„Vetrovi zime“ su već napisani... na neki način.
Ubrzo nakon epskog finala sedme sezone „Igre prestola“, fanovi serije su poraženi saznanjem da će poslednja, osma sezona, biti emitovana tek na proleće 2019. godine.
Za čitaoce knjiga „Pesme leda i vatre“, po kojima je „Igra prestola“ i snimana, razočaranje obožavaoca serije je smešno. Čitaoci čekaju šesti deo serijala još od 2011. godine. Džordž Martin naporno radi na „Vetrovima zime“ ali datum objavljivanja nije ni na vidiku. Budući da nisu imali materijala po kojem bi nastavili snimanje serije, producenti su bili primorani da sami nastave sa pričom nakon šeste sezone.
Umoran od čekanja, naoružan tehnologijom koja nadmašuje bilo šta što mešteri iz Starog grada poseduju, softverski inženjer Zek Tot je programirao rekurentnu neuralnu mrežu (RNM, eng. Recurrent Neural Network - RNN) da predvidi događaje iz nezavršenog šestog romana.
„Veliki sam fan 'Igre prestola', i knjige i serije. Radio sam malo na RNM-u, i zapitao sam se kako bi ona predvidela nastavak serijala“, rekao je Zek. On je upravo završio kurs na kome je učio o tome kako da programira veštačku inteligenciju, a ta je znanja iskoristio za ovaj projekat.
Neuralne mreže su mehanički naučeni algoritmi koji su modelovani po ljudskom mozgu, dok je rekurentna neuralna mreža podklasa koja odlično obrađuje sekvencijalne baze podataka kao što je tekst.
„Sa običnom neuralnom mrežom proces ide tako što uzmete određenu količinu podataka, unesete ih u program, i on vam preradi te podatke dajući vam niz rezultata. Kako biste programirali takve modele, potrebno je da unapred znate koji bi bio najbolji rezultat, koji obično nazivamo 'unapred ciljani rezultati ili varijable očekivanja'. Neuralna mreža unapred upoređuje rezultate sa vašim predviđanim očekivanjima, i sama sebe apdejtuje kako bi rezultati što više ličili na vaša očekivanja“, objasnio je Zek.
On radi sa rekurentnom neuralnom mrežom koja ima „dugo kratkotrajno sećanje“ odnosno bolju memoriju, što je ključno, jer prilikom programiranja takva mreža može da se „seti“ detalja priče od pre hiljadu reči. U teoriji, ovakva vrsta memorije bi trebalo da spreči mrežu da ponavlja događaje koji su se već desili u priči, stvarajući na taj način nastavak radnje, a ne alternativnu verziju već objavljene priče.
Na taj način mreža nastoji da napiše verodostojne nastavke, iako očigledno posrne s vremena na vreme. Na primer, bilo je situacija da piše o likovima koji su već preminuli u originalnoj priči.
„Veštačka inteligencija pokušava da napiše novu knjigu. Savršeni model bi uzeo u obzir sve događaje iz knjiga i ne bi pisao o likovima koji su već mrtvi. Nažalost, model sa kojim trenutno radimo nije dovoljno dobar da bi dao takve rezultate. Da jeste, pisci bi bili u velikoj nevolji. Model neuralne mreže koji koristimo teži ka tome da napiše novu knjigu i da pritom uzme sve podatke u obzir, ali usput pravi dosta grešaka zato što tehnologija za programiranje savršenog tekstualnog generatora koji će bez greške sastaviti tekst, i pritom pamtiti zaplete od milion reči, još uvek ne postoji“, rekao je Tot.
Nakon ubacivanja 5376 stranica prvih pet knjiga, Tot je uz pomoć programa predvideo pet poglavlja i objavio ih
na svojoj internet stranici.
„Počinjem svako poglavlje tako što mrežu 'nahranim' ključnom reči za koju uvek koristim ime nekog lika, a onda unesem podatak o tome koliko reči želim da proizvede. Želeo sam da mi poglavlja budu posvećena likovima, kao što je i u knjizi, pa sam kao ključnu reč uvek unosio ime nekog lika. Nakon što unesem tu jednu reč, nisam menjao rezultate koje dobijem“, rekao je Tot.
Verujemo da Džorž R. R. Martin neće tražiti savete o pisanju od Tota, ali ova rekurentna neuralna mreža sposobna je da generiše uglavnom čitljive rečenice i neke ozbiljne obrte.
Na primer (teorije i spojleri počinju sada) mreža predviđa da je Sansa Stark zapravo Barateon i da je deo je potpuno novih sila:
„Plašio sam se gospodara Sanse, gospodine“, Ser Džejmi ju je podsetio: „Ona je od Barateona. Drugi sinovi, zakleti vašoj konkubini od praziluka.“
„To je bila prva rečenica koju je program stvorio. Mislio sam da je to jako smešno. U serijalu, Drugi sinovi je grupa plaćenika koji su se zakleli na vernost Kraljici Deneris. A što se tiče ove sintagme – konkubini od praziluka? Moraćemo da čekamo naredna poglavlja kako bismo to shvatili“, objasnio je Tot.
Program je napisao i poglavlje koje se zove Zelenobradi:
„Razumem, Pat - visoki čovek je podigao mač, vratio ga nazad u korice i dogurao veliki čelični presto do mesta odakle je devojka stupila. Zelenobradi je čekao prema kapijama, velika slepa bradata bubuljica sa njegovim palim telom sastrugan njegovim prstom sa prstena od bele jabuke. Bio je dopola zakopan lud na medu od sasušenog mozga, dvojice rendžera, težak frej.“
„Očigledno je da program nije savršen. Nije u stanju da napravi dužu priču, a ni gramatika mu nije savršena. Ali u stanju je da nauči osnove engleskog jezika i da usvoji stil pisanja koji koristi Džorž R. R. Martin“, kazao je Tot.
Ipak, nisu sva predviđanja potpuno pogrešna. Program je predvideo da će Džejmi Lanister na kraju ubiti svoju sestru-ljubavnicu Sersei, da će Džon Snou leteti na zmaju, a da će Varis otrovati Deneris – sve ove teorije su fanovi već pominjali kao moguće.
„Džejmi je ubio Sersei i bio je hladan i pun reči, a Džon je mislio da je vuk sada, a bela luka...“
„Verujem da to potvrđuje kako se bilo šta može desiti u 'Igri prestola'. Nisam unosio u program podatke sa internet stranica namenjenim fanovima, samo podatke iz knjiga.“
Tot je rekao da romani skupa imaju oko 32,000 različitih reči, što otežava programiranje rekurentne neuralne mreže.
„Džordž Martin očigledno koristi dosta opisa u svojim delima, tako da su ti pridevi, kao i izmišljene lokacije i titule, ono što otežava programiranje mreže“, objasnio je Tot.
„Tekst svih pet romana je zapravo relativno mali skup podataka za programiranje rekurentne neuralne mreže. Idealni izvor podataka bi bila knjiga koja je 100 puta obimnija od serijala 'Pesma leda i vatre', ali pisana na nivou dečije knjige“, rekao je Tot.
Tot je razmišljao da u program unese tekst scenarija koji je korišćen za snimanje serije, ali nije želeo da ugrozi originalni izvor koji je potekao samo iz knjiga, ili da „zbuni“ program, budući da je scenario za seriju pisan drugačijim stilom od knjiga.
Do 2019. godine, kompjuterski generisana priča o Vesterosu bi mogla da bude novi materijal za „Igru prestola“, i ko zna, možda se Zelenobradi zaista pojavi i poput oluje osvoji Gvozdeni presto na početku osme sezone.
Izvor: motherboard.vice.com