Pored svakog artikla nalazi se dugme „Dodaj u korpu“ – kliknite na njega i artikal će automatski biti dodat u Vašu korpu.
Artikle u korpu možete na isti način dodati i sa svoje liste želja. U svakom trenutku pogledom na korpu u gornjem desnom uglu ekrana možete da vidite koliko artikala imate u korpi.
Kada ste odabrali sve artikle koje želite da kupite, kliknite na korpu u gornjem desnom uglu ekrana i otvoriće vam se obrazac za kupovinu.
Odabrane knjige možete platiti karticom, pouzećem ili uplatom na račun.
Troškovi dostave su 180 dinara za plaćanje karticom i uplatom na račun, i 180 dinara za pouzeća.
Troškovi isporuke za inostranstvo su 2990 dinara – pakete isporučuje DHL.
Gaj Montag je vatrogasac. U njegovom svetu dominira televizijski program, literatura je „vrsta na ivici izumiranja“, a vatrogasci češće raspiruju vatre nego što ih gase. Njegov posao je da uništava najilegalniju robu – štampane knjige, a zajedno s njima i kuće u kojima su skrivane.
Montag je zadovoljan svojim poslom i nikada se nije zapitao o posledicama toga što radi. Svakog dana vraća se kući svom jednoličnom životu sa ispraznom suprugom Mildred koja dane provodi u društvu svoje televizijske „porodice“. Sve dok ne upozna mladu Klaris koja će mu pričati o prošlim vremenima kada ljudi nisu živeli u strahu i kada su smeli da imaju svoje ideje umesto onih koje propoveda televizija.
Nakon što Mildred pokuša da se ubije, a Klaris nestane, Montag će početi da preispituje sebe i svet u kojem živi. Poznanstvo sa profesorom odmetnikom preokrenuće njegovu sudbinu.
„Maestralno! Ovo slavno delo savremene američke književnosti već je postalo klasik: ako ste mladi, čitanje ove knjige bi vam moglo doneti iskustvo koje će vas zauvek promeniti; ako ste stariji, ono će vas impresionirati.“ The Boston Globe
„Zastrašujuć u svojim implikacijama, ovaj roman donosi Bredberijevu viziju pomahnitalog sveta koji umnogome podseća na naš. Izvanredno delo!“ The New York Times
Važi za moćnu i poučnu knjigu medju klasicima, a za mene predstavlja alegoričnu priču koja bi trebala da nosi izuzetnu poruku ali takodje pronalazim i duple standarde. Sam pisac , Bredberi, poentu knjige hteo je da svrsta u poruku de će televizija upropastiti čovečanstvo. Čudan potez za nekoga ko je i sam imao svoju Tv emisiju. Koincidencija ili ne, ako ništa drugo, knjiga će vas naterati na razmišljanje.
Knjiga ima lepe opise na mahove, ali nije nista posebno. Procitas je za jedan da a utisak je srednje zalostan. Slicna je Orvelovoj 1984. Poenta je ista.
Овај роман не пружа нам светлу визију будућности,како смо то обично навикли од футуристичких романа.Фаренхајт 451 нам предвиђа будућност у којој су књиге илегалне а мишљење забрањено.То је свет у коме ватрогасци подмећу пожаре како би спаљивали књиге и њихове власнике.Ратови се воде притискањем дугмета и завршавају се за свега неколико минута.Људи су окружени свакаквим уређајима који им говоре шта и како да раде,који их забављају али истовремено и заглупљују.
У таквом свету живи и ради Гај Монтаг,ватрогасац који не размишља о томе шта ради,о разлозима свега што се дешава.Међутим,након што његова супруга покуша да се убије и након што упозна некадашњег професора књижевности,у њему почиње да се развија бунтовнички дух и Гај Монтаг започиње борбу за мишљење и бољи свет.
Овај роман,поред заиста интересантне и узбудљиве приче, показује колико је важно читати и имати своје мишљење,колико је лако манипулисати необразованим људима.То је и главна поука коју треба извући из овог сјајног дела.
Kao sto pise u opisu ,,Remek-delo dvadesetog veka.'' Vanvremenski roman koji u potpunosti oslikava danasnje vreme i eru rijalitija i druzenja sa televizijom i racunarima. Ova knjiga apsolutno zasluzuje da dobije pocasno mesto u svacijoj kucnoj biblioteci.
Овај роман је можда, условно речено, и бољи од Орвелове "1984", јер нуди излаз из медијског мрака. Почиње као антиутопија, а завршава се као утопија, подстичући читаоце да и сами потраже решење и спас од сивила које их окружује.
Занимљив је поговор који је аутор накнадно додао роману, а где се жали на "скраћивање" књига ради наводне толеранције према мањинама. Међутим, где су то нови цензори видели приручник за свој рад? Управо у романима као што је овај, или Орвелова "1984"! Па да ли су писци као Орвел и Бредбери били критичари или, пак, идеолози новог доба, где ће Велики брат и телевизија истиснути штампану реч!? Да ли су они са страхом предвидели утицај масовних медија или су медијима свесно пружили рецепт како да омађијају широке народне масе?
У Србији би овај роман требало да буде обавезна кућна лектира, јер није далеко од истине да људи већ "разговарају" са телевизијом, свеједно да ли током индијске серије, да ли током избацивања са "Фарме" или током преноса фудбалске утакмице!
Ima više dobrih razloga da se ponovo čita Farenhajt 451. Knjiga koja je pre pola veka zvučala kao jedan pogled na neveselu budućnost u kome su stvari pomerene u osnovi i sve je izokrenuto, danas ne zvuči tako naopako. Simbolika zabrana opisana je kroz društvo koje zabranjuje knjige i koje ih spaljuje. Oni koji misle svojom glavom postoje i dalje, kao tajna grupa, kao ljudi koji nemaju dovoljno snage da promene sistem ali su spremni da pokušaju. A da li svet danas spaljuje knjige, da li zaista osvajamo slobode, ili je sve samo maska u kojoj se ponovo svet izokreće naglavačke, ostaće kao veliko pitanje kada se pročita ova zaista nezaobilazna knjiga.
Temperatura na kojoj papir počinje da gori.
Priča o distopijskom društvu budućnosti(?) u kojem se sistematski radi na uništenju dubine ljudske misli. Knjige su spaljivane, emocionalne veze strane, ekrani su svuda naokolo.
Knjiga koja se čita u jednom dahu, ali ostaje sa vama dugo nakon što ju pročitate.
Inače, nisam veliki fan Brejdberovih knjiga - međutim, Farenhajt me je oborio sa nogu. Ono što Brejdberi oslikava u ovom romanu jeste možda bliska budućnost, gde će ljudi samo virtuelno živeti, gde se nauka i eksperimentisanje, čitanje knjiga i obrazovanje smatra đavolskom rabotom i strogo se kažnjava. Naš junak je požarni brigadir, čiji je zadatak da spaljuje knjige i bilbioteke ljudi koji još uvek veruju u obrazovanje. On je ogorčen čovek; žena mu je stranac, nema dece, živi kao robot. Nakon susreta sa sedamnaestogodišnjom Klaris, naš junak ponovo počinje da misli, prihvata ogorčenost i propast sveta oko sebe. Taj susret ustvari dovodi do niza događaja koji menjaju život glavnog lika iz korena. Da li će Gaj Montag ostati požani brigadir, ili ga čeka neka druga sudbina, možete saznati čitanjem ovoga romana koji će Vas naterati da se zamislite, jer sudbina sveta, kao takva kakvom ju je Brejdberi predočio u ovom romanu, je sasvim moguća.
Koliko je odnos utopije i antiutopije prožimajući i koliko razumevanje jednog uslovljava razumevanje drugog zanimljivo je, kao i koliki značaj imaju antiutopistčki romani u našem vremenu. Jedan od dis...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.