„Istorija života u domaćinstvu nije tek istorija kreveta, sofa i šporeta, kao što sam nekako pretpostavljao, već istorija skorbuta, ptičjeg izmeta, Ajfelove kule, stenica, krađe leševa i manje-više svega ostalog što se ikada dogodilo.

Kuće nisu utočišta od istorije.
One su mesta na kojima istorija završi.“

Bilu Brajsonu je jednog dana pala na pamet misao o tome kako mnogo više vremena posvećujemo proučavanju istorijskih bitaka i ratova nego razmišljanju o tome od čega se istorija zaista sastoji: od vekova u kojima su ljudi mirno obavljali svoje svakodnevne poslove – jeli, spavali i prosto se trudili da žive što udobnije.

Takođe je pomislio kako se većina ključnih otkrića za čovečanstvo može naći u samom ustrojstvu kuća u kojima živimo. To ga je navelo da započne putovanje po sopstvenoj kući, starom parohijskom domu u Norfoku, cunjajući od sobe do sobe i razmišljajući o tome kako su nastale stvari u običnom životu. Pritom je obavio iscrpno istraživanje istorije svega i svačega, od arhitekture do elektriciteta, od očuvanja hrane do epidemija, od trgovine začinima do Ajfelove kule, od krinolina do klozeta; isto tako i istraživanje povezano s često ekscentričnim umovima koji iza svega toga stoje.

Jedna od najzabavnijih i najpronicljivijih knjiga koje su ikada napisane o tome kako živimo.