Laguna - Bukmarker - Uroš Petrović: Ko čita knjige, čita i ljude - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Uroš Petrović: Ko čita knjige, čita i ljude

Ime Uroša Petrovića sinonim je za retko kvalitetnu i korisnu književnost za decu. Njegove knjige čitaju i odrasli, da vide kako stoje sa „vijugama“ i da li se njihov um ulenjio. Čovek sa najvišim koeficijentom inteligencije u Srbiji uporno radi na tome da knjiga bude na svakoj dečjoj polici, jer se samo znanjem svet menja na bolje.



Za nešto više od 15 godina objavili ste 20 knjiga za decu i mlade. Upravo je izašla knjiga poezije „Kamile su debele“ sa 32 kratke pesme mozgalice i dodatna 32 zagonetna pitanja na kraju. Vaše zagonetke su uglavnom rimovane. Zašto ste se odlučili za poeziju?

Pa nisam se baš odlučio, tako je došlo odozgo – palo mi je na pamet, ali bukvalno. Bile su to padavine veličine nojevih jaja. Još me boli glava od smišljanja tih pesama za razmišljanje. Nijedna od njih nije olako svrstana u zbirku, neke su brušene godinama.  Evo naslovne pesme, da bi čitaoci osetili duh ove forme:
 
Kamile su debele,
al' to vešto kriju
tako što stomake
na leđa nabiju.

Sve pesme u knjizi su o životinjama, ali onda shvatimo da je reč o ljudima. Recimo, pesma o bogomoljki i pauku počinje: „Spremila bogomoljka slavski ručak obilni, pa pozvala pauka sa fiksnog na mobilni“... Da ne otkrivamo dalje, jesu li ovo neka vrsta savremenih basni u kojima nema napisanog naravoučenija?

Ovo su kratke rimovane basne sa višestepenim odloženim dejstvom na čitaoca. Čitanje je samo prvi korak, tek onda slede posebne faze – hvatanje poente, prepoznavanje komične sličnosti sa svetom ljudi, spoznaja da životinje nikada nemaju loše osobine naše vrste, ma koliko ponekad ličile na nas.

Uprkos rizicima poput uvrnutog, bezimenog žanra knjige i izdavanju usred leta, „Kamile su debele“ je već prvog meseca od objavljivanja stekla status bestselera. Posebne zasluge za to nose izdavač i virtuozni ilustrator Aleksa Gajić. A sada sledi izjava zahvalnosti onima koji su najvažniji, zbog kojih i moje i vaše zanimanje još uvek ima smisla i postoji: javno zahvaljujem čitaocima, svim malim i velikim ljudima koji su, usred ludog maskenbala današnje stvarnosti, izabrali čitanje.

Malo ulaganje, velika dobit

Čitajući vašu knjigu „Zagonetna potraga“, osim obilja zagonetnih pesmica koje glavnog junaka vode do cilja, postoji rečenica: „Neodustajanje tokom detinjstva neminovno sluti na jedan uspešan i sadržajan život u budućnosti". To je velika poruka. Zašto ne treba odustajati i dok smo deca?

Zato što je to jedini način da ne odustajemo ni kada smo odrasli. Veštine i vrline stečene u detinjstvu su doživotne. Nažalost, isto važi i za traume i mane. Period odrastanja je ubedljivo najvažnije parče života, i jedino koje utiče na sva ostala parčad, kraće rečeno – na celinu. Premalo je ovde prostora da bi se dovoljno ukazalo na važnost stvaranja stimulativnog okruženje za dete. Tu ne mislim samo na lagodnosti, naprotiv. Prepreke i nelagode pokreću, bruse um i veštine rešavanja problema. Evo jednog dragocenog, dokazanog saveta: deca koja čitaju knjige kasnije u životu mnogo uspešnije „čitaju“ i ljude, a to je neprocenjiva prednost u životnim izazovima. Dakle, roditelji, lagano, bez nutkanja ili primoravanja, ubacite nekoliko zanimljivih knjiga u dečje sobe. Naići će neki trenutak radoznalosti tokom dokolice. Možda se te ukoričene semenke mudrosti prime i za nekoliko godina pretvore u raskošnu rečitost ili poboljšanu pronicljivost vaših naslednika. Takvo ulaganje nije veliko a dobit može biti trajna i velikih razmera.

Priznajem da nisam uspela da rešim ni pola zagonetki u toj knjizi, a rešenja se nalaze samo kada se knjiga pročita u ogledalu. Mislite li da su odrasli ljudi manje sposobni za kreativno razmišljanje nego deca?

Ne mislim. Siguran sam. To je činjenica koja bi trebalo da nas raduje. Pogledajte kakav smo im svetski džumbus napravili! Valjda će biti dovoljno pametni da ga, kad odrastu, urede na bolji način. Tu ne mislim samo na ekološko očuvanje ili tehnološke prodore. Mislim da smo mi kao generacija debelo zabrljali u prepoznavanju i uspostavljanju prioriteta. Nadam se da će deca jednog dana srušiti puki profit sa pijedestala čovečanstva i na njega postaviti jednostavnije ali višestruko važnije vrednosti, neophodne za opstanak ljudi i njihove ljudskosti.



Da učenje bude zanimljivo

Napisali ste pet knjiga „Zagonetnih priča“ i pet nastavaka o Marti Smart, devojčici zelene kose. Zbog čega Marta ima zelenu kosu?

Valjda joj je takva farba bila. A zašto je koristila baš zelenu? Biće da je smatrala da je previše crnih, plavih i smeđih kosa na svetu. Uživao sam stvarajući petodelni serijal o zelenokosoj devojčici. Znam da je, od objavljivanja tih knjiga, ime Marta postalo mnogo češće kod nas. Knjige o njoj se čitaju ne samo u Srbiji, već i u Italiji, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, Sloveniji. Ponekad sam u tim knjigama poslednju mozgalicu ostavljao bez priloženog rešenja. Postoje Martine zagonetke koje je do danas rešilo svega dvadesetak ljudi na svetu.

Junaci vaših priča imaju neobična imena: Lantan, Mauricio, Topalko Lično... Da li su i imena junaka zagonetke?

Imena mojih junaka uvek imaju tajnu nastanka. Misterije zašto likovi nose baš ta imena ponekad mogu da se naslute, ali nikada lako. Sve što dođe lako i što može svako, vredi malo. Srećom, važi i obratno.

Pošto ste koautor NTC sistema učenja, hajde da nam objasnite šta to znači u odnosu na klasično?

Reč je o pokušaju da se obrazovanje učini zanimljivijim i efikasnijim. U toj oblasti, možda i najvažnijoj za budućnost, izazovi tek predstoje. Novu, promenjenu decu ne možeš inicirati da se obrazuju metodama koje su nepromenjene.

Držite predavanja svuda po svetu, na fakultetima, konferencijama... Postoji li razlika u pristupu kreativnom učenju? Gde nailazite na najveći odziv?

Najviše volim da boravim u našim zemljama, kako god taj pojam ko shvatio. Na tim prostorima se nekako najviše dajem, pa je tu i odziv najživahniji. Koliko pružaš, toliko i očekuješ – ma koliko vremena bila nova i začudna, stari zakoni planete Zemlje još uvek važe.

Radoznalost i igra

Širokoj javnosti ste poznati kao nekadašnji predsednik Mense, čovek sa najvišim IQ u Srbiji i tvorac pitanja za mnoge kvizove, kao što su „Potera“ i „Lavirint“. Prvo, da li visokointeligentni ljudi obavezno uspevaju u životu? Drugo, da li naš uspeh u životu zavisi od sposobnosti za potragu?

Visok koeficijent inteligencije ne znači mnogo ako nije u sadejstvu sa ostalim osobinama. Zamke za sve nas su brojne i duboke. Čovek vrhunskog intelekta lako može da se pretvori u ležernu lenštinu ili sujetnu prznicu, ako se samo dovoljno opusti ili prepusti. Imao sam priliku da prisustvujem takvim procesima. U vezi sa drugim pitanjem – postoje osobine koje u detinjstvu svako ima, ali ih neoprezna većina tokom odrastanja zagubi. Reč je, na primer, o radoznalosti, kao i o sklonosti ka igri. Ko njih zapostavi, teško može da se nada životu punom smisla i sadržaja. Bez igre i potrage, življenje je dosadna obaveza.

Knjige vam ilustruju sjajni ilustratori. Kako ste se našli?

Volim da sarađujem sa najboljima. Kad se okružiš najboljima, nemaš mnogo izbora – moraš i ti da se prilagodiš.

Veoma ste čitani, ovde i u svetu. Šta biste rekli o sebi, da li ste i vi lično zagonetni?

Jesam, ali ipak malo manje nego što sam bio pre ovog intervjua.

Autor bestseler književnosti za decu nudi dobre putokaze i za odrasle: budimo radoznali i ne zapuštajmo svoj um. Njegove zagonetne priče davno su na policama pametnih roditelja i dece koja od malena vole avanture duha.

Vi ste, zapravo, začetnik žanra „roman u zagonetkama“. Trudite se da deci „razmrdate vijuge“ i naterate ih – na šta?

Trudim se da ih nateram da izrastu u misleće ljude. Naravno, moje knjige nisu samo za najmlađe – one i umnim ljudima zadaju izazove koji ih čine još umnijima. Jedini način da naučiš da radiš nešto je da radiš to nešto.

Od kada sam počeo da stvaram, a tu mislim i na knjige i na stone društvene igre, trudim se da podstaknem na razmišljanje, zabavim i inspirišem. Evo, postavio sam ovih dana nekoliko nezgodnih zagonetki na svoj profil na Instagramu – stiže bezbroj pokušaja da se reše, i to od pripadnika svih generacija. Čikam i čitaoce „Lene“ da reše poslednje tri! Možda neko može da reši dve, ali sve tri – nema šanse!

Piše: Ljilja Jorgovanović
Izvor: Lena


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
radno vreme delfi knjižara za vreme praznika 11 novembra 2024  laguna knjige Radno vreme Delfi knjižara za vreme praznika 11. novembra 2024.
08.11.2024.
Tokom državnog praznika – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Delfi knjižare rade po neizmenjenom radnom vremenu. Kada je reč o onlajn porudžbinama – kurirska služba u ponedeljak 11. novembra neće...
više
dragan velikić navika guši svaku pobunu laguna knjige Dragan Velikić: Navika guši svaku pobunu
08.11.2024.
„Pisac obično od fikcije stvara stvarnost. U ovom slučaju pisac od stvarnosti stvara fikciju“, rekao je na promociji nove knjige dvostrukog dobitnika Ninove nagrade Dragana Velikića istoričar ume...
više
ana atanasković trudim se da pamtim ono što je plemenito laguna knjige Ana Atanasković: Trudim se da pamtim ono što je plemenito
08.11.2024.
Ana Atanasković, spisateljica iza koje stoje romani koji se čitaju u dahu, ponosna Kruševljanka koja je zaljubljena u Beograd i u istoriju svog naroda, otkriva tajne svog najnovijeg romana „Zmajeva že...
više
uzbudljiv psihološki triler sve što nikad nismo izgovorili sloun harlou u prodaji od 12 novembra laguna knjige Uzbudljiv psihološki triler: „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou u prodaji od 12. novembra
08.11.2024.
Triler koji će vas držati u neizvesnosti sve do poslednje stranice, „Sve što nikad nismo izgovorili“ Sloun Harlou, mračna je ljubavna priča s mnoštvom obrta i napetosti. Iako su prošli meseci ...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.