Pored mnogih drugih stvari koje možemo saznati iz Kafkine košmarne novele „Preobražaj‟, ona čitaocu nudi naročito bolnu alegoriju o problemu sa spavanjem. Ispunjena brojnim aluzijama na spavanje, snove i postelje, priča počinje kada se Gregor Samsa jednom probudi i shvati da je pretvoren u bubu. Nakon što pokuša da novu promenu prihvati kao nešto normalno, Gregor počinje intenzivno da razmišlja o raznim stvarima, između ostalog o tome koliko je naporno njegovo radno vreme: „Ovo rano ustajanje, sasvim zaglupi čoveka. Čovek mora da se ispava‟. Pošto shvati da se uspavao i da je propustio voz u 5 sati, počinje ponovo da razmišlja o frenetičnom radnom danu ispred sebe, gde iz njegovih misli možemo da čujemo misli samog autora. „San i nedostatak istog je centralna tema u Kafkinom čuvenom delu... izgleda da tu ima mnogo autobiografskih detalja‟, izjavio je za The Independent Kristofer Huten.
Hronično neispavan, Kafka je pisao noću, a onda bi ustajao rano svakog jutra kako bi išao na omraženi posao u jednoj osiguravajućoj kući. Iako je svoje stanje iskoristio na najbolji način, Kafka je to opisao kao mnogo više od jedne neprijatne fizičke bolesti. Mislio je o tome u metafizičkom smislu, kao na neku vrstu bolesti duha. U svom dnevniku je zapisao: „San je nevin, čovek koji ne spava je jedini krivac‟.
Nesanica je Kafku pretvorila u zapušteno biće u konstantnom strahu od smrti. „Kao da se plašim da mi se duša koja izlazi iz mog tela dok spavam neće vratiti‟, priznao je u jednom pismu nemačkoj spisateljici Mileni Jesenskoj. Ovakva razmišljanja, piše Tereza Fišer, odvela su istraživače u razne spekulacije da je „Kafkino patološko stanje pokazivalo da pati od poremećaja granične ličnosti‟. Možda je ova posthumna dijagnoza prejaka, smatra ona i dodaje: „Otkriće njegove insomnije i njenog uticaja na Kafkin život i delo, zahteva da bude podrobnije ispitano‟.
Kafkini opisi njegovog mračnih, nesanicom izazvanih navika u pisanju, naveli su jednog italijanskog lekara Antonija Perčiakantea i njegovu saradnicu Alesiju Korali da napišu članak objavljen u medicinskom žurnalu The Lancet, u kojem tvrde da je pisac veliki deo svojih dela stvorio u stanju tzv. budnog spavanja. U jednom delu svog dnevnika, Kafka kaže: „Bila je to moć mojih snova koja mi nije dozvoljavala da zaspim, snova koji su osvetljavali moju budnost čak i pre nego što bih zaspao‟. Ovo dvoje naučnika tvrde da je ovo čist primer hipnagoške halucinacije, koja predstavlja pojavu živopisnih halucinantnih slika upravo pred sam san. To je nešto što smo svi imali prilike da doživimo. Kafka koji se plašio da zaspi, ostajao je u tom stanju što je duže mogao. Skloni smo da mislimo da je pisanje imalo terapisjko svojstvo u njegovom slučaju, mada on to nigde ne potvrđuje. Izgleda da mu je pisanje zadavalo još veće probleme: „Kada ne pišem, pomalo sam umoran, tužan i sumoran, a kada pišem razdiru me sumnje i strahovi“, tako je pisao Jesenskoj.
Kafka je davao slične izjave o nedostatku sna opisujući to kao „pad u dubine koje su nezamislive u normalnim okolnostima‟. Vizije koje je doživljavao su se, prema njegovim rečima, pretvarale u književnost. Kroz istraživanje književnih dela, biografija, raznih interpretacija, autorovih dnevnika i pisama Jesenskoj i Felis Bauer, ovo dvoje naučnika su sklopili „psihofiziološki‟ dokaz za Kafkinu logiku sna. Jedan od autora je izjavio da se manje bavio uzrocima Kafkine nesanice. Priznaje da je jako teško klasifikovati Kafkinu nesanicu. Umesto toga, ovaj istraživački par se više posvetio uticajima koje je na njega ostavilo hipnagoško stanje (etimološko značenje ove reči je „biti silom odveden u stanje sna‟), kao i tome da je Kafka bio svestan čudesne i iscrpljujuće moći svoje insomnije.
Prema mišljenju jednog od istraživača iznetom u tekstu o društvenoj i porodičnoj alijenaciji, „Preobražaj‟ bi mogao da predstavlja i metaforu za negativan uticaj koji imaju loš i kratak san i insomnija na mentalno i fizičko zdravlje. Da je Kafka kojim slučajem prevazišao svoju bolest, nikada ne bi napisao svoje najpoznatije delo. Zapravo, možda se uopšte ne bi ni bavio pisanjem. „Možda postoje i druge forme pisanja‟, rekao je Maksu Brodu 1922. „ali ja samo ovu znam, ovu kada me strah drži podalje od spavanja, samo nju znam.‟ Ovo dvoje naučnika vide Kafkin problem kao glavnu temu njegovih dela, ali pisac Saudamini Deo i doktor, forenzičar i antropolog Filip Šarlije iznose u časopisu The Lancet mišljenje da uprkos Kafkinim stalnim pritužbama i zloj kobi koje prate njegovog dvojnika Gregora Samsu, piščeva insomnija uopšte nema karakter dehumanizujućeg, već naprotiv, ona oživljava sopstveno biće tako što izvodi na površinu elemente podsvesti koji su odgovorni za većinu radnji koje učinimo u životu.
Autor: Džoš Džouns
Izvor: www.openculture.com