Da savremena umetnost može da flertuje sa raznorodnim disciplinama nije novost. Ali kada artefakt postane istovremeno arhiva fizioloških istorijskih zapisa koji su se upili u jedno umetničko delo i prođe obradu hemijskih procesa koji na svetlo dana iznesu pogled na naša saznanja, onda već stvari postaju prilično komplikovane.
Izdanje Ovidijevih „Metamorfoza“ iz 1735.
Britanska umetnica Sara Krask, koja sebe opisuje kao „umetnicu izvan kategorija‟, ovog leta je imala izložbu nastalu na konceptu biološke hermeneutike u galeriji najstarije biblioteke Velike Britanije, Četnam.
Tema njene izložbe su Ovidijeve „Metamorfoze‟ i njihovo izdanje iz 18. veka koje je prošlo kroz mnoge ruke čitalaca tokom 300 godina i upilo u sebe tragove bakterija, virusa i ostataka ćelija kože koji su se utisnuli tokom njenog viševekovnog postojanja (odnosno čitanja).
Vratimo se na ideju biološke hermeneutike. Možda ćete se iznenaditi, ali to je transdisciplinarna studija pisanih i štampanih dela koja koristi umetničke i naučne metode da bi utvrdila biološku istoriju teksta i datira iz 17. veka, doba kada je nastao mikroskop.
3D sken „Metamorfoza“
Nije slučajno što je izložba Sare Krask postavljena ovog leta u biblioteci Četnam, kolevci ove transdisciplinarne prakse u kojoj su se stekle kolekcije knjiga i rukopisa na kojima su se ovi ogledi izvodili.
Primerak „Metamorfoza‟ iz 1735. godine poslužio je umetnici kao platforma za raslojavanja sadržaja knjige putem umetničkih i naučnih metoda. „Tekst“ koji je prošao hermeneutičku istragu uključuje genetske i mikrobiološke zapise organizama, koji su se nagomilali na stranicama tokom njene tristagodišnje prošlosti, zajedno sa pričama koje prate te zapise, pa i biološke proizvode (drvo, kožu, mastilo) koji su bili deo proizvodnog procesa knjige.
Svesna da će knjiga stradati u ovom procesu dekonstrukcije, umetnica je želela da ipak podvrgne ovo antikvarno izdanje različitim procesima koji su otkrili njenu fiziološku prošlost kroz materijale korišćene za njen nastanak i kroz slojeve bakterija koji su se na njoj nataložili čitanjem.
Mikroskopski snimak prašine iz 18. veka iz „Metamorfoza“
Uobičajeno je da se projekti koji se bave reanimacijom dugo usnulih mikroba, izvode koristeći kao osnovu krv ovaca. Krv, koja obezbeđuje ključne nutrijente za bakterije, želatinizuje se kantenom (ili agar-agarom, želatinom biljnog porekla) da bi mikrobima dala podlogu za rast. Kraskova je donela neuobičajenu odluku da priloži svoju sopstvenu krv, gotovo četvrt litre, koju joj je izvadio prijatelj, jer joj se nije dopala ideja da „jadne ovce samo čekaju da stradaju zarad nauke‟.
Sara Krask je iskoristila stranice Ovidijevih „Metamorfoza‟ na kojima su se ovim postupkom (kombinacijom kantena i krvi) „probudili“ mikrobi i proizveli grozdove bakterija po stranicama stare knjige. Dodala je i nešto bakra, a u projektu je učestvovalo nekoliko naučnika.
Mikroskopski snimak prašine iz 18. veka iz „Metamorfoza“
Rezultat je na granici naučno-fantastičnog oživljavanja Frankeštajna, komentarišu britanski novinari, i u šali dodaju da se ne bi iznenadili da saznaju da je omaškom, zajedno sa bakterijom, uskrsnula i nekog rimskog boga a možda i dva.
Izvor: mhpbooks.com i interaliamag.org