„Romani Vesne Radusinović ostaće sigurno neizbrisiva slika vremena u kome živimo, i iz koga nikako da se iskobeljamo, jer se vatreno i strasno osmelila da otkrije i ono što bi svi najradije sakrili i zaboravili. Zgrožena javnim životom, koji uglavnom čine lažne vrednosti, lažni sjaj, lažne lepotice i lažni muškarci, koji su se udruženo zaverili protiv prirodnih lepota Srbije, ona neustrašivo stiže i tamo gde se ni skandalozni tabloidi ne usuđuju da zalaze. Ali, to je oduvek i bila dužnost literature, na granici stvarnog i mogućeg, gde se istina gubi u nepojavnim lažima, a laži se uzdižu u najveće istine. Negujući humor apsurda, poigravajući se sa crnogorskim mentalitetom svoje mladosti i javnim porocima koji su postali priznate privatne vrline Beograda, u kome je stasala i čiji je živopisac, ona bez ikakve cenzure slika kako se sve što je razumno, pristojno i misleće sunovratilo u estradu, izvan koje kao i da više nema nikakvog normalnog života.“

Brana Šćepanović