O knjigama „Kako je svet stvorio Zapad“ i „Klasični svet u malim zalogajima“: Stari Grci i Rimljani – od radikalno nove verzije prošlosti do zabavnog bedekera

Da je publicistika koja istražuje antički svet večno popularna literatura, potvrđuju i nova dva izdanja koje je u kratkom razmaku ovog leta objavila izdavačka kuća Laguna. Reč je o knjigama „Kako je svet stvorio Zapad“ britanske istoričarke Džozefine Kvin i „Klasični svet u malim zalogajima“ njenog kolege sa Kembridža Marka Danijelsa, koje su se za nepune tri nedelje našle na listi deset najtraženijih naslova ovog izdavača.



Zamišljen kao zabavan i zanimljiv uvod u fascinantnu istoriju Grka i Rimljana, „Klasični svet u malim zalogajima“, u prevodu Mirjane Nikolajević, objavljen je poslednjih dana jula. Pozamašna studija Džozefine Kvin koja oblikovanje zapadnog sveta vodi dublje od antičke Grčke i Rima, u istoriju dugu četiri hiljade godina, stigla je, sa prevodom Gorana Skrobonje, pred čitaoce u prvim danima avgusta. Obe knjige su se pokazale kao traženo štivo za vrele letnje dane.

„Svakog novembra sedim na svojoj sofi u prostorijama na koledžu sa prijavama novih studenata i čitam jedno te isto, iskazano gotovo identičnim rečima: ‘Želim da proučavam antički svet zato što su Grčka i Rim koreni zapadne civilizacije...’ Razumem zbog čega neki moji budući studenti tako gledaju na stvari, pozivajući se na ugledne referentne izvore od Enciklopedije Britanike do Vikipedije, gde ponekad priča obuhvata i zemlje i literaturu iz Biblije, a ako se druge antičke ‘civilizacije’ uopšte pominju, onda je to samo zato da bi njih istisnuo Klasični svet u neumoljivom maršu istorije i kulture na zapad. Prethodnici Grka i Rimljana mogu biti interesantni – zadivljujući čak – ali oni nisu ‘naši’. Svaki njihov doprinos nadmašen je onim što su doneli Grčka i Rim, koji se smatraju odgovornim za raznorazne dobre stvari, od filozofije i demokratije do pozorišta i betona“, piše u uvodu svoje knjige Džozefina Kvin ocenjujući da „narativ fokusiran isključivo na Grčku i Rim osiromašuje naše viđenje prošlosti, ali poimanje sopstvenog sveta“.

Zaključak, da je „stvarna priča iza onog što se sada zove Zapad mnogo je šira i zanimljivija“, doveo je do njenog istraživanja drugih ne samo mediteranskih civilizacija, bez čijih dostignuća ni antički Grci i Rimljani, a ni današnji zapadni svet ne bi bili ono što jesu.

„Grci i Rimljani imali su sopstvene istorije, ukorenjene u drugim mestima i starijim narodima. Oni su do većine svojih zamisli i tehnologija došli prilagođavanjem tuđih: zakonika i literature iz Mesopotamije, kamenih skulptura iz Egipta, navodnjavanja iz Asira i abecede s Levanta. Oni su to znali, i to su i slavili. Grci su ujedno bili svesni da dele Sredozemlje sa drugima – s Kartaginjanima i Etrurcima, Iberijcima i Izraelićanima – kao i da žive kraj moćnijih carstava na istoku. Njihove legende povezuju grčke junake s kraljicama, kraljevima i bogovima stranih zemalja, kako stvarnim, tako i izmišljenim: Feničanima, Frigijcima, Amazonkama. Mit o osnivanju Rima u međuvremenu je od tog grada stvorio sklonište za izbeglice, dok rimski pesnik Katul može da zamisli putovanje s prijateljima do Indije, Arabije, Partije, Egipta pa čak i do ‘Britanaca na ivici sveta’“, piše Džozefina Kvin.

Ona istovremeno upozorava i da „stari Grci i Rimljani retko dele ono što se sada naziva zapadnim vrednostima, jer dobar deo onog što su ti drevni ljudi uzimali zdravo za gotovo, danas bi izgledalo nepoznato, ili čak neprihvatljivo“.

„Atinjani su upražnjavali demokratiju za muškarce, koji su slavili zavođenje dečaka, dok su im žene bile neme i zabrađene. Rimljani su prigrlili robovlasništvo u ogromnim razmerama i posmatrali javna pogubljenja kao zabavu. Konačno, nema privilegovane veze između antičkih Grka i Rimljana s modernim ‘Zapadom’: nacionalnim državama zapadne Evrope i njihovim naseljenim prekomorskim kolonijama. Prestonica Rimskog carstva se preselila sredinom prvog milenijuma nove ere u Konstantinopolj i ostala tamo duže od hiljadu godina. Muslimani su u međuvremenu kombinovali grčka učenja s naukom iz Persije, Indije i centralne Azije dok su nove tehnologije kružile Afrikom, Arabijom i Indijskim okeanom, a mornari na severnim morima i jahači u stepama kanalisali su robu i ideje od Kine do Irske. To je ogroman svet koji se proteže od Tihog okeana do Atlantika i države zapadne Evrope u usponu nasledile su ga u 15. veku, kad su odlučile da se otisnu u novi svet. Ti milenijumi interakcija mahom su zaboravljeni, pridavljeni zamislima razvijenim u viktorijanskom periodu, koje su svet organizovale u ‘civilizacije’, zasebne i često uzajamno suprotstavljene“, piše Džozefina Kvin.

Time objašnjava zašto u knjizi „Kako je svet stvorio Zapad“ priča drugačiju priču koja „ne počinje u grčko-rimskom Sredozemlju i potom oživljava u renesansnoj Italiji, već prati odnose koji su izgradili ono što se danas naziva Zapadom od bronzanog doba do doba istraživanja“.

Londonski Gardijan ocenjuje da „radikalno nova istorija antičkog sveta Džozefine Kvin dovodi u pitanje moderni šovinizam“, što ovoj njenoj studiji nije smetalo da 2024, kad se pojavila, bude proglašena knjigom godine u pomenutom listu, kao i u Tajmsu, Observeru, Bi-Bi-Siju, stručnim časopisima za istoriju...

Tvrdnje ove profesorke antičke istorije na Oksfordu da je „zapadna civilizacija, kao i železnica i telegraf, izmišljena u 19. veku, a svoje plemenite korene pronašla u klasičnoj Atini i Rimu, u kojima su beli Evropljani započeli glatki napredak postepene sofisticiranosti i prosvetljenja koji je kulminirao, ne slučajno, u slavi Britanskog carstva“, mnogi doživljavaju kao čitalački i naučni izazov. Kad se tome doda da knjiga obiluje čudesnim detaljima, kojima uspešno oživljava pretklasični svet, kao da i umešnost u stilu kojom je napisala izaziva zarazno čitanje, jasno je da malo ko može odoleti ovom preispitivanju tradicionalnih pogleda na prošlost Džozefine Kvin.

Mark Danijels je svoj „Klasični svet u malim zalogajima“ zadržao u okvirima antičke Grčke i Rima želeći da sistematično predstavi njihov kosmos: bogove, heroje, heroine i čudovišta, vladare, ratove, filozofsku misao, književnost, umetnost, nauku i pronalaske, uključujući beton koji pominje Džozefina Kvin, ali i hranu „za poneti“ u Pompeji. Sve to u vidu 101. očaravajućeg laganog zalogaja.

„Uopšte nisam bio dobar đak iz istorije dok sam išao u školu.... Tek kada sam otkrio klasično doba, prašina se digla sa tih istorijskih dokumenata i pravi ljudski život izronio sa njihovih stranica. Jer klasični svet nije tek jedna tačka u istoriji. U njega, naravno, spadaju istorije drevnih Grka i drevnih Rimljana, ali i još mnogo toga. Postoji tako bogato, bez premca, izobilje književnosti, mitologije, arhitekture, jezika, običaja i umetnosti, preostalo od Grčke i Rima, da i te same civilizacije postaju živa, dišuća iskustva, koja mi danas osećamo isto onako oduševljeno kao i njihovi građani pre više hiljada godina. Ne možete da šetate po Koloseumu u Rimu a da ne čujete urlik 80 hiljada gledalaca željnih krvi. Ne možete da gledate Eshilove tragedije a da ne osetite isti onaj grč u stomaku kakav je osećala njegova publika 458. p. n. e. Ne možete da čitate Sokratova filozofska premišljanja a da se ne zapitate šta znači biti čovek, čak i u današnje vreme. I odjednom imate osećaj da te drevne civilizacije uopšte i nisu naročito drevne“, piše Mark Danijel u uvodu u „Klasični svet u mali zalogajima“.

Kao pobornik tradicionalne antičke istorije, on ističe da stari Grci i Rimljani „nisu samo uticali na savremeno društvo i kulturu nego su ih u potpunosti oblikovali“ zbog čega poziva čitaoce da otkriju kao su „Grci i Rimljani voleli, kako su se smejali i plakali“, jednostavno kako su živeli.

„Neka vas zadive njihove tehnologije i visoke građevine, pročitajte neke stare već ispričane priče i čudite se preko kolikog dela zemaljske kugle su te drevne civilizacije prelazile“, kaže ovaj britanski pisac koji je studirao klasične nauke i lingvistiku na Univerzitetu u Kembridžu.

Ova dva nova naslova u Laguni čine samo deo obimne Lagune produkcije, čije su teme vezane antički svet. Na pitanje potanje zbog čega ovaj izdavač daje takav značaj ovoj vrsti literature za Danas odgovara Srđan Krstić, urednik u Laguni.

„To su večite knjige jer je antika negde duboko u temeljima naše civilizacije i dok je hrišćanstvo vekovima stezalo misao i kreativnost u okvirima svoje dogme, antika je nudila raznovrsnost ideja, bogova, razmišljanja i umetničkih dela. Odsjaji erupcije ljudske kreativnosti, koja je kasnije prigušena vide se i danas tako da se mi trudimo da tu prometejsku svetlost održimo“, kaže urednik ovih izdanja.

Prema njegovim rečima, cilj ovakve uređivačke politike je da „čitaocima ponudi knjige koje će obogatiti njihov unutarnji duhovni svet, a koje Laguna bira prema svežini pristupa uvek aktuelnim temama antike“.

Naše pravo je zasnovano na rimskom pravu, filozofija, logika i srodne grane na grčkoj misli tako da je važno podsetiti se korena. „Kako je svet stvorio Zapad“ autorke Džozefine Kvin ide i dalje, pokazujući da stari Grci i Rimljani nisu samonikli i da to nisu civilizacije odvojene od mediteranskog okruženja već da je to bogatstvo misli i ideja upravo i nastalo u prožimanju ideja i kultura oko Sredozemlja i šire, pri čemu su neke od njih danas „Azija“ ili „Afrika“, a neke „Evropa“, što je podela koja bi ljude tog vremena zbunjivala, jer izmišljena skoro dve hiljade godina kasnije da posluži u neke druge svrhe. A „Klasični svet u malim zalogajima“ je knjiga potpuno prilagođena današnjem čitaocu i potrebi da se upozna s osnovama misli, religije, načina vladavine i umetnosti starog sveta, objašnjava Srđan Krstić.

Neprikosnoveni Vladeta Janković i Meri Bird

„Interesovanje čitalaca varira od teme do teme, a svetsku produkciju veoma aktivno pratimo, pri čemu se tu često oslanjamo i na domaće autore od kojih bi posebno istakao svog profesora antičke književnosti Vladetu Jankovića. Njegove knjige su već stekle brojnu publiku i svaki novi naslov samo širi taj krug. Od inostranih autora izdvojio bih Meri Bird, koja je maestralno pristupila istoriji starog Rima ne oslanjajući se samo na godine vladavine i datume bitaka već na život ljudi u tim vremenima“, naglašava Krstić.

Tragom „Odiseje“ i „Ilijade“

„Kada govorimo o romanima sa antičkim temama, njih je bilo i biće ih jer su ’Ilijada’ i ’Odiseja’, a nešto kasnije i ’Eneida’, veliki spevovi zapravo svojevrsni romani svoga doba koji su preživeli milenijume i danas se po njima prave filmovi i serije, pišu nove priče po njihovim motivima ili autori preuzimaju čitavu mitološku paletu antike. Stvaraju svoja dela kao Rik Riordan u serijalu o Persiju Džeksonu, namenjenom mlađoj publici. Teme iz Antike, prikazane iz ženskog ugla, poseban su trend u današnjoj beletristici“, kaže Srđan Krstić upitan kakvo je stanje sa beletristikom na antičke teme.

Autor: Jelena Tasić
Izvor: Danas