13 tajni trgovaca retkim knjigama

U digitalnoj eri, trgovina retkim knjigama deluje kao zastareli trend iz prohujalih vremena, poznat po prašnjavim knjigama i pedantnim starcima. Međutim, upravo su elektronske knjige čitaocima otvorile oči za činjenicu da su štampane knjige mnogo više od napisanog testa ‒ one su istorijski predmeti. Zahvaljujući internetu, informacije o ovoj ezoteričnoj temi su sada široko dostupne, i mnogo je više ljudi koji uče o sakupljanju knjiga. Trgovci imaju na raspolaganju veći izbor materijala, i ova sveža perspektiva probudila je pomalo uspavan svet retkih predmeta. Zbog razvoja tehnologije, trgovina je doživela više promena u poslednjih 20 godina nego za prethodnih 200. Rebeka Romni, trgovac retkim knjigama iz Bruklina, podelila je sa nama neke od tajni i iznenađujućih činjenica iz ovog neobičnog kutka literarnog sveta.



1. Stara knjiga nije nužno i retka knjiga

U sakupljanju knjiga, sve je u ponudi i potražnji. Knjiga postaje „retka“ kada je do nje izuzetno teško doći, a veoma je i tražena. Ukoliko ponuda ili potražnja nisu ekstremne, knjiga se ne može smatrati retkom. Ovo znači da knjiga iz 1850. nije nužno „retka“, ako je niko ne želi. Isto tako, knjiga iz 1800. nije poželjna samo zato što je „stara“. Kad je reč o retkim knjigama, reč „stara“ je relativna: kada baratate sa 500 godina štampane istorije, knjiga iz 1850. i nije toliko stara. Jedino su dovoljno stare da bi bile tražene samo zbog svoje starosti one knjige štampane oko 1400. godine, iz najranijih dana štampanja na Zapadu.

2. Nije reč samo o knjigama

Istina, naziv naše profesije jeste trgovina retkim knjigama, ali to je zato što je tako lakše reći. U stvari, mi radimo sa rukopisima, svicima, gravurama, i drugim štampanim predmetima, arhivama – a ponekad čak i lutkama trbuhozboraca koje su koristile žene putujući propovednici. Ima li tu teksta? Ima li predmet bilo kakve veze sa knjigama? To je za nas dovoljno.

3. Istina je, zaštitni omoti su zaista veoma važni

„Potpunost“ je standard u sakupljanju knjiga – ideja je da knjiga treba da sadrži sve delove koje je imala kada je objavljena. Kod savremenijih knjiga, to često podrazumeva zaštitni omot: cena prvog izdanja može mnogo varirati u zavisnosti od originalnog zaštitnog omota. Ekstremni primer je „Veliki Getsbi“: cena za prvo izdanje bez zaštitnog omota, trenutno se kreće od 4000-6000 dolara. U očuvanom, nepopravljanom stanju originalan zaštitni omot može podići cenu na čak 100.000 dolara.



4. Mi brojimo bukvalno svaku stranicu knjige

Ovo se posebno odnosi na knjige iz perioda koji nazivamo dobom „ručne štampe“ pre 1800. Što se više vratimo u prošlost, to je veća verovatnoća da ćemo otkriti da nedostaju neke stranice. Problematične delove su cepali iz zabranjenih knjiga. Isecali su prelepe grafike da bi ih stavljali u ramove i kačili na zidove. Često nedostaju i prazne stranice sa početka ili sa kraja knjige: u prošlosti, papir je bio veoma skup, pa su vlasnici knjiga cepali prazne papire da bi ih koristili. Trgovci moraju da pregledaju knjigu stranicu po stranicu da bi bili sigurni da je sve na svom mestu. Imamo čak i specijalan metod brojanja koji zavisi od toga kako je knjiga formatirana u štampi. I zaista mrzimo kad nas neko prekine usred brojanja knjige koja ima 500 strana. Jedna moja prijateljica postavi znak na svoj sto: „Ne smetaj mi: brojim!“

5. Ne morate imati mnogo novca da biste bili kolekcionar

Knjige koje dospeju na naslovne strane su prvo izdanje Šekspirovih drama u velikom formatu čija cena iznosi 6 miliona dolara ili prvo izdanje „Vlati trave“ Volta Vitmana vredno 150.000 dolara. Ali često najzanimljivije kolekcije – one koje na kraju završe u nekoj prestižnoj instituciji – sačinili su ljudi koji ne kupuju najskuplje knjige. Djuk univerzitet je 2015. godine, uz veliku pompu, preuzeo kolekciju Lise Barkin, koja sadrži zapise o zaposleniom ženama iz prethodnih pet vekova. Baskin je napravila ovu kolekciju svetske klase za samo delić sume koju bi neko očekivao – jer je za 40 godina, koliko se bavila skupljanjem, uglavnom kupovala knjige koje nisu bile mnogo tražene. Danas bismo rekli: „Žena entomolog iz 18.veka koja je objavila svoje naučno posmatranje dokumentovano crtežima? Da, moliću!“ Ali, osamdesetih godina 20. veka na takva dela se reagovalo sleganjem ramena.

Ove godine, moja firma je ustanovila nagradu za kolekcionare knjiga, namenjenu ženama do 30 godina koja treba da dokaže da velike kolekcije ne moraju da sadrže vredne tomove koji se čuvaju iza stakla. Naša prva pobednica sakuplja ljubavne romane.



6. Mrzimo kada se komentariše miris knjige

Svi smo u rukama držali omiljenu staru knjigu i mirisali stranice, udišući tu aromu koja podseća na vanilu. To je prijatno. To smiruje. To nas podseća na kišni dan, na čaj i ćebence, tajne bašte. I nije od važnosti za većinu starih knjiga. Taj specifičan miris potiče od lignina iz papira jeftine proizvodnje, hemikalije koja je uz drvnu srž uvedena u proces proizvodnje papira oko 1840. Za veći deo istorije štampanih knjiga – preko 500 godina – miris knjige podrazumeva buđ, prljavštinu, ili bilo koji od velikog broja neprijatnih materijala koji su mogli biti utrljani u stranice tokom godina. Miris je upozorenje da nešto nije u redu. Mi ne želimo da naše knjige mirišu. Kada neko prilikom ulaska u našu prodavnicu prokomentariše miris to je isto kao da kaže „Vaše knjige su odvratne!“

7. Ne nosimo bele rukavice. I nije nam žao.

Ovo je verovatno najveća zabluda kad je reč o retkim knjigama. Potpuni stranci me stalno zbog toga kritikuju. U stvari, odavno je ustanovljeno da rukavice slabe čulo dodira. To znači da je mnogo veća verovatnoća da ćete pocepati stranicu ili na neki drugi način oštetiti knjigu (na primer, da je, ne daj bože, ispustite) ako nosite rukavice. Umesto toga, restauratori preporučuju da se knjigama barata opranim i dobro osušenim rukama. Ovaj mit je posledica nekih izuzetaka: veoma mali procenat materijala, poput metalnih poveza i fotografskih filmova, zahteva nošenje rukavica. Ali kustosi koji se bave retkim knjigama iz institucija kao što su Harvardska biblioteka i Britanska biblioteka bili su veoma izričiti da belim rukavicama nije mesto u prostoriji sa retkim knjigama.

8. Napornim klijentima ne nudimo najbolje materijale

Recimo da ste došli do životnog otkrića. Znate barem tri kolekcionara koji bi skočili na samu pomisao da to otkriće uvrste u svoje biblioteke. Ko će prvi dobiti ponudu? Onaj koji vas gnjavi zbog cene i omalovažava vrednost materijala, što je deo njegove strategije cenjkanja, ili onaj koji vam se osmehne i pita vas kako ste pre nego što pređete na razgovor o poslu? Mnogi kolekcionari misle da će im cenjkanje omogućiti bolji posao, ali to je opasna igra: ako postanete suviše teški za saradnju, dobićete mnogo manje telefonskih poziva od trgovaca koji pronađu materijal koji vas zanima.



9. Postoji udruženje trgovaca antikvarnim knjigama, koje ima svoj statut i etičke norme

Ako ste novi u trgovini knjigama, jedan od vaših najvažnijih ciljeva je da uđete u ABAA, odnosno „Američko udruženje trgovaca antikvarnim knjigama“ („Antiquarian Booksellers' Association of America“). Morate dati na uvid izveštaj o poslovanju za najmanje četiri godine da biste mogli da konkurišete. Aktuelni članovi se proveravaju i ispituju da li novi kandidati plaćaju račune, tačno opisuju svoje materijale i vode posao u skladu sa etičkim standardima. Jednom kada postanete član udruženja, imate brojne povoljnosti. Osim svojevrsnog pečata odobrenja, članstvo u ovoj organizaciji omogućava članovima da izlažu svoj inventar na sajmovima knjiga koje organizuje ABAA, uključujući i najveći sajam u državi, u „Oružani“ u Njujorku. Za neke trgovce, prihod koji ostvare na sajmu u Njujorku sačinjava 25 do čak 50 procenata ukupne godišnje zarade.

10. Nismo svi stariji muškarci bele rase. Ali jesmo uglavnom beli

U ovom poslu, trgovci u četrdesetim godinama smatraju se klincima. Ali prisustvo nove generacije mladih trgovaca postaje primetno, naročito jer se bave materijalima koji izlaze iz tradicije koju su odredili mrtvi belci: materijali koji se odnose na LGBT populaciju, afričke Amerikance, istoriju žena, petparačka izdanja, materijale iz punk ere i još mnogo toga.

Žene su, takođe, napravile značajan proboj. Iako je uvek bilo zadivljujućih žena u samom vrhu ovog posla, svedoci smo povećanog broja žena koje vode svoje poslove ili su ravnopravni partneri u poznatim firmama. Nedavno smo uspešno ustanovili raspored mrežnih događaja da bismo pružali podršku, podučavali i obezbedili poslovne prilike ženama u poslu.

Međutim, i dalje imamo problem sa rasnom raznolikošću. Ljudi iz posla su preduzeli mere da privuku i obuče ljude iz zapostavljenih društvenih grupa, ali pred nama je dug put. Jedan od najznačajnijih koraka je stipendija „Belle da Costa Green“, nazvana po neverovatnoj bibliotekarki i trgovcu knjigama iz firme Dž. P. Morgana koja je bila crne rase. Stipendija se dodeljuje jednom godišnje osobi koja pripada nekoj od ranjivih društvenih grupa ili osobi sa hendikepom i podrazumeva pohađanje seminara za trgovinu antikvarnim knjigama u Koloradu, poznatijem kao „Kamp za obuku trgovaca knjigama“.



11. Mnogi trgovci retkim knjigama su, takođe, i stručnjaci iz različitih oblasti

Mnogi od najboljih trgovaca knjigama su specijalizovani za određene tematske oblasti. Zbog beskrajnog istraživanja izvora materijala, steknu reputaciju stručnjaka o određenim temama. Jedan od najpoznatijih primera iz 20. veka je Medlin Stern, koja je u potrazi za materijalima za prodaju otkrila pseudonim Lujze Mej Alkot, kao i činjenicu da je autorka „Malih žena“ godinama pisala senzacionalističke priče o „krvi i gromovima“ – petparačku literaturu 19.veka – pod lažnim imenom.

12. Mnoge kompanije su zapravo male porodične firme

Mnoge firme koje se bave prodajom retkih knjiga imaju jednog ili dvoje zaposlenih. Samo mali broj kompanija ima tri ili više zaposlenih. Firma u kojoj radi više od deset ljudi je ogromna. S jedne strane, zbog toga u ovom poslu vlada nedvosmisleno antikorporativna atmosfera: mnogi od nas se šale da ne bismo nigde drugde mogli da se zaposlimo. S druge strane, to znači da mi radimo sve što je potrebno da vodimo posao, od slanja pošiljki do dizajna veb sajta, sve sami. Osim presipanja iz šupljeg u prazno, to podrazumeva i život sa rizicima koje nosi mali biznis. Na primer, ja znam da vrlo mali broj firmi koje se bave prodajom retkih knjiga svojim zaposlenima obezbeđuju zdravstveno osiguranje ili bilo kakav penzioni plan. Iskreno, većina planira da radi dok se ne sruši mrtva usred prodaje.



13. Trgovci retkim knjigama su jedna velika porodica

Svet je mali. Svi se mi poznajemo. Udruženje ABAA okuplja oko 400 aktivnih članova širom države. Mnogi od mojih najboljih prijatelja su kolege trgovci, čak i oni koji žive na drugom kraju zemlje. Viđamo se nekoliko puta godišnje, najčešće tokom sajmova knjiga, a ova redovna okupljanja proslavljamo uz dosta alkohola. Znamo koji trgovci imaju hronične novčane probleme, za koga je najverovatnije da će se upustiti u neobavezni seks, a kome da se obratimo ako smo u krizi. Poznajemo jedni druge i koje su nam jače strane, tako da često upućujemo ljude koji prodaju knjige kolegama koji su specijalizovani za tu oblast. Sajmovi knjiga u organizaciji ABAA udruženja su, po mnogo čemu, kao večera za Dan zahvalnosti sa malo proširenom familijom. Možda se ne slažemo uvek, ali svi smo doneli istu odluku: da pokušamo da zaradimo za život u ovom čudnom svetu, rizikujući sopstvenu dobrobit u pokušaju da sačuvamo i očuvamo istoriju.
 
Autor: Rebeka Romni
Izvor: mentalfloss.com