12 načina da poboljšate svoj čitalački život

Poboljšajte svoj čitalački život sa ovih 12 navika i postupaka za čitanje sa namerom. Više ćete toga dobiti iz knjiga koje čitate, a vaš apetit za književnošću će se povećati!



Na prvi pogled izgleda da je čitanje krajnje pasivan hobi. I zaista, uz čitanje se odmarate. A osim mrdanja u stolici i okretanja stranica, ne zahteva mnogo pokreta.

Ali pravi knjiški zaluđenici mogu da otklone ovu predrasudu! Zapravo, čitanje je veoma živa aktivnost, čak i ako se većina kretanja i interakcija odvija u glavi čitaoca.

I naravno da postoje različite vrste čitalaca. Postoje neobavezni čitaoci, lenji čitaoci, oni kojima je čitanje obaveza, proždrljivi čitaoci.

U određenim trenucima, bila sam u svakoj od ovih grupa.

Iako loše navike dolaze i odlaze, sve više želim da razvijem navike čitaoca sa namerom. Čitanje je divan hobi, ali bi moglo moralo da bude mnogo više od pasivne zabave! Pa kako da dobijete više od svog čitalačkog života? Imam nekoliko praktičnih predloga koje možete primeniti danas:

Birajte knjige u skladu sa godišnjim dobima

Imate li knjigu o letnjem odmoru? Sačuvajte je za vreli julski dan. Čitajte mračne i olujne knjige tokom vetrovitih noći. Za prolećno jutro odaberite neke memoare o novim počecima. Ovaj trik primenjujem još od detinjstva. I zahvaljujući njemu, moja leta će zauvek biti obeležena nautičkim romanima; jeseni obojene gotskim romansama. Ništa vas neće tako udubiti u priču kao okruženje koje je u skladu sa atmosferom knjige.



Neka vam čitanje bude doživljaj (ali ne komplikovan)

Kada imate vremena za čitanje, recimo,  uveče – da li vam se dašavalo da ste odjednom „preumorni“? Bezumno gledanje televizije brzo postaje primamljiva alternativa. Često sam i sama imala taj problem i morala sam da istreniram sebe da uveče radim nešto drugo osim gledanja Netfliksa.

Stvar koja će vam pomoći da ojačate svoju čitalačku rešenost je da vreme za čitanje učinite posebnim. Tokom dana razmišljajte o onome što ćete moći da čitate uveče. Kada završite obaveze za taj dan, skuvajte sebi šolju nekog otmenog čaja (nedavno sam nabavila Kusmi čaj da ga isprobam!) i napravite laku užinu. Obucite nešto udobno, upalite sveću radi atmosfere. Ovi mali rituali će vas naučiti da uživate u svom vremenu za čitanje. Najvažnije je da budu jednostavni, tako da se možete za par minuta pripremiti za čitalačku sesiju.

Uživajte, ne čitajte brzo

Moj muž i ja imamo potpuno različite uspomene na čitanje „Džejn Ejr“. Za mene je taj roman bio kao egzotična tamna čokolada. Bio je to jedan od prvih viktorijanskih klasika koje sam pročitala. Fascinirao me je, promenio i postavio kurs ka doživotnoj ljubavnoj aferi sa britanskom književnošću. Dok se moj muž mršti kada pomisli na tu knjigu! Morao je da je pročita kao obaveznu lektiru – imao je krajnji rok – i rezultat je bio da ju je pročitao na brzinu i nije uživao.

Način na koji čitate skoro je podjednako važan kao i ono što čitate. Čitajte dovoljno sporo da dopustite rečima da ožive. Svakako ćete i dalje nailaziti na knjige koje vam se jednostavno ne dopadaju. Ali ležernijim čitanjem ćete knjizi – kao i autoru – dati priliku da vas pridobije.

Vodite beleške u svaštari

Navika vođenja beleški u svaštari postoji već više vekova i uči se na institucijama poput Oksforda i Harvarda, a koristile su je stvarne i fiktivne ličnosti od Džona Miltona do Šerloka Holmsa. Svaštara je najobičnija sveska u koju beležite citate, pesme, molitve i druge značajne tekstove na koje nailazite i želite da sačuvate. Ona nije kao vaš dnevnik, već vaša lična baza podataka sa citatima i informacijama.

Za čitaoca sa namerom, svaštara je idealan trezor za sve one jezgrovite i dirljive citate koje pronalazite u knjigama koje čitate. Svoju svaštaru možete organizovati po temama i preskakati strane kada treba da počnete novi odeljak.



Čitajte uvode, predgovore i pogovore

Nemojte ih preskakati. Čitanjem ovih dodatnih informacija imaćete obuhvatnije razumevanje knjige. Dobićete mnoštvo fascinantnih detalja i steći ćete kompletniju sliku o knjizi, autoru i svetu u kom je knjiga nastala. Vodite računa: Često je bolje da uvode i slično pročitate posle glavnog dela. Ovo se posebno odnosi na klasike, u kojima će autor uvodnog dela u svojoj diskusiji često otkriti detalje iz zapleta!

Zabeležite svaki naslov koji pročitate

Kada bi neko od moje braće i sestara počeo da čita knjige za decu, moji roditelji bi dodali novu rubriku za njega u našem porodičnom dnevniku čitanja. Svakog meseca, doneli bismo mami knjige koje smo pročitali i ona bi zapisala naslov, autora i mesec završetka čitanja. I sama sam nastavila da praktikujem ovo kada sam odrasla i ne mogu vam reći koliko desetina puta sam se konsultovala sa svojim dnevnikom čitanja. Koristim ga kada ljudima dajem predloge za čitanje i da se podsetim kako knjige koje sam pročitala svake godine reflektuju moj lični razvoj.

Kada završite knjigu, nađite nekoga da diskutujete o njoj

Pre nego što pohrlite ka sledećem naslovu na vašoj listi, dajte sebi oduška da svarite ono što ste tek pročitali. Shvatila sam da je najbolji način da to uradite, da razgovrate sa nekim o toj knjizi! Možete diskutovati čak i ako nije pročitao knjigu (samo ne zaboravite da uzvratite istom merom i da ga pustite da vam kaže nešto o svom najnovijem štivu!). Razgovor o knjizi vam pomaže da je usvojite, da pročešljate svoje reakcije i da preispitate tačke gledišta koje niste primećivali dok ih niste verbalizovali.

Proverite šta je još taj autor napisao

Iznenadilo bi vas koliko malo-poznatih knjiga su napisali autori koje mislite da znate! Uvek volim da proverim stranicu autora na Amazonu ili Vikipediji, da bih videla šta možda propuštam. Ovako sam otkrila mnogo skrivenih dragulja!



Čitajte ponovo omiljene knjige

Jeste li od onih ljudi koji se stalno vraćaju omiljenim knjigama, ili uvek jurite ka novim stranicama? Nekada sam pripadala ovoj drugoj grupi. Knjige sam etiketirala kao „omiljene“, ali sam imala osećaj da je život suviše kratak da ih čitam po više puta. U poslednjih par godina moje mišljenje se promenilo, i sada na listu svake godine ubacujem zdravu dozu ponovnog čitanja. Razlog je delom i to što sada više čitam, tako da imam vremena za ponovno čitanje.

Ponovno čitanje knjige je kao produbljivanje prijateljstva. Daje mogućnost da vam knjige koje ste identifikovali kao najbolje i najznačajnije oblikuju život i vode vas kroz razne periode.

Čitajte i žanrove koje obično ne čitate

Zdravo je za vaš čitalački život da povremeno prošarate literarnu ishranu. Bar jednom mesečno, probajte knjigu koju inače ne biste čitali – špijunski triler, biografiju, putopis, filozofsku knjigu – šta god da je to za vas.

Čitajte stare knjige

Uvek će na sceni biti novih hit-romana. Neki od njih budu dostojni početne pomame, mnogi ne budu. Ne dajte da vas uvek zavede sindrom svetlucavog predmeta. Birajte stare knjige koje su položile test vremena. Daće vam kontekst za druge periode, kulture i perspektive na čijim temeljima grade najbolji savremeni pisci. K.S. Luis kaže „Dobro je pravilo da posle čitanja neke nove knjige nikada ne dozvolite sebi još jednu novu dok ne pročitate neku staru. Ako vam je to previše, pročitajte makar jednu staru na svake tri nove.“ To je dobar savet.

Napravite riznicu naslova u koje želite da uronite u budućnosti

Ako vam se dešava da traćite vreme za čitanje zato što ne možete da nađete knjigu koja vas privlači, ovo će vas izlečiti. Vodite evidenciju knjiga koje želite da pročitate. Možete izvaditi nešto iz zaliha svaki put kada vam je potrebna knjiga da vas osveži... Ali imajte na umu: Verovatno nikada neće sve doći na red, a vaša lista će stalno rasti. Što je normalno. To nije lista obaveza; to je vaš švedski sto i možete uzeti šta želite.
Šta vi najradije praktikujete za živ i organizovan čitalački život?

Izvor: teaandinksociety.com
Prevod: Borivoje Dožudić