Kuvar Umeće življenja na francuski način, Mari-Pjer Teral, upravo je objavljen u izdanju naše kuće. Prošetajte francuskom gastronomijom uz recepte Zorana Milenkovića.
„Imam puno sreće
Već više od godinu dana stanujem u prelepoj palati u potpunosti nameštenoj i ukrašenoj u stilu ar deko, tom izrazito francuskom stilu iz tridesetih godina prošlog veka, u palati koja se nalazi preko puta Kalemegdana, uljuljkana zvonima Saborne crkve čiji se zlatnožuti zvonik uzdiže iznad vrta Rezidencije Francuske u srcu starog Beograda.
Dopada mi se ovaj grad s toliko šarma i života, sa svedočanstvima istorije na svakom koraku i sa svojom gostoljubivošću prema strancima. Srbi su nama, Francuzima, divni i gosti i domaćini: gosti koje mi primamo u ambasadi, na prijemima, radnim ručkovima, mondenskim večerama, to su intelektualci i umetnici, profesori, novinari, ljudi iz sveta politike ili građanskog društva, lekari ili advokati. Domaćini, koje svakodnevno srećem dok kupujem na Kalenićevoj ili Bajlonijevoj pijaci u pratnji mog kuvara Zorana (najvažnijeg čoveka u ambasadi, uverena sam), su oni koji nas dočekuju kada pratim muža pri obilasku zemlje, predsednici opština u malim selima, seljaci koji prodaju voće i povrće pored puta.
Svi mi oni puno toga pružaju, pričaju mi o svojoj zemlji, o svom životu, koji nije uvek lak, o lokalnim običajima, pozivaju nas na slave. Svi su znatiželjni da saznaju nešto o Francuskoj, našem životu, o tome kako vidimo Srbiju i njenu budućnost i svi se raduju da dođu u Rezidenciju – koju svake godine otvaramo za Beograđane povodom Dana kulturne baštine i koja njima pripada isto koliko i nama.
U želji da odgovorim na njihovo prijateljstvo, došla sam na ideju da napišem ovu knjigu. Pišući je htela sam, pre svega, da vas povedem u obilazak mesta gde mi živimo i primamo goste „na francuski način“.
Pošto nas uveravaju da je naša kuhinja najbolja, u šta smo na kraju i sami počeli da verujemo, htela sam da vam dam i nekoliko recepata za jela koja služimo našim gostima u pokušaju da im omogućimo da uživaju u ukusima i raznovrsnosti kuhinje naše zemlje, gde su starinski recepti često najukusniji: ne želimo na ovom mestu da pozovemo čitaoca da zaviri samo u gastronomski rečnik već da se upusti u gastronomsku šetnju kroz naše (francuske) krajeve.
I na kraju, primanje gostiju ne znači samo spremiti ukusna jela i poslužiti dobra pića. Naši prijatelji su često u nedoumici kada je o zamršenim pravilima francuskog protokola reč, te ću se osloniti na svoje tridesetogodišnje iskustvo u diplomatiji da bih vam govorila i o umeću življenja na francuski način, o tome kako se svesrdno trudimo da bi se svaki naš gost, kada nam pričini zadovoljstvo da nas poseti, osećao kao da nam je najbolji prijatelj, bilo da nam je gost u Ambasadi, ili kod naše kuće, u našem pariskom stanu ili u našoj kućici na obali okeana.
BIENVENUE DONC A L’AMBASSADE DE FRANCE. Vi sad krećete u gastronomsku šetnju kroz naše krajeve. Osećajte se u našem salonu kao kod svoje kuće.“
Mari-Pjer Teral