Moja porodica po majci je iz Sarajeva. Neki su pobegli u zadnji čas, neki bežali preko minskih polja i Miljacke, neki ostali u gradu, a imamo i žrtve. Kecmanović je sjajno preneo opšta mesta iskustava običnih ljudi tokom rata u Sarajevu, objektivno, sažeto, a snažno i emotivno. Lik komšinica Tidže i Munevere pokazuju dozu dubokog humanizma i ljudske dobrote. Roman pokazuje i kako se jedan komšiluk u zgradi u Sarajevu podelio u nacionalnom ključu gde svako naginje svome, kako su deca prerano odrasla i došla do poroka i oružja, a kako je u tom gradu vladao haos. Takodje, to što Dečakova porodica nije otišla iz grada pokazuje svu sluđenoat običnoj ljudi koji su voleli svoj grad i svoj dom, što ih je koštalo života. Perspektiva deteta dogadjaj čini bolnim i težim. Motiv topa na položaju na Trebeviću, nekadašnjem izletištu iznad grada, pokazuje krajnju dehumanitaciju deteta koje pre toga doživi niz trauma koje su mu trajno otele detinjstvo.

Jedno od najboljih proznih dela o ratu u Bosni.

Ponovicu recenicu Milenka Jergovica:"Sve se u meni bori protiv ove knjige, jer je protiv nje sve sto sam na temu sarajevske opsade napisao, ali joj velicinu ne bih odricao". Stilski zaista lepo pisanje, koje je fikcija. Neutemeljena fikcija. Pretuzno je citati ovo svima onima koji su bili zrtve sarajevske opsade. Zlocina je bilo na svim stranama, nesporno, ali ova knjiga ne doprinosi pomirenju. Naprotiv, naginje iskljucivo krivici jedne strane i srpsku stranu opravdava, razume, i daje joj prostor i zamah, ne dovodeci je u pitanje ni u jednom momentu. To sto smo Srbi ne cini nas ljudima samima po sebi, vec nas ljudima cini preuzimanje sveukupne odgovornosti za sve sto se zbilo. Zato ova knjiga pripada proslosti a ne buducnosti koju zelimo da gradimo. Izvinite molim vas, nemam obicaj da komentarisem, ali me ova knjiga potakla da se setim puno toga prezivljenog, i ostavila mi nazalost gorak ukus u ustima nenaucene lekcije. "Sve u meni bori se protiv ove knjige". Puno lepih pozdrava svima.

Jedna od boljih knjiga koje sam pročitala. Lakoća pisanja, a istovremeno svaka rečenica se kao ekser zabija u mozak. Sjajno.

Beskrajno me rastuzila i pogodila ova knjiga. Kroz pricu decaka ispricana je sva starhota rata koji se, sasvim slucajno, desavao u Bosni, a mogao se desiti bilo gde, sa jednakim posledicama. Ljudi postaju neljudi i to je neminovno, zrtve se pretvaraju u zlocince, a rat u nama razara dostojanstvo, cestitost, postenje, cojstvo...postajemo zveri neosetljive na sve oko sebe. Ovo je davno ispricana prica koja se iznova ponavlja, prica u kojoj nema pobednika i gde su svi preziveli na jednakom gubitku.