikazuje kako je moguće kreativno podsticati čitanje kod osnovaca u Srbiji.
Značajan segment strategije razvoja kulture nekog naroda je razvoj i očuvanje jezika i književnosti. Književnosti nema bez čitanja, ona postaje čitanjem.
Kultura čitanja u 21. veku predmet je mnogih rasprava. Usled razvoja nauke i pojave novih medija, knjiga u današnjoj kulturi ima drugačiju funkciju od one koju je imala polovinom 19. veka. Deca i omladina potrebu za pričama iz svakodnevnog života zadovoljavaju lakšom konzumacijom slika i video-sadržaja, koje nudi internet. Slika i ton omogućavaju pasivno uživanje u mediju, dok knjiga zahteva aktivni duhovni napor.
Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka u Srbiji, iz 2015. godine, pokazalo je da knjige najčešće kupuju i čitaju visokoobrazovani ljudi iz urbanih sredina, koji vole da u slobodno vreme čitaju, redovno posećuju biblioteke i imaju mesečne prihode domaćinstva veće od 60.000 dinara.
Kultura čitanja razvija se od najranijeg uzrasta. Važnost čitanja priča deci je opštepoznata, jer kod dece razvija mišljenje i maštu. Roditelji takvom aktivnošću kod dece stvaraju naviku i podstiču ih da sami čitaju. Kod dece koja samoinicijativno počinju da čitaju ranije se razvijaju jezičke sposobnosti, imaju bogatiji vokabular i proširuje im se usmeno i pismeno izražavanje misli. Dok čitamo knjige, stvaraju se zamišljeni likovi kakve mi želimo. Upotreba stilskih figura – poređenja, metafore, personifikacije... – od čitalaca zahteva interpretaciju i pretvaranje reči u drugu formu.
Ako sagledamo obrazovnu strukturu roditelja dece koja žive u ruralnim sredinama, oko polovine roditelja ima srednju školu, a druga polovina samo osnovnu, veći broj majki nego očeva ima završenu samo osnovnu školu.
U cilju razvijanja kulture čitanja kod učenika osnovnoškolskog uzrasta uloga školskih bibliotekara veoma je značajna, a naročito u školama u ruralnim sredinama. Školski bibliotekari treba da stvaraju okruženje u kome se podstiče na čitanje i učenje, na saradnju i kreativno rešavanje problema. Bibliotekar utiče na učenje, čitanje, a time i na živote učenika na način koji je srž posla bibliotekara. Pozajmljivanjem knjiga detetu od najranijeg uzrasta dajemo mogućnost odlučivanja, pristup informacijama, a tako ono otkriva i procese procene.
Čak i ako čitaju, deca traže manje obimno, uz to dinamično književno delo, koje bi im zadržalo pažnju, a da ih ne zamori. Uloga školskog bibliotekara je da pronađe pravu meru za svakog učenika, u skladu sa njegovim mogućnostima i interesovanjima.
Učenici koji pohađaju školu u ruralnoj sredini uglavnom su korisnici samo školske biblioteke. Veoma malo dece iz seoske sredine su članovi gradskih biblioteka. Svi učenici iz Osnovne škole „Stevan Joksimović” u Rogačici su iz ruralne sredine.
U cilju podsticanja i razvijanja kulture čitanja kod dece školski bibliotekar, nastavnica srpskog jezika i učitelj tokom prvog polugodišta organizovali su niz aktivnosti. Sa namerom da se podstakne razvoj kulture uopšte, a naročito čitalačke, i unapredi kvalitet slobodnog vremena svih učenika, a naročito onih koji žive u udaljenim selima.
Na početku školske godine održan je sastanak sa učenicima koji su prethodne godine bili najčešći korisnici biblioteke. Učenici su imali priliku da razmene iskustva, u vezi sa utiscima o knjigama koje su pročitali prethodne godine, a preporučuju ih i drugim učenicima. Na taj način napravljen je spisak knjiga po razredima, koje učenici preporučuju jedni drugima. A nastavnica srpskog jezika i bibliotekar dodali su i knjige koje nisu bile na spisku, a nabavljene su u međuvremenu. Spisak preporučenih knjiga, po razredima, istaknut je u biblioteci.
Motivisani učenici, od drugog do šestog razreda, samoinicijativno su čitali preporučene knjige. Zadatak svakog od njih bio je da napišu ili nacrtaju njihov utisak o pročitanoj knjizi. Zadnjeg petka u mesecu u biblioteci su održavane radionice, učenici su čitali odlomke ili rečenice, koje su im se dopale, i razmenjivali utiske o pročitanim knjigama tokom meseca. Takođe, na skali od jedan do pet mogli su da izraze koliko im se dopala knjiga. U cilju podsticanja čitalačke radoznalosti, razvoja lepog govora i izražajnog čitanja, radionicama su prisustvovali i ostali zainteresovani učenici.
Pored toga, bibliotekar je u saradnji sa nastavnicom srpskog jezika oformio i vodi Čitalački klub, u sklopu akcije „Čitalački maraton” Izdavačke kuće „Klet”, koju je podržalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Cilj te akcije je da se učenici stimulišu da čitaju dodatnu literaturu prilagođenu njihovom uzrastu. Klub se sastoji od 18 učenika, od petog do osmog razreda, i u toku ove školske godine održaće se pet radionica. A tema za svaku od njih je jedan od romana koje su izabrali nastavnici srpskog jezika širom Srbije. Svih pet romana su urednički oblikovani i objavljeni, uz metodičku aparaturu pomoću koje će se obraditi na radionicama. Na kraju pete radionice članovi Kluba će ocenjivati svih pet romana. Ova akcija uspešno je sprovedena i u prethodnoj školskoj godini, a učenici su bili veoma zainteresovani za čitanje i rad.
A svakog poslednjeg ponedeljka u mesecu, na velikom odmoru, jedan od učenika predmetne nastave je u ulozi školskog bibliotekara. Njegov zadatak je zaduživanje i razduživanje knjiga, a, po potrebi, i preporučivanje knjiga za čitanje.
U oktobru – Mesecu knjige – učenici od prvog do četvrtog razreda imali su zadatak da na času likovne kulture ilustruju korice knjige, koju su pročitali, i koja je na njih ostavila najveći utisak. Radovi dece su izloženi na panou u biblioteci ili u hodniku škole.
Sa učenicima od petog do osmog razreda realizovano je anketiranje, izjašnjavali su se koju bi knjigu preporučili drugu⁄drugarici da je pročita. Rezultati anketiranja su izloženi u školskoj biblioteci.
Tokom meseca novembra u školskoj biblioteci sa učenicima trećeg razreda održan je čas srpskog jezika – nastavna jedinica: Ortoepske vežbe – kazivanje kratkih narodnih umotvorina. Učenici su bili podeljeni u četiri grupe. Prva i druga grupa su dobile kovertu sa papirima na kojima su ispisane reči nekih poslovica/zagonetki – jedan papir – jedna reč. Na osnovu dobijenih reči trebali su da sastave poslovicu⁄zagonetku. Vođenim dijalogom tumačili su značenje umotvorine, a zatim pokušavali da formulišu šta je to poslovica, odnosno zagonetka. Treća grupa dobila je kovertu sa papirima na kojima su ispisane reči nekih brzalica, jedan papir – jedna reč. Na osnovu izvučenih reči trebalo je da sastave brzalicu i vežbaju njihovo brzo izgovaranje i, na kraju, vođenim dijalogom da formulišu šta je to brzalica. Četvrta grupa dobija kovertu sa papirima na kojima su ispisane reči nekih pitalica, jedan papir – jedna reč. Učenici na osnovu dobijenih reči treba da sastave pitalicu, protumače šta ona znači i da formulišu šta je to pitalica. Nakon toga učenici su dobili istraživački zadatak. Prve dve grupe da na internetu pronađu i zapišu njima interesantne poslovice i zagonetke. A treća i četvrta grupa da, koristeći literaturu iz biblioteke, pronađu i zapišu interesantne brzalice i pitalice.
Nakon završenog istraživačkog rada učenici su prezentovali produkte aktivnosti – čitali su odabrane zagonetke, pitalice, poslovice i brzalice. Ostali učenici su tumačili poslovice, odgonetali zagonetke i odgovarali na pitalice, a zatim čitali brzalice i vežbali njihovo brzo izgovaranje. Aktivnost je završena u lepom raspoloženju, jer su učenici, čitajući brzalice, pravili smešene pokrete telom i izgovarali neobične reči.
Dan bibliotekara Srbije, 14. decembar, obeležen je radionicama sa učenicima od prvog do četvrtog razreda. Na početku svake radionice sa učenicima je razgovarano o ulozi i aktivnostima školske biblioteke i važnosti čitanja. Učenici prvog i drugog razreda ilustrovali su kako zamišljaju enterijer školske biblioteke – šta bi voleli da naša školska biblioteka poseduje. Učenici trećeg i četvrtog razreda, podeljeni u grupe, imali su zadatak da osmisle i napišu sastav o idealnoj biblioteci. U sastavu su pisali predloge za unapređivanje rada školske biblioteke. Likovni i literarni radovi su izloženi u školskoj biblioteci.
Ove školske godine obeležen je Međunarodni dan maternjeg jezika. U školskoj biblioteci održan je čas „Čuvajmo srpski jezik”. Učenici četvrtog razreda upoznati su sa osnovnim podacima o obeležavanju Međunarodnog dana maternjeg jezika i radom reformatora srpskog jezika i pravopisa – Vuka Stefanovića Karadžića. Učenici su dobili reči stranog porekla, koje će morati da zamene rečima iz srpskog jezika. Takođe, proverili su i znanje iz pravopisa, dobili su rečenice u kojima su ispravljali greške.
U biblioteci je obeležen i Nacionalni dan knjige – 28. februar – a imaćemo i aktivnosti povodom Međunarodnog dana dečje knjige – 23. aprila. Takođe, obeležavamo i datume rođenja značajnih ličnosti iz oblasti književnosti – Desanke Maksimović, Duška Radovića, Ljubivoja Ršumovića, Dragana Lukića...
Kao i prethodnih godina, i ove godine 31. maja biće održano Poetsko podne, kada učenici izražajno recituju pesme, koje su samostalno napisali, kao i pesme poznatih dečjih pesnika. Cilj aktivnosti je promocija poezije i lepog i izražajnog govora.
Imajući u vidu sveukupnu strukturu učenika u ruralnoj sredini, škola u celini, a naročito nastavnici i bibliotekari ključni su nosioci i inicijatori kulturnog života u okruženju, što je preduslov za napredak zajednice u celini.
Odgovornost
Da bi društvo u celini napredovalo, potrebno je da ga čine ljudi koji imaju stav, sposobni da kritički razmišljaju i rasuđuju. A da bi se formirali takvi ljudi, potrebno im je znanje, mnogo učenja, čitanja i razmišljanja. Zato je neophodno da deca što ranije shvate da knjigu i čitanje ne doživljavaju kao prinudu ili razbibrigu, već kao sredstvo pomoću koga postaju bolji, mudriji, humaniji, kreativniji... Odgovornost za razvoj čitalačke kulture kod dece dele roditelji, nastavnici, bibliotekari, TV emisije, pisci, pesnici i svi drugi koji mogu na bilo koji način u tome da pomognu.
Autori: Dragan Vukašinović, bibliotekar, profesor razredne nastave
Gordana Tomonjić, pedagog škole
Rade Jezdić, direktor škole, profesor razredne nastave
OŠ „Stevan Joksimović”, Rogačica
Izvor: Prosvetni pregled