Čini se da su velika umetnička dela često u početku mrzeli pre nego što su postala cenjena; veliki filmovi kao „Čarobnjak iz Oza“ ili „Divan život“ kritika je prvo ocrnila. Čak i Mikelanđelovo slavno delo, „Strašni sud“, bilo je odbačeno kao suviše kitnjasto da bi se nalazilo u crkvi. Isto važi i za velika dela književnosti – mnogo voljenih klasika u početku je smatrano potpunim promašajem. Evo nekoliko:
1. „Gospodar Muva“ – Vilijam Golding
Golding je čak imao problema da nađe izdavača za knjigu zbog nečega što je njegov roman ocenjen kao „preterano nasilan“. Prvi podaci o prodaji su bili tako poražavajući da je štampanje knjige zaustavljeno gotovo odmah. Ponovo je izdata decenijama kasnije i nekako dospela do učionica, gde smo je svi čitali (i sramili se).
2. „Gospodar prstenova“ – Dž.R.R. Tolkin
S obzirom na to da je
New York Times smatrao da je suviše „visokoumna“ a
New Republic „anemična“, čudo jedno kako je trilogija postala neizostavan deo književnog kanona.
3. „Vrli novi svet“ – Oldos Haksli
Hakslijeva distopijska drama je viđena kao suviše politizovana i puna propagande. Sada je masovno čitana (a neki tvrde da se njena radnja upravo odvija pred našim očima).
4. „Lovac u žitu“ – DŽ.D. Selindžer
Smatran ili „suviše vulgarnim“ ili „predvidljivim i dosadnim“, „Lovac u žitu“ je bio toliko omražen da su se kritičari kojima se dopao plašili da potpišu svoje recenzije.
5. „Orkanski visovi“ – Emili Bronte
Ocenjen kao čudan i depresivan, roman „Orkanski visovi“ je veoma slabo dočekan, a neki su išli toliko daleko da su predlagali da se spali.
6. „Where the Wild Things Are“ (Tamo gde su divlje stvari) – Moris Sendak
Publisher’s Weekly ju je nazvao „besmislenom i zbrkanom pričom“ a
Journal of Nursery Education je molio roditelje da je ne ostavljaju tamo gde bi je deca mogla naći... Toliko drugačije gledište nego danas, kada je jedan od najvoljenijih dečjih klasika. A i film je snimljen 2009. i emitovan širom svetskih bioskopskih sala…
7. „Mobi Dik“ – Herman Melvil
Kritičari su ga nazvali „katastrofom“ i objasnili da je „neprikladan za javni opticaj“, a opet, postao je nezaobilazno delo u obrazovanju i inspirisao filmove poput „Ajkule“.
8. „Uliks“ – Džejms Džojs
Viđen je kao bestidan i besmislen, a urednik
The Sporting Times je smatrao da ga je „napisao nastrani ludak koji se specijalizovao za klozetsku literaturu“.
9. „Lolita“ – Vladimir Nabokov
Nismo sigurni kako knjiga može u isto vreme da bude skandalozna i dosadna, ali kritičar
New York Timesa je tako mislio kada je ovaj roman izašao.
10. „Plodovi gneva“ – Džon Stajnbek
Smatran depresivnim a uz to i propagandom komunizma, Stajnbekov roman su u početku zabranili i spaljivali.
Sve ovo bi trebalo da vas ohrabri da nađete knjige koje su dobile tako negativne kritike (naravno, praveći odabir, jer ponekad kritičari i pogode) i pročitate ih – možda jednog dana završe kao obavezna školska literatura za vaše unuke!
Izvor: amreading.com
Prevod: Vladimir Matković