Zašto je Vašem mozgu potrebno da čitate svaki dan

Kada je u pitanju Vaš mozak, istraživači su otkrili da ne postoji bolja super hrana od knjige.



Evo jednostavnog pitanja – odgovorite na njega iskreno, jer bi odgovor mogao da vam podigne nivo zadovoljstva u svakodnevnom životu, odloži demenciju i čak pomogne da živite duže: koliko ste sati proveli čitajući knjige prošle nedelje?

Ovo pitanje je pristizalo u hiljade američkih domova svake druge godine od 1992. kao deo „Studije o zdravlju i penziji“ Univerziteta u Mičigenu. Kao mala stavka na ogromnoj anketi sprovedenoj među više od 20.000 penzionera, dugo je bila ignorisana u analizi zdravlja mozga starih osoba. Ali 2016, kada su istraživači Jejlove škole javnog zdravstva prekopali 12 godina informacija ove studije o čitalačkim navikama i zdravlju više od 3.600 muškaraca i žena starijih od 50 godina, pojavio se optimističan obrazac: ljudi koji su čitali knjige – fikciju ili publicistiku, poeziju ili prozu – barem 30 minuta dnevno tokom nekoliko godina živeli su u proseku dve godine duže od onih koji uopšte nisu čitali. Još čudnije je to što je za čitaoce koji su naveli da su čitali više od tri sata nedeljno bilo 23 posto manje verovatno da će umreti između 2001. i 2012. nego njihovi vršnjaci koji su čitali samo novine i časopise.

Ako čitate ovo, možemo pretpostaviti da vas ne treba kupovati prednostima pisane reči. Možda ste već upoznati sa skorašnjim nalazima koji navode da deca stara tek šest meseci kojima roditeljima čitaju knjige pokazuju bolju pismenosti četiri godine kasnije, imaju bolje rezultate na testovima inteligencije i dobijaju bolje poslove od onih koji ne čitaju. Ali nedavno istraživanje pokazuje da čitanje može biti podjednako važno i u odraslom dobu. Ako se praktikuje tokom života, čitanje i veštine usvajanja jezika mogu značajno da poboljšaju zdravo funkcionisanje mozga. Jednostavno rečeno: moć reči pojačava moć mozga.



Da li su sve knjige iste?

Da bismo razumeli šta svako od nas može da uradi kako bi izvukao najviše iz reči, prvo treba da odgovorimo na isto pitanje kao i tim sa Jejla: zašto nam baš čitanje knjiga pojačava mentalnu moć, a ne čitanje novina i časopisa? Pod jedan, istraživači navode, knjige sa poglavljima podstiču „duboko čitanje“. Za razliku od, recimo, prelistavanja strane naslova, čitanje knjige (bilo kog žanra) tera mozak da kritički razmišlja i povezuje jedno poglavlje sa drugim, kao i sa spoljašnjim svetom. Kada povezujete stvari, to radi i Vaš mozak, bukvalno stvarajući nove puteve između oblasti u sva četiri režnja i u obe hemisfere. Tokom vremena, ove nervne mreže mogu da podstaknu brže razmišljanje i da obezbede jaču odbranu protiv najgorih efekata kognitivnog propadanja.

Pod dva, još jedna od prednosti čitanja knjiga, naročito fikcije, jeste ta što se pokazalo da povećava empatiju i emocionalnu inteligenciju. Jedna studija iz 2013. utvrdila je da su učesnici koji su pročitali samo prvi deo ili poglavlje priče pokazali značajno povećanje empatije posle nedelju dana, dok se ona smanjila kod čitalaca vesti. Ova otkrića možda zvuče trivijalno, ali to nisu; razvijanje društvenih oruđa poput empatije i emocionalne inteligencije može da dovede do više (i pozitivnije) ljudske interakcije, što, opet, može da smanji nivoe stresa – oba dokazano pomažu da živite duže i zdravije.

To ne znači da časopisi, novine i članci sa interneta nemaju vrednost. Čitanje bilo čega što Vam ispunjava um i otkriva Vam nove reči, fraze i činjenice izgleda da donosi mentalnu korist. Novo istraživanje navodi da širok vokabular može da dovede do odlučnijeg uma, napajajući ono što naučnici zovu kognitivnom rezervom. Jedan od načina za tumačenje ove rezerve jeste sposobnost mozga da se prilagodi oštećenju. Kao što će krvne ćelije da se zgrušaju da pokriju posekotinu na kolenu, kognitivna rezerva pomaže moždanim ćelijama da nađu nove mentalne puteve u oblastima oštećenim šlogom, demencijom i drugim oblicima propadanja. Ovo bi moglo da objasni zašto se posle smrti ispostavlja da mnogi naizgled zdravi starci imaju uznapredovale znake Alchajmerove bolesti na mozgu, iako se to nije pokazalo za života. Istraživači sumnjaju da je to njihova kognitivna rezerva, koja nekim starcima dozvoljava da neprimetno nadoknađuju skrivena oštećenja mozga.



Čitanje knjiga širi vokabular

Pa kako neko pravi kognitivnu rezervu? Evo je još dobrih vesti za ljubitelje reči. Vokabular je izuzetno otporan na starenje, ako imate bogat vokabular, prema istraživačima španskog univerziteta Santijago de Kompostela, to može značajno da odloži ispoljavanje mentalnog propadanja. Kada je tim analizirao rezultate testa vokabulara na više od 300 dobrovoljaca starih 50 i više godina, utvrdili su da su ispitanici sa najnižim rezultatima bili tri do četiri puta više pod rizikom od kognitivnog propadanja od ispitanika sa najvišim rezultatima.

Prednosti čitanja knjiga na stranim jezicima

Učenje stranih reči takođe pruža značajnu kognitivnu hranu. Zapravo, istraživanje pokazuje da učenje nečega novog, kao što je sviranje instrumenta ili učenje drugog jezika, jeste jedna od najboljih stvari koju možete da uradite za svoj mozak u bilo kom dobu. Sećate se one moćne mreže moždanih veza koje dobijamo čitanjem? Uspešno učenje drugog jezika još više povećava tu mrežu – što ga čini jednom od mnogih prednosti čitanja. Kao rezultat, poliglote se pokazuju kao bolji u multitaskingu, nadmoćniji u pamćenju i bolji u fokusiranju na važne informacije on jednojezičnih govornika. Studija u „Neurologiji“ iz 2013. otkrila je da su pacijenti koji su govorili dva ili više jezika razvili demenciju u proseku 4.5 godine kasnije nego jednojezični pacijenti. Iako će mozak koji nauči drugi jezik ranije u životu imati više kongitivnih prednosti od onoga ko je naučio kasnije u životu, nikad nije kasno da se otvori knjiga fraza. Ne treba ni da postanete tečni govornik. „Samo posedovanje osnova ovih lingvističkih veza može da odloži demenciju“, rekao je dr. Tomas Bak sa Univerziteta u Edinburgu za „Atlantik“.

Naravno, učenje novog jezika nije brz zadatak. Srećom, jedna jedina lekcija može da se isplati i dovede do trenutnog zadovoljstva. Istraživači iz Nemačke i Španije su zadali zadatak panelu od 36 ispitanika da pročitaju dve rečenice na stranom jeziku sa istom nepoznatom stranom reči: „Svake nedelje baka je išla na jedin“ i „Čovek je sahranjen na jedin“. Kada su ih upitali šta jedin znači, ljudi koji su tačno pogodili „groblje“ su pokazali reakcije u istim delovima mozga za osećaj zadovoljstva kao što bi se očekivalo od hrane, seksa, kockanja i drugih stimulanasa. (Iako se kod reči preterivanje odobrava.) Još niste dobili inspiraciju da uzmete roman iako ste upravo naučili o pogodnostima čitanja? Ovih 19 citata će vas podstaći da se iznova zaljubite u knjige.

Autor: Brendon Spektor
Izvor: rd.com
Prevod: Đorđe Radusin