U rasponu od gotovo sto godina, krećući se od Koreje početkom dvadesetog veka do predratne i posleratne Osake, Tokija i Jokohame, roman
Pačinko korejsko-američke autorke Min Đin Li predstavlja epopeju života u tuđini. Naslov knjige je naziv igre nalik na fliper, koja je bila veoma popularna posle Drugog svetskog rata na Dalekom istoku. Lokale sa pačinko mašinama u Japanu uglavnom su držali Korejci. Autorka rekonstruiše relativno nepoznatu istorijsku epizodu o mnogobrojnoj etničkoj zajednici Korejaca u Japanu – zvanih
zainići – koje zakon obavezuje da svake tri godine obnavljaju svoju boravišnu dozvolu. Na taj način ostaju u administrativnom limbu, osuđeni na ulogu večitih autsajdera i građana drugog reda.
Priča počinje u Jongdou, gde se Huni ženi siromašnom Jangđin. Dok je njihova ćerka Sunđa još uvek dete, Huni umire a Jangđin i Sunđa ostaju prepuštene sebi. Kada Sunđa stasa u mladu ženu, upoznaje bogatog Koh Hansua, upušta se u tajnu vezu sa njim i ostaje trudna. Ubrzo saznaje da je Koh Hansu već oženjen. U to vreme, sveštenik na obuci Isak Baek odseda u pansionu koji drže majka i ćerka. Ubrzo po dolasku razbolеva se od tuberkuloze, a njih dve ga neguju. Kad ozdravi, želi da se oženi Sunđom, podiže njeno dete kao svoje i odvodi je u Japan.
Par se seli u Osaku gde će živeti sa Isakovim bratom Josefom i snajom Kjungi, a Isak započinje svoje službovanje kao sveštenik. Čitava porodica se bori sa predrasudama i ograničenim mogućnostima za napredovanje u društvu koje ih diskriminiše. Nakon rođenja drugog sina Mozasua Isaka bacaju u zatvor zbog širenja hrišćanske vere i tamo ostane zatočen godinama. Oslobađaju ga tek kad bude na samrti i tada dolazi da vidi svoju porodicu poslednji put.
Nakon Isakove smrti Kjungi i Sunđa počinju da prodaju kimči na pijaci i ubrzo ih unajme da ga prave za jedan veliki restoran. Rat je već uzeo maha kada saznaju ko je zapravo vlasnik restorana i šta je bio motiv za njihovo angažovanje. Po završetku rata Noa odlazi u Tokio na studije dok čovek kog smatra porodičnim prijateljem plaća školarinu. Mozasu nema akademskih ambicija poput svog brata i zapošljava se u lokalnom salonu za pačinko. Međutim, život u Tokiju Noi donosi razočaranje. Saznaje istinu o svom biološkom ocu sa kojim ne uspeva da se pomiri, što će presudno uticati na njegove dalje odluke kao i na živote članova njegove porodice.
Pačinko počinje rečenicom „Istorija nas je izneverila, ali nije važno“. Njegovi protagonisti se ne nadaju da će naprasno postati miljenici sudbine, ali su spremni na rizike i preuzimanje odgovornosti za sopstvene izbore.
Pačinko nije samo igra na sreću jer zahteva izvesnu tehniku. Tako i životni put Sunđe i njenih predaka i potomaka nije samo puki sticaj nesrećnih okolnosti. Min Đin Li piše sugestivno o mentalitetu i običajima društva kom su potpuno strana shvatanja i pravila zapadnog sveta.
Pačinko nije samo priča o ljubavi, odanosti i požrtvovanju, već i rasizmu, sterеotipima i igrama moći koje se odvijaju na relaciji Koreja, Japan i SAD.
Autor teksta: Ivana Veselinović