Vidiš, tata!? Ili kakav odnos imaju fantastičari prema književnosti

Naučna i epska fantastika ne kvare mlade umove, one ih hrane.



Čitanje fantastike može da pomogne čitaocima da shvate svet. Umesto da se čitalački kapaciteti ograniče na samu realnost, izlaganje kreativnim pričama koje izlaze iz šablona mogu da prošire sposobnost čitaoca da stvarnost posmatra na osnovu nauke.

Istraživanje iz 2015. godine koje je sprovedeno među čitaocima fantastike pokazalo je da velika većina konzumira širok spektar naslova i sadržaja iz drugih medija. Zapravo, studija je pokazala povezanost između ispitanikove čitalačke širine i otvorenosti za različite književne forme i sposobnosti da razume nauku.

Uz povećanje anksioznosti, depresije i problema sa psihičkim zdravljem među omladinom u prethodne dve decenije, možda je stvar u tome da mladi, kao verovatno i ostatak američkog društva, pate od prezasićenja realnošću. Mladi danas imaju nezapamćen pristup informacijama, a veoma malo mogućnosti da na njih utiču ili ih promene.

Moji roditelji nisu mnogo vodili računa o tome šta čitam, važno im je bilo samo da redovno idem u školu, ali je u našem domu vladalo izvesno podozrenje, pa čak i podmseh. Pre svega u vezi sa igricom „Dungeons and Dragons“ za koju je majka smatrala da je satanistička, a zatim i zbog mnogo sati koje sam provodio u kući čitajući umesto da poput normalne dece budem napolju i, na primer, trčim dok se ne onesvestim ili polomim nešto.

Sve se nekako stišalo kada sam otkrio devojke. Tata je osetio olakšanje, mislim. Ipak, moj štreberski duh nije mogao odjednom da nestane. Možda sam mogao da ga sakrijem pod tepih na nekoliko godina, ali pogledaj me gde sam sada – siromašni pesnik koji zauvek radi na svom romanu. I, ko je bio u pravu, tata!? Ja, očigledno.

Izvor: bookninja.com
Prevod: Dragan Matković