10 najpotcenjenijih romana Agate Kristi

Kada mi je 2013. godine porodica Agate Kristi predložila da napišem novi roman sa Herkulom Poaroom kao glavnim junakom, odlučila sam u tom domaćem zadatku maksimalno uživam tako što ću ponovo pročitati sve Agatine romane: ne samo one poznate o kojima se često govori već i one koji se ređe pominju.



Svi znaju da je Kristijeva apsolutna kraljica kriminalističkih romana čiji nas zapleti intrigiraju punih 100 godina, i koji su toliko legendarni da se nalaze na svakoj listi najčitanijih romana: „Ubistvo u Orijent Ekspresu“, „I ne osta nijedan“ i „Smrt na Nilu“.

Svi ovi romani su zaista briljantni, naravno, i njihova prodaja pokazuje da su bez sumnje najpopularnija dela Agate Kristi. Međutim, moja teorija je da kada bi ljudi pročitali kompletan opus slavne autorke, bez pristrasnosti i utiska o slavi i reputaciji određenih dela, verujem da bi otkrili, poput mene, neka nepravedno zapostavljena i potcenjena dela poput:

1. „Velika četvorka“

Roman u kome se Poaro sa svojim najboljim prijateljem, kapetanom Hastingsom, uključuje u međunarodnu potragu da zaustave četiri zlikovca koji pokušavaju da dominiraju svetom – ne zvuči kao standardna Kristijeva, zar ne? Iako je često odbacivan zbog melodramatičnosti i neverovatnih događaja, ovo je apsolutno zabavan i napet roman. Takođe, u njoj je jedan od najboljih prikaza odnosa između Poaroa Hastingsa.

2. „Smrt dolazi na kraju“

Roman se odvija u drevnom Egiptu i zaplet nastaje kada sveštenik dovodi u porodični dom svoju ljubavnicu. Uskoro je pronalaze mrtvu, a sveštenikova ćerka je osumnjičena. Često je ovaj roman dobijao loše ocene kritike, ali ne shvatam zašto. Elegantno ispričana priča sa veoma snažnim i dopadljivim likovima, zanimljivom porodičnom dinamikom i sjajnim i suptilnim zavaravanjem čitaoca koji sve do kraja ne može ni da nasluti razrešenje.

3. „Trnci u prstima“

Poseta staroj tetki u domu povela je Tomija i Tupens Bersford u istragu koja uključuje crnu magiju i neobične nestanke. Njih dvoje možda nisu Agatini najpopularniji detektivi, ali ih volim i ovaj roman ima jedan od najboljih i najjezivijih početaka. A zatim sledi neodoljiva i veoma napeta avantura koja je pravo uživanje za čitaoca.

4. „Beli konj“

Katolički sveštenik je ubijen nakon što je čuo ispovest žene na samrti i uznemirujući događaji koji slede vode glavnog junaka Marka Isterbruka u selo u kome možda žive veštice i koriste se čarolije koje izazivaju smrt. Ovo je samostalni roman u kome nema slavnih detektiva, ali je izvrstan u svakom pogledu. Atmosfera natprirodnog je veoma izražena, ali je tu i mnogo zločestih junaka u čijim je opisima Kristijeva nenadmašna. Tragovi se savršeno uklapaju i vode ka razrešenju koje nismo očekivali i dobijamo sliku koja je mnogo drugačija od one koju smo prvobitno zamislili.

5. „Neočekivani gost“

Tražeći pomoć nakon automobilske nesreće, Majkl Starkveder nailazi na scenu ubistva u jednoj izolovanoj kući i odlučuje da pomogne ubici da prikrije zločin. Roman je napisao Čarls Ozborna na osnovu dramskog teksta koji je Kristijeva napisala, a ja na svoju listu uključujem oba dela. Agata Kristi je najbolja kada stvara ovakve koncepte, i ovo je jedan od najbriljantnijih koje sam pročitala, bukvalno genijalno, do te mere da je i Ozbornova adaptacija veoma uspela.

6. „Hotel Bertram“

Gospođica Marpl nije očekivala da će u ovako dobrom hotelu naići na sumnjive i nezakonite stvari, a njen odmor u Londonu biće ispunjen susretima sa ekscentričnim likovima. Zaplet je kao u svim klasičnim trilerima i iako se meni lično više dopadaju misterije, pažljivi i detaljni opisi hotela i doživljaji Marplove čine ovaj roman pravim biserom stvaralaštva Kristijeve.

7. „Halloween Party“

Tinejdžerka Džojs je pronađena mrtva (neko je udavio) odmah nakon žurke na Noć veštica, a malo pre toga je priznala da je prisustvovala ubistvu. U ovom romanu se pojavljuje jedan od meni najdražih sporednih likova – Poaroova prijateljica i autorka Arijadna Oliver, junakinja za koju je Kristijeva rekla da najviše liči na nju samu. Poaro i Oliverova rade zajedno kako bi rešili misteriju i smer kojim se kreće roman me je potpuno zavarao. U ovom delu je Kristijeva napravila jedan od najboljih tragova: onaj koji je očigledan i deluje kao nešto što ne biste nikad mogli da propustite, ali tek na kraju kada vam je rešenje predstavljeno.

8. „Ubistvo u Mesopotamiji“

Na zadatku u arheološkoj iskopini u iračkoj pustinji, medicinska sestra Ejmi Literan traži Poaroovu pomoć nakon smrti jednog pacijenta. Ovaj roman je potcenjen na drugačiji način u odnosu na ostale koji se nalaze na listi. Postoji jedan aspekt priče koji jednostavno ne funkcioniše – nije verodostojan – ali ostatak je sjajan (predivan narator, mesto na kome se odvija i atmosfera, genijalno ubistvo, čisto zadovoljstvo) i zbog toga mislim da možemo da mu oprostimo taj jedan pogrešan detalj.

9. „Mačka među golubovima“

Prinčeva smrt prouzrokovala je veliki problem u ekskluzivnoj školi za devojčice čije đake i nastavnike teroriše ubica poznat po imenu Mačka. Poaro se pojavljuje tek na samom kraju romana, ali bez obzira na to, reč je o fascinantnoj priči. Volim priče koje se odvijaju u školama, a za ovu se veruje da je zasnovana na Benenden školi koju je pohađala Rozalind, Agatina kćerka.

10. „Iskričavi cijanid“

Šest prijatelja seda za sto koji je postavljen za sedmoro. Prazno mesto je podsetnik na prelepu Rozmeri koja je godinu dana ranije otrovana upravo za tim stolom. Obožavaoci Kristijeve svrstavaju ovaj roman među njene najbolje, ali on nije toliko poznat među ostalim čitaocima i zbog toga njime zatvaram ovu listu. Dubina likova i psihološka percepcija su vrhunski izvdene u ovom delu dok se izuzetno pedantni i neobični tragovi javljaju na raznim mestima, čak i u dijalozima, dok se krećemo ka rešenju ove sjajne misterije.

Autor: Sofi Hana
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković