Ona je strast poezije, on romantika slike, a dodir ljubavi pero večne ptice.

Fin

Koliko god je bila surova prema meni, a bila je često, nikada nisam kleo sudbinu. Ja sam romantična duša. Kada je sudbina spustila pred mene kožnu beležnicu, znao sam da je trebalo da odem.

Nisam otišao. Podigao sam beležnicu, otvorio je i prstima prešao preko mekog papira gde su čekale reči. Već od prvog slova znao sam da mi nema leka. Ona koja je drhtavom rukom zapisivala misli otvorila se preda mnom otkrivajući svoje najintimnije žudnje. Njena tama, pretočena u rečenice, njena iskrena, otvorena poezija – sve se to slivalo u mene kao toplo mleko niz grlo. I od tog časa pa nadalje ja sam pio, jeo i sanjao Nju.

Halston

Otišla sam u njegov stan i dopustila mu da me fotografiše.

Samo jednom, tek da vidim kako će mi se dopasti. Ja nisam njegova i ne bi trebalo da mašta o meni, da me gleda tako, da me dodiruje, nisam ja njegova inspiracija. Ne. Ali kada me gleda kroz objektiv svog foto-aparata, kao da me podigne u visine sa kojih ne želim da siđem.

Moj dnevnik je jedino mesto gde mogu da budem svoja – sve dok su korice zatvorene, a on leži negde na sigurnom. Ali kada ga je Fin pronašao i otvorio, povukao je nevidljive strune koje su pokrenule naše živote.