13 neverovatnih specijalizovanih biblioteka otkrivaju svoja najstarija bogatstva

Neke od najboljih i najzanimljivijih svetskih biblioteka nisu smeštene u impozantne zgrade sa skupim kolekcijama, već zauzimaju male prostore i posvećene su vrlo specifičnom tipu knjiga. Postoje biblioteke fokusirane na istoriju lezbejstva, kao i one koje čuvaju samo dela posvećena ljudskoj mašti. Potražite biblioteke u privatnim klubovima ili neprofitabilnim organizacijama i otkrićete da su neke kolekcije posvećene isključivo magiji ili Karlu Marksu.



Mi obožavamo ovakve biblioteke i želeli smo da saznamo više o tajnama koje kriju. Stoga smo kontaktirali 13 neverovatnih specijalizovanih biblioteka i pitali: koji je najstariji predmet u vašoj kolekciji?

Kada smo isto pitanje postavili u nekim velikim bibliotekama, saznali smo da čuvaju antičke knjige o kuvanju, ilustrovana jevanđelja, grčke studije o biljkama i veliki broj pločica sa zapisima u klinastom pismu. Manje biblioteke su nam otkrile da poseduju još neverovatnija blaga. Neke od biblioteka koje smo kontaktirali imaju toliko jedinstvene kolekcije da čak nisu mogli da nam odgovore na pitanje. Biblioteka „Vode Islanda“, na primer, čuva uzorke vode sa glečera sakupljene u periodu od 2003-2007, ali je nemoguće znati koji se komad istopljenog leda prvi formirao. 

Ipak većina biblioteka imala je spremne odgovore i saznali smo za neke izvanredne predmete, uključujući nekoliko lutaka pingvina, rasprave o mleku i planinama, zabranjene socijalističke časopise i mapu sveta iz 1452. godine. (I naravno, nekoliko pločica sa klinastim pismom.)

Skotov institut za polarna istraživanja, muzej i biblioteka

 

 

Olaus Magnus, „Istorija naroda sa severa“, 1567. 

Olaus Magnus bio je poslednji nadbiskup u Upsali, u Švedskoj, pre reformacije i pre nego što je bio prinuđen da napusti svoju državu, i ode u neku od katoličkih zemalja Evrope. Tokom izgnanstva je napisao svojevrstan vodič o „severnim narodima“, u kojem je opisao sve – od ratova koje su vodili, sportova kojima su se bavili, preko hrane i lokalnih sujeverja. U njegovom delu pronalazimo prve zapise o Laponcima. Čitava dva veka, ova knjiga je bila jedini naučni rad o severnim zemljama Evrope.

Interference Archive (Aktivistički arhiv)

 

„The Masses“, Januar 1916.

„Interference Archive“ se nalazi u Bruklinu i čuva istoriju aktivizma. Najstariji predmet koji poseduju je izdanje vodećeg socijalističkog časopisa, staro nešto više od 100 godina. Časopis „Mase“ izlazio je jednom mesečno od 1911. do 1917. kada je primenom Zakona o špijunaži zabranjen. Ova izdanja su ranije pripadala jednoj od konvencionalnih biblioteka, ali nikada nisu bila uključena u zvaničnu kolekciju. „Interference Archiv“ je institucija koju vode volonteri, sa otvorenim fondovima, tako da svaki  posetilac može da vidi blago koje se tu čuva.

Političko-trgovinski arhiv Džulijana P. Katnera

Političko-trgovinski arhiv iz Normana u Oklahomi, posvećen je dokumentovanju američkog političkog diskursa i istorije od početka 20. veka posredstvom televizije, radija, filma i društvenih medija. Najstarija predmetna odrednica u ovom arhivu je radijski govor tadašnjeg predsednika Kalvina Kulidža iz 1924. o  smanjenju troškova administracije, smanjenju poreza i smanjenju budžetskog deficita.

Najstarije pokretne slike u arhivi prikazuju Vendela Vilkija, demokratu, kasnije republikanca, koji je, na opšte iznenađenje, uspeo da se izbori za republikansku nominaciju za predsednika, 1940. godine. Osvojio je 22.3 miliona glasova – što je rekord za republikanskog kandidata – ali je izgubio izbore sa 82 glasača prema 449 glasača koje je osvojio Predsednik Ruzvelt.

Biblioteka Pomorske opservatorije Sjedinjenih Država

Gaj Julije Higinus „O astronomiji“, 1482. 

Ovo delo antičke astronomije pripisuje se rimskom astronomu sa početka prošlog milenijuma ‒ Gaju Juliju Higinusu, mada ima i onih koji ne veruju da je on autor. Knjiga opisuje 48 sazvežđa. Ova verzija iz 1482, štampana u Veneciji, najčešće je postojeće izdanje. Pomorska opservatorija je u posed ovog dela došla najverovatnije kada je poručnik M. Gilis putovao u Evropu u potrazi za instrumentima koji će postati deo prve stalne postavke ove institucije iz 1843. godine.

Biblioteka Fondacije za poeziju

Persi Biš Šeli, „Kraljica Mab“, 1829. 

Džon Bruks je 1829. godine u Londonu objavio piratsko izdanje Šelijeve čuvene poeme. Šeli je svoje originalno delo objavio u samo 250 primeraka, ali u godinama nakon njegove smrti 1822, širom Engleske su se pojavila mnoga piratska izdanja koja su doprinela trajnoj slavi ovog dela. Ova knjiga je postala deo zbirke Biblioteke fondacije za poeziju u Čikagu 2012.

Biblioteka Američkog udruženja geografa

Đovani Leardo, Mapa sveta, 1452.

Danas se malo zna o  autoru ove mape, osim da je napravio neke od najboljih mapa sveta tog vremena u Evropi. Mapa je orijentisana sa istokom na vrhu, a u samom središtu sveta nalazi se Jerusalim. To je najstarija mapa sveta u kolekciji ove biblioteke, u kojoj se našla zahvaljujući donaciji jednog od članova Udruženja, Arčera Hantingtona, 1906.

Biblioteka Kinološkog društva

Džon Manvud, „Zakoni o šumskom lovu“, 1598. 

Pred vama je potpun i veoma informativan naslov ovog britanskog pravnog dela: „Rasprava i otkrića o zakonima šumskog lova: u kojoj se iznose ne samo ti zakoni, kakvi su danas na snazi, već, i poreklo i počeci šumskog lova, i šta šumski lov zapravo jeste po svojoj prirodi, iznosi se razlika između lova i potere, objašnjava šta je park, odgajivačnica zečeva i ostale stvari koje su sa tim povezane ili tu pripadaju, nazvane pravim terminima te veštine, koji su detaljnije opisani u tabeli na početku ove knjige. Ovo je, takođe, rasprava o granicama poseda, koja objašnjava šta su granice poseda, kako su nastale prve granice poseda, šta posednik sme da čini, kako može da lovi i koristi sopstveni posed, koliko daleko može da goni divljač i prati svoje pse, dakle koje su granice, kako šume, tako i poseda.“

Ova knjiga je za biblioteku Kinološkog društva zanimljiva prvenstveno zbog poglavlja o psima, u kojem je opisano korišćenje pasa tokom lova, pravila koja određuju koji tip ličnosti može da drži koju vrstu psa, i pravila o tome koja vrsta psa sme ili ne sme da se drži u šumi. Ovo izdanje je prvo štampano izdanje za širu publiku; ranija izdanja su se delila među poznanicima.

Biblioteka pamfleta u Denveru

„Pen“, Srednja škola Garfild, 1968.

Uspon malih štampanih izdanja – pamfleta – počeo je sedamdesetih godina, kada su pankeri počeli da koriste kopir-mašine da distribuiraju kritike i vesti sa scene. Učenici srednje škole Garfild u Sijetlu su 1968. objavili pamflet sa umetničkim radovima i poezijom koji su nazvali „Pen“ („Olovka“), i jedan od primeraka je godinama kasnije dospeo u Biblioteku pamfleta u Denveru, koja sadrži samo donirane primerke ove vrste štampanog materijala.

Biblioteka pozajmljenih lutaka svih vrsta

Džo Svonson, „Grupa pingvina“, 1980. 

Najstariji eksponat u Biblioteci lutaka je najverovatnije grupa ogromnih pingvina načinjenih tokom osamdesetih godina. Lutke iz biblioteke nisu pravljene za neku određenu predstavu ili performans, već za široku upotrebu. Pingvini su bili prvi likovi koji su nastali sa tom idejom: „Ljudima su nekad potrebni džinovski pingvini za zabavu“, napisala je u mejlu Sara Piti, zaposlena u ovoj biblioteci.

Biblioteka Grolijer kluba

Sveti Gregor, „Pouke po Jovu“, 12. vek

Najstariji primerak u biblioteci kluba Grolijer u Njujorku, američkog najstarijeg udruženja ljubitelja knjige, jeste komplet tablica sa klinastim pismom – kao i u mnogim drugim bibliotekama. Posle tablica, najstariji je rukopis Svetog Gregora iz 12. veka „Pouka po Jovu“, izlaganje na temu Biblije. Rukopis je štampan je u Francuskoj, a klubu je zaveštan 1912. godine.

Biblioteka Američkog alpinističkog društva

Konrad Gesner, „O divljenju prema planinama“, 1541.

Konrad Gesner je, zvanično, studirao medicinu. Počev od 1554. radio je kao gradski lekar u Cirihu, Švajcarska. Ali Gesner je bio jedna od svestranih renesansnih ličnosti, sa širokim spektrom interesovanja za različite teme. Pun naziv ovog dela glasi „Libellus de lacte, et operibus lactariis, philologus pariter ac medicus. Cum epistola ad Iacobum Avienum da Montinum admiratione“ („Knjiga o mleku i upotrebi mleka, pisao filolog i lekar. Sa pismom Jakobu Avienusu o divljenju prema planinama“) i uključuje raspravu o mleku i upotrebi mleka, kao i pismo Jakobu Avienusu o zadivljujućim kvalitetima planina. Pismo predstavlja jedan od prvih eseja o lepoti putovanja planinskim predelima i osvajanja planinskih vrhova.

Bibliotheca Vitokiana

 

Sumerska glinena pločica, 2000 p.n.e. 

Bibliotheca Vitokiana je poznata po svojoj kolekciji knjiga u specifičnim povezima i po umetnosti za knjige, ali najstariji predmet iz ove kolekcije nema povez, i nije knjiga – reč je o sumerskoj pločici sa klinastim pismom. Ova pločica opisuje smrt ovce i uključuje odbranu pastira koji pokušava da dokaže da nije on taj koji je ukrao ovcu. Osnivač biblioteke, Majkl Vitok, slučajno je pronašao pločicu u prodavnici antikviteta u Briselu, gde se ova kolekcija nalazi i kupio je kao jedan od najstarijih oblika knjige.

Meril kolekcija naučne fantastike, spekulacije i fantastike

Robert Paltok, „Život i avanture Pitera Vilkinsa, čoveka iz Kornvola“

Piter Vilkins, junak iz romana Roberta Patloka, pronalazi put kroz podzemnu pećinu do neke vrste novog sveta, gde upoznaje i ženi se letećom ženom. Putovao je njenim zemljama i opisivao na koji način ona i njen narod mogu da lete.
 
Autor: Sara Laskou
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Maja Horvat