Potresna i nežna priča o nemogućoj ljubavi velikana nemačke književnosti.
Postoji raj: dvoje, jedno za drugo.
Postoji pakao: jedno nedostaje.
„Kada ju je ugledao, ona ga je već bila opazila. Kada je njegov pogled pao na nju, njen je već bio uperen u njega. To se dogodilo na Krstovom izvoru, posle podne u pet, 11. jula 1823. godine u Marijenbadu.“ Ovim rečenicama započinje roman Martina Valzera o poslednjoj Geteovoj ljubavi. Sedamdesettrogodišnji tajni savetnik i slavni udovac voli devetnaestogodišnju Ulrike fon Levecov. Njih dvoje razdvaja jaz od pola veka, ali Gete sebi govori: „Moja ljubav ne zna da imam preko sedamdeset. Ni ja ne znam.“ Razmenjuju se pogledi, reči, oni se ljube na Geteov način. On kaže: „Pri ljubljenju nisu bitna usta, usne, već duše.“
Ne mareći za svoje godine, Gete upućuje Ulrike bračnu ponudu...
Priča o poslednjoj ljubavi slavnog Getea, Ulrike, koju je upoznao i zavoleo u poznim godinama svog života. Ova ljubav je bila više platonska nego stvarna, više prijateljska i partnerska nego strastvena i živa, više njegova nego njena i konačno, ono što je Getea najviše bolelo, ova ljubav je bila više lažna nego istinita. Ovo je napeta ljubavna priča koja drži pažnju čitaoca. Preporučujem svima koji veruju da ljubav nema granice, niti poznaje bilo kakva ograničenja.
Moje preporuke...:-)
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.