Iako je u pitanju jedinstven spoj autorovog iskustva i kratkih priča o znamenitostima grada u istorijskom kontekstu,
Zaljubljen u Rim Marka Tedeska može savršeno da posluži kao turistički vodič. Drugačijim pristupom autor navodi čitaoca/putnika da zagrebe malo dublje ispod suvih činjenica i očiglednih turističkih atrakcija, da neobaveznije krene u istraživanje Rima. On razgovara sa uličnim sviračima, strancima koji žive u Rimu, lokalnim stanovnicima.
Duhovit je u pokušajima da utvrdi šta ga uvek odaje kod lokalnih stanovnika, iako je godinama živeo u Rimu i tečno govori italijanski (kao uostalom i prosečnog američkog turistu na bilo kom drugom mestu na svetu). Njegova teorija je da sve monumentalno u Rimu ima svoju priču koja nije samo skup praznih činjenica nego neodvojiv deo ljudskih života vekovima unazad. Zaključuje da je najbolje iskusiti grad spontano i steći autentičan utisak, čak i kad su u pitanju mesta koja su pod naletom hordi turista. On se upoznavao sa Rimom na neuobičajen način, pa su tako i njegova iskustva nesvakidašnja – kada je prvi put kao mladić došao u Rim, prijavio se kao volonter u lokalnom prihvatilištu za beskućnike koje su vodile opatice. Tu je upoznao ljude koji su živeli na ulicama, Rim iz prve ruke.
Fasciniraju ga ulični svirači, razgovarao je sa njima i zabeležio njihove životne priče. Daje preporuke za restorane koji nisu na meti turista a gde je dobra hrana, kao i koja mesta izbegavati ako ste prvi put u Rimu. A upravo ta mesta koja nisu udarne destinacije zvuče kao mesta koja treba posetiti.
Lokalni stanovnici su podelili sa autorom šta je tako privlačno i posebno u životu u Rimu, koje su osobenosti mentaliteta, zašto se stiče utisak da je istorija živa na svakom koraku. Sa druge strane imamo vizuru grada iz ugla doseljenika i stranaca na privremenom radu, i zanimljivo je uporediti te dve strane priče. Ono karakteristično za tamošnju kulturu nije nimalo suptilno, tako da stranci uglavnom nemaju zablude o tome kakav ih život očekuje u Rimu na duge staze. Nema usiljene ljubaznosti niti filtriranja osećanja, a posebno ne suzdržanosti.
Posebna poglavlja su posvećena Karavađu, Vatikanu i Neronovoj Domus Aurea, gde autor svoje utiske prepliće sa pričom o istorijskoj pozadini na nepretenciozan i zabavan način.
Autor teksta: Ivana Veselinović