Laguna - Bukmarker - Vendi Mur: Ljubav između dve države i dve žene - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Vendi Mur: Ljubav između dve države i dve žene

Čast, hrabrost, nesebičnost, požrtvovanost, ljubav, viteške su osobine koje su krasile Veru Houm, zvanu Džek, glumicu i hrabrog ratnog vozača, i Evelinu Haverfild, kćerku engleskog barona. Ove žene su rizikovale svoje živote spasavajući srpsku vojsku u Velikom ratu, vodeći bolnice, boreći se poput Flore Sands i mnogih drugih. Evelina, Iv, sahranjena je u Bajinoj Bašti, gde je i danas cenjena i ima svoju ulicu, a Dom zdravlja nosi njeno ime. U znak sećanja na ove žene britanska autorka Vendi Mur napisala je dokumentarističko delo „Džek i Iv“, a kod nas ga je u prevodu Tatjane Bižić objavila Laguna.



Vendi Mur potpisivala je svoju knjigu na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga na štandu Lagune. Za nas list kaže: „Bila sam u Srbiji pre dve godine i posetila sam mesta gde su Džek i Iv živele, išla sam u Mladenovac, u Kragujevac i Kruševac i u Bajinu Baštu, gde je Iv sahranjena. Slučajno sam se zainteresovala za njih. Moja prethodna knjiga govori o dve sifražetkinje koje su vodile bolnicu u Londonu tokom Prvog svetskog rata i dok sam radila na toj priči, naišla sam na fotografiju Džek u uniformi dok je bila vozač Emeline Pankherst, predvodnice sifražetkinja. Saznala sam da postoji njena arhiva u Londonu, prepuna fotografija, prepiske i dnevnika.“

Ove dve žene bile su različite po poreklu i karakteru, ali privukla ih je zajednička borba za ženska prava?

Da, bile su različite, Iv je bila ženstvena i prefinjena, rezervisana, a Džek je bila otvorena i druželjubiva, volela je da nosi mušku odeću, ali zajedničko im je bilo interesovanje za ženska prava. Bile su zaljubljene jedna u drugu. Sifražetkinje su bile zatvarane, važile su za neprijatelje društva, mnoge od njih nudile su svoje usluge britanskoj vladi. Iv i Džek su po izbijanju Prvog svetskog rata učinile isto, ali vlada nije želela njihovu pomoć i one su se potom pridružile organizaciji „Bolnica Škotlanđanki“ koje su radile izvan Velike Britanije. Mislim da ih je delimično patriotizam naveo na to da pomažu u ratu, ali bio je to i osećaj za avanturu, želja da same iskuse ratne sukobe, jer su bile neustrašive i mogle su stvarno da iskuse sve što i muškarci.

Da li su bile sklone Srbiji i pre ili su je zavolele tek pošto su ovde došle?

Mislim da je ovo drugo slučaj. Pre nego što su došle, nisu ništa znale o Srbiji, ali mislim da su znale koliko je Srbima bilo teško u ratu i da su želele da pomognu. Mislim da je srpska vojska u početku nerado prihvatala pomoć žena, ali ubrzo su shvatili koliko su one bile vredne i dragocene. Ova knjiga govori o ljubavnoj priči dve žene, ali i o ljubavi između dve države. One su uspostavile jaku vezu sa Srbima i srpska vojska je njih zavolela, bilo je to uzajamno.

Kako su Britanci posmatrali žene u uniformi?

I oni su u početku bili neprijateljski raspoloženi, nisu uopšte hteli da se žene mešaju u rat, naročito ne blizu fronta, ali kako je rat napredovao, shvatili su da su im žene potrebne kao bolničarke i vozači, tako da su ih konačno i prihvatili, uviđajući da njihove sposobnosti i znanja ne zaostaju za muškim.

Kada su Iv i Džek došle u Srbiju, šta su zatekle?

Škotske bolničarke došle su početkom 1915. godine i pomagale su u epidemiji tifusa, bile su šokirane uslovima velike ljudske patnje. Džek i Iv došle su tog proleća kada je epidemija posustajala, ali je i dalje uzrokovala probleme. Potreslo ih je ono što su videle, ali bile su odlučne da istraju, a smisao za humor im je pomagao. Igrale su sa srpskim vojnicima i organizovale zabave.



Srbija je u Velikom ratu ostala sama, narod i vojska krenuli su u veliko povlačenje preko Albanije, saveznici su ih ostavili. Međutim, britanske bolničarke su ostale u Kruševcu da neguju ranjenike?

Da, većina stranih humanitaraca napustila je Srbiju i pridružila se povlačenju preko Albanije, ali Džek i Iv bile su odlučne da ostanu u pozadini i da se brinu o bolesnima i ranjenima. Ostale su u Kruševcu i onda su i same bile zarobljene tri meseca. I tada su lečile srpske vojnike u vojnom logoru.

Ostale su uz Srbe i tokom borbi u Rusiji i pomogle su im da iz Rusije odu, rizikujući ponovo svoje živote?

Posle zarobljeništva vratile su se u Veliku Britaniju, ali i dalje su želele da pomažu Srbima, pa su se pridružile ekspediciji u Rusiju i Rumuniju, podržavajući srpsku vojsku na Istočnom frontu. Tada su već izgradile jaku vezu sa srpskim narodom i vojskom i mnogo su rizikovale posedujući jedino ambulantsko vozilo na frontu, dok su ostala vozila bile konjske zaprege. Na samoj liniji fronta prevozile su ranjenike, dok su ih avioni bombardovali i onda su dva puta morale da se povuku sa srpskom i ruskom vojskom. To je bilo vrlo rizično jer su se ambulantska kola sama vraćala na front dok su gume pucale i automobil se kvario. One su sve same popravljale. Pravo je čudo što su uopšte preživele. A onda su se stvari dalje pogoršale. Elsi Inlis, koja je vodila „Bolnice Škotlanđanki“, insistirala je na tome da one ostanu u Rusiji dok Srbi ne budu mogli da je napuste i da se pridruže Solunskom frontu. Poslala je Džek i još jednog vozača nazad u Veliku Britaniju sa šifrovanom porukom za vladu koliko je opasna situacija u Rusiji za srpske vojnike i tako je britanska vlada ubedila rusku da dozvoli srpskoj vojsci da se vrati prvo u Veliku Britaniju, a onda na Solunski front. Bilo je vrlo opasno putovati kroz Rusiju u kojoj izbija revolucija i još sa šifrovanom porukom. Žene su pokazale šta sve mogu. Inače, i Iv je nosila revolver i bila je spremna da ga koristi, potekla je iz vojničke porodice, njeni otac i stric bili su u Krimskom ratu i oba njena supruga bili su oficiri. Volela je vojnički život i zato se pridružila drugom mužu u Južnoj Africi. Volela je konje i dobro je jahala, spasavala je konje koji su bili povređeni. To predznanje koristilo joj je u Srbiji prilikom uspostavljanja poljskih bolnica.

I posle Velikog rata ove žene nastavile su da pomažu Srbiji?

Krajem rata vratile su se kući i skupljale su priloge za srpsku vojsku, ali čim je bilo bezbedno ponovo putovati, Iv je došla u Srbiju i ponela hranu, odeću i lekove za srpske izbeglice, osnivajući sirotište u Bajinoj Bašti. Radila je samo nekoliko meseci, kad se razbolela i umrla 1920. godine. Džek je bila sa njom. Sahranjena je u okviru crkve, ulica je nazvana po njoj, kao i bolnica. Svake godine u Bajinoj Bašti je se sećaju. Džek i Iv nisu toliko poznate u Velikoj Britaniji, zato sam o njima napisala knjigu.

Autor: Marina Vulićević
Izvor: Politika
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
ko su pravi gospodari našeg zdravlja 12 novembra promocija knjige gorka pilula  laguna knjige Ko su pravi gospodari našeg zdravlja? 12. novembra promocija knjige „Gorka pilula“
12.11.2024.
Pavle Zelić, magistar farmacije, u svojoj novoj knjizi „Gorka pilula“ vodi nas kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji, ali i u n...
više
istraživanje kaže knjižare su uvek u modi laguna knjige Istraživanje kaže – knjižare su uvek u modi
12.11.2024.
Nedavno objavljeno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da svega 6,6% ljudi koristi internet za kupovinu štampanih knjiga, mnogo se više koristi za dostavu hrane ili kupovinu gardero...
više
aleksandar tešić ne gode mi poređenja sa tolkinom laguna knjige Aleksandar Tešić: Ne gode mi poređenja sa Tolkinom
12.11.2024.
Jedan od najpoznatijih domaćih autora romana epske fantastike i horor žanra Aleksandar Tešić svojim stvaralaštvom odavno je stekao kultni status kod ljubitelja ovog žanra. Trilogijom Kosingas, prema k...
više
vendi mur roman džek i iv nije samo ljubavna priča između dve žene već i saga o prijateljstvu velike britanije i srbije laguna knjige Vendi Mur: Roman „Džek i Iv“ nije samo ljubavna priča između dve žene već i saga o prijateljstvu Velike Britanije i Srbije
12.11.2024.
Poznata književnica govori o svom delu, koje nas vodi u vihor Prvog svetskog rata i kom je tema zabranjena ljubav između humanitarki Vere Houm i Evelin Haverfild. Britanska književnica&nbs...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.