Francuska književnost je često prednjačila u odnosu na druge književnosti, spremna da rizikuje mešanje naših progresivnih metafora. Pre nego što su T. S. Eliot i drugi anglofoni pesnici otkrili način da pišu o modernom gradu, Šarl Bodler je već bio utabao put. U vreme srednjovekovne romanse, francuski pisci i trubaduri su bili na čelu kolone. Gistav Flober uticao je na Džejmsa Džojsa, Henrija Džejmsa i bezbroj drugih. Zato smo hteli da u ovom tekstu odamo počast fracuskoj književnosti i frankofonim piscima tako što ćemo podeliti dvanaest zanimljivih činjenica o njima.
Najpopularniji roman među vojnicima u američkom građanskom ratu bio je „Jadnici“ Viktora Igoa.
Žorž Perek je napisao roman „La disparition“ (Gubitak), a da nijednom nije upotrebio slovo „e“ (osim četiri puta na naslovnoj strani, kada se navodilo njegovo ime ‒ Georges Perec).
Francuska spisateljica Kolet počinjala je svoj radni dan tako što je vadila buve iz svoje mačke i pisala bi samo na plavom papiru, pod veštačkim svetlom, bosa.
Rolana Barta, francuskog filozofa i kritičara, ubio je kombi.
Francuski pesnik Artur Rembo sve svoje pesme je napisao kao tinejdžer, od kreativnog pisanja je odustao u devetnaestoj godini.
Nagrada Gonkur, glavna književna nagrada u Francuskoj, iznosi 10 evra u gotovini.
Francuski pisac Žerar de Nerval izvodio je svog ljubimca jastoga u šetnju po dvorištu Pale Rojala, preko puta Luvra.
Francuski pisac Mišel Tale je 2004. godine objavio roman, „Le Train de Nulle Part“ (Voz niotkuda), koji nije sadržao glagole.
Marsel Prust je često spavao do 6 uveče i uzimao je opijum za vreme doručka uz kafu i kroasane.
Gistav Flober je na svom stolu držao nogu egipatske mumije.
Artur Kesler i Alber Kami su se jednom trkali četvoronoške u Palati Sent Mišel u Parizu.
50.000 ljudi se okupilo na ulicama Pariza na sahrani Žan-Pol Sartra 1980. godine.
Izvor: interestingliterature.com
Prevod: Miloš Vulikić