Neki od najvećih književnika svih vremena su imali problema sa zakonom. I dok je većina uspevala da prođe sa lakšim posledicama, neki su proveli duže vreme u zatvoru. Jednima je to uništilo, dok je drugima stvorilo karijeru. Ispred vas je spisak od 10 književnih genija koji su se našli u velikoj nevolji.
10. Ken Kejsi (1935-2001)
Ken Kejsi je bio američki autor koji je najpoznatiji po svom prvom romanu „Let iznad kukavičjeg gnezda‟ i kao potpuno posebna ličnost koja je, po mišljenju nekih, bio spona između Bit generacije pedesetih godina i hipija iz šezdesetih godina prošlog veka. Kejsi je uhapšen zbog posedovanja marihuane 1965. U pokušaju da zavara trag policiji, izlažirao je samoubistvo nateravši svoje prijatelje da ostave njegov kamionet na jednoj litici, uz oproštajnu poruku: „Okeanu, okeanu, pobediću te na kraju“. Kejsi je prešao u Meksiko u gepeku prijateljevog auta. Kada se osam meseci kasnije vratio u Ameriku, Kejsi je uhapšen i poslat u okružni zatvor San Mateo u Redvud Sitiju u Kaliforniji, na period od pet meseci.
9. Vilijam Barouz (1914-1997)
Barouz je bio američki romanopisac, esejista, društveni kritičar, slikar i performer. Veliki deo njegovog opusa je poluautobiografski, zasnovan na njegovom iskustvu sa opijatima, od kojih je bio zavistan poslednjih 50 godina svog života. S početka karijere, kao član Bit generacije, bio je predstavnik avangarde koga su prihvatali i iz pop kulture ali i u književnim krugovima. Njegovo, verovatno, najpoznatije delo je „Goli ručak‟. Barouz je 1951. ustrelio i ubio svoju suprugu, Džoan Volmer, u igri „Vilijam Tel“, dok su bili na žurki koja se dešavala iznad jednog američkog bara u Meksiko Sitiju. Proveo je 13 dana u zatvoru pre nego što je stigao njegov brat u Meksiko i podmitio meksičke advokate i zvaničnike. Barouzu je dozvoljeno da ode na slobodu uz kauciju. Na suđenju mu je izrečena presuda: „Kriv za ubistvo iz nehata‟. Barouz se javljao svakog ponedeljka u zatvor u Meksiko Sitiju, dok je njegov renomirani branilac pokušavao da reši slučaj. Kada je isti taj branilac napustio Meksiko jer je i sam imao problema sa zakonom zbog saobraćajne nesreće i svađe sa sinom jednog vladinog zvaničnika, Barouz je odlučio da pobegne u nazad u Ameriku. Suđeno mu je u odsustvu i osuđen je na dve godine što je kasnije poništeno.
8. Tomas Mor (1478-1535)
Tomas Mor je bio engleski pravnik, pisac i državnik, koji je još za svog života stekao reputaciju humaniste i zauzimao je mnoge državne funkcije od kojih je jedna bila lord kancelar (1529-1532). Od njega je potekla reč utopija, ime koje je dao zamišljenom, idealnom ostrvskom narodu čiji je politički sistem opisao u istoimenoj knjizi objavljenoj 1516. godine. Pogubljen je kada je odbio da potpiše Akt o sukcesiji koji bi Henriju VIII dao apsolutnu svetovnu i duhovnu vlast u Engleskoj.Četiri dana kasnije je zatvoren u Tauer, gde je napisao „Dialog of Comfort against Tribulation‟. Dana 1. jula 1535. Moru je bilo suđeno pred sudskim većem. Optužen je za izdaju zbog nepriznavanja Akta o sukcesiji. Osuđen je na kaznu vešanjem, davljenjem i sečenjem na četiri dela (uobičajena kazna za izdajnike), ali kralj je preinačio presudu u odrubljivanje glave. Egzekucija je izvršena 6. jula. Četristo godina nakon njegove smrti, 1935. godine, papa Pije XI kanonizovao je Mora pri Svetoj katoličkoj crkvi; 1980. papa Jovan Pavle ga je proglasio za sveca zaštitnika političara i državnika.
7. O. Henri (1862-1910)
O. Henri je književno ime američkog pisca Vilijama Sidneja Portera. Njegove priče su čuvene po britkim i toplim likovima, igrama reči i inteligentnim preokretima. Porter se sa porodicom preselio u Hjuston 1895. gde je počeo da piše za Post. Plata mu je
iznosila samo 25 dolara mesečno, ali se polako povećavala kako mu je rasla popularnost. Porter je sakupljao ideje za svoje kolumne tako što je boravio po lobijima hotela, posmatrajući ljude i pričajući sa njima. To je bila tehnika kojom se služio tokom čitave karijere. Dok je bio u Hjustonu, Nacionalna banka je izvršila proveru i federalne vlasti su našle izvesna neslaganja. Izdejstvovali su optužnicu protiv Portera. Nakon hapšenja, optužen je za proneveru, što je on negirao, pravdajući se zaposlenjem pri toj istoj banci. Porterov tast je položio kauciju kako bi ga izvukao iz zatvora, ali dan pre suđenja, 7. jula 1896, Porter je prebegao prvo u Nju Orleans, a potom u Honduras. Dok je bio u Hondurasu, Porter je izmislio izraz „banana republika‟, koja se kasnije koristila pri opisu bilo koje manje diktatorske države Latinske Amerike. Kada je saznao da mu je žena na samrti, Porter se vratio u Ostin u februaru 1898. i tom prilikom je osuđen na 5 godina zatvora. Zatvoren je 25. marta 1898. kao zatvorenik pod rednim brojem 30664 u kaznenom domu u Ohaju. Dok je bio u zatvoru, Porter je radio u zatvorskoj bolnici pošto je bio diplomirani farmaceut.
6. Žan Žene (1910-1986)
Žene je bio istaknuti i kontroverzni francuski Pisac, a kasnije i politički aktivista. U ranoj mladosti je važio za vagabunda i sitnog kriminalca, ali je kasnije počeo da piše romane, drame, poeme i eseje među kojima su „Bogorodica od cveća‟, „Dnevnik lopova‟ i „Sluškinje‟. Ženeova majka je bila mlada prostitutka koja ga je podizala u prvoj godini njegovog života, a potom ga je poslala u sirotište. Zbog lakših krivičnih dela i prosjačenja boravio je u zatvoru od septembra 1926. do marta 1929. U „Čudu ruže‟ 1946. opisuje period zatočeništva koji je okončao u 18. godini priključivanjem Legiji stranaca. Odatle je izbačen zbog nemoralnog ponašanja. Nakon povrataka u Pariz više puta je bio u zatvoru zbog sitnih prekršaja kao što su krađe, falsifikovanje, skitničenje, razvrat i drugih prekršaja.
U zatvoru je napisao svoju prvu poemu „Osuđenik na smrt‟, koju je odštampao o sopstvenom trošku, a potom i delo „Bogorodica od cveća‟ 1944. U Parizu je krenuo u potragu za Žanom Koktoom i upoznao se sa njim, a ovaj je bio oduševljen njegovim pisanjem. Kokto je povukao svoje veze kako bi objavio Ženeov prvi roman i 1949. kada je Žene trebalo da bude osuđen na doživotnu kaznu za deset dela, Kokto i ostale uvažene ličnosti poput Sartra i Pikasa su povele peticiju kod predsednika Francuske za odlaganje kazne. Žene se više nikada nije vratio u zatvor.
5. Oskar Vajld (1854-1900)
Vajld je bio irski dramaturg, romanopisac, pesnik i pisac kratkih priča. Poznat po svojoj oštrini, postao je jedan od najpoznatijih dramskih pisaca kasnog viktorijanskog doba i jedan od najslavnijih ljudi svog vremena.
4. Pol Verlen (1844-1896)
Verlen je bio francuski pesnik čije se ime vezuje uz književni pokret simbolizam. Smatra se jednim od najvećih pesnika s kraja 19. veka u francuskoj i međunarodnoj poeziji. U septembru 1871. je primio prvo pismo od pesnika Artura Remboa. Već do 1872. izgubio je interes za svoju ženu Matildu i na kraju je napustio i nju i njihovog sina, kako bi bio sa Remboom ‒ svojim novim ljubavnikom. Burna ljubavna veza ih je odvela u London 1872. U julu 1873. u besu ljubomore, ispalio je dva hica u Remboa, pogodivši ga u levi ručni zglob, mada ga nije ozbiljnije povredio. Kao posledica ovog incidenta Verlen je završio u zatvoru u Monsu. Dok je boravio tamo, počeo je da piše pod uticajem katolicizma što je izazvalo Remboovu oštru kritiku. U ovom periodu su nastale romanse „Romances sans paroles‟ (Romanse bez reči). Nakon izlaska iz zatvora Verlen ponovo odlazi u Englesku gde je radio nekoliko godina kao nastavnik i napisao još jednu uspešnu zbirku „Mudrost‟. Vraća se u Francusku 1877. i dok radi kao nastavnik engleskog u jednoj školi u Retelu, postaje opčinjen svojim učenikom, koji je poslužio kao inspiracija za kasnije pesme. Verlen je bio potpuno uništen kada je dečko umro od tifusa 1883. Verlenove poslednje godine bivaju obeležene padom u alkoholizam, zavist od droga i siromaštvo. Živeo je u sirotinjskim kvartovima i državnim bolnicama i provodio dane u ispijanju apsinta po pariskim kafeima.
3. Aleksandar Solženjicin (1918-2008)
Solženjicin je bio ruski romanopisac, dramaturg i istoričar. Kroz svoja dela je približio svetu pojam gulaga, sovjetskih logora prisilnog rada, i zbog toga bio proteran iz Sovjetskog Saveza 1974. Nagrađen je Nobelovom nagradom za književnost 1970. Tokom Drugog svetskog rata služio je u Crvenoj armiji, učestvovao u velikim bitkama na frontu i bio dva puta odlikovan. U februaru 1945. je bio uhapšen za vreme službe u Istočnoj Pruskoj, jer je u svojim pismima prijatelju nazivao Josifa Staljina pogrdnim imenima i govorio o tome da loše vodi rat. Optužen je za antisovjetsku propagandu po članu 58, stav 10 iz Sovjetskog zakona o kriminalu, kao i za „neprijateljstvo‟ po stavu 11. Solženjicin je odveden u zatvor Lubjanka u Moskvi, gde su ga tukli i ispitivali. 7. jula 1945, tročlano veće NKVD-a mu je sudilo u odsustvu i osudilo ga na osam godina rada u logoru a nakon izvršenja ove kazne morao je napustiti zemlju. Ovo je obično bila kazna za sve one koji su optuženi po članu 58. Prvi deo kazne, Solženjicin je služio u raznim logorima. Tokom godina provedenih u egzilu, danju je radio kao nastavnik u srednjoj školi, a noću se tajno posvećivao pisanju. U svom obraćanju prilikom dodele Nobelove nagrade izjavio je: „Tokom svih godina do 1961. ne samo da sam bio osuđen da nijedan svoj objavljeni redak, već nisam smeo nikome od svojih poznanika da dam da pročitaju šta sam pisao, plašio sam se da bi se to moglo saznati.“
2. Volter (1694-1778)
Fransoa Mari Arue, poznatiji po svom umetničkom imenu Volter, bio je francuski pisac, esejista, deista i filozof u doba prosvetiteljstva, poznat po svoj umnosti, filozofskim staništima i odbrani građanskih prava, uključujući tu pravo na verovanje i slobodnu trgovinu. Volter je bio plodan pisac, i izražavao se u gotovo svim književnim formama, stvarajući drame, poeziju, romane, eseje, istorijska i naučna dela, napisao je preko 20.000 pisama i preko 2000 knjiga i pamfleta. Bio je vatreni pristalica društvenih reformi, uprkos strogim zakonima cenzurisanja i grubim kaznama za one koji su ga kršili. Služio se satirom kako bi oštro kritikovao dogmu katoličke crkve i francuske institucije svog vremena. Veći deo Volterovog opusa se tiče Pariza. Od samog početka Volter je imao problema sa vlastima zbog svojih napada na vladu i katoličku crkvu. Zbog ovih aktivnosti je često bio zatvaran i proterivan iz zemlje. 1717. u svojim ranim dvadesetim biva umešan u zaveru protiv grofa Filipea II, regenta Luja XV. U svojim satiričnim strihovima je klevetao aristokratiju i jedna takva pesma protiv regenta ga je odvela u zatvor Bastilju na 11 meseci. Dok je bio u zatvoru napisao je svoju debitantsku tragediju „Edip‟ koja je potom doživela veliki uspeh i osigurala mu ugled.
1. Servantes (1547-1616)
Španski romanopisac, dramaturg i pesnik. Njegovo najvažnije delo „Don Kihot‟, po nekima prvi moderni roman, smatra se za osnovni klasik zapadnoevropske književnosti, i spada u najbolje romane ikada napisane. Nazivan je Princem oštroumlja. Do 1570. bio je na listi španske vojske i nastavio je sa vojničkim životom sve do 1575, kada su ga zarobili pirati. Za njega je plaćen otkup i vraćen je svojoj porodici u Madrid. Servantes je 1585. objavio svoj pastoralni roman „Galatea‟. Zbog novčanih problema, radio je kao sakupljač poreza za Špansku armadu. Nepravilnost pronađena u njegovim računima u poslednje tri godine ga je poslala u zatvor u Sevilji 1597. U Valjadolidu je boravio 1605. godine, baš kada je izašao i njegov prvi deo „Don Kihota‟ u Madridu, što je označilo njegov povratak u svet književnosti. Preselio se 1607. u Madrid gde je živeo i radio do svoje smrti.
Izvor: listverse.com