15 činjenica o Žilu Vernu koje možda niste znali

Žil Vern, koga mnogi smatraju ocem naučne fantastike, napisao je neke od najčuvenijih avanturističkih romana u svetskoj književnosti, među kojima su najuticajniji „Put u središte Zemlje“, „20.000 milja pod morem“ i „Put oko sveta za 80 dana“. Pored pionirskih poduhvata u stvaranju novog žanra, ovaj francuski autor je plovio svetom, radio na berzi, zaljubio se u rođaku i upucao ga je nećak. Evo 15 činjenica o njemu koje verovatno niste znali.

1. Rastao je okružen brodovima.

Pjer i Sofi Vern su 8. februara 1828. godine doneli na svet svoje prvo dete Žila Gabrijela, u domu Sofine majke u Nantu, gradu na zapadu Francuske. Vernovo mesto rođenja imalo je snažan uticaj na njegovo stvaralaštvo. U 19. veku Nant je bio prometan lučki grad koji je služio kao značajno stecište francuskih brodograditelja i trgovaca, a Vernova porodica je živela na ostrvu Fedo, malom veštačkom ostrvu na pritoci Loare. Vern je proveo detinjstvo posmatrajući brodove kako plove niz Loaru i zamišljajući sebe na jednom od njih. Kasnije će svoje rane uspomene vezane za pomorski život ugraditi u svoja dela.

2. Zaljubio se u svoju rođaku.

Vern je počeo da piše poeziju već sa 12 godina. Kao tinejdžer, koristio je poeziju kao ventil za svoja nabujala romantična osećanja. Vern se zaljubio u svoju rođaku Karolin Tronson, koja je od njega bila starija godinu i po dana. Pisao je i posvećivao pesme Tronsonovoj, davao joj poklone i bio joj pratnja na igrankama. Nažalost, Tronsonova nije gajila ista osećanja prema svom mlađem rođaku. Kada je Vern imao 19, a Tronsonova 20 godina, udala se za dvadeset godina starijeg čoveka i Vernu slomila srce.

3. Otac je na njega vršio pritisak da postane advokat.

Iako je Vern strastveno voleo pisanje još od ranih tinejdžerskih dana, otac je snažno ohrabrivao mladog Žila da krene njegovim stopama i uđe u pravničku profesiju. Nedugo nakon udaje Tronsonove Vernov otac je iskoristio sinovljevu depresiju i ubedio ga da se preseli u Pariz i upiše pravo. Vern je diplomirao pravo 1851, ali je nastavio da piše fikciju tokom ovog perioda i stalno se sukobljavao sa ocem oko svog životnog puta. Godine 1852. Vernu je otac sredio posao pravnika u Nantu, ali je Vern umesto toga rešio da nastavi svoj životni put kao pisac.

4. Živeo je u Parizu tokom burnih dešavanja.

Pogodilo se da je Vern živeo u Parizu u vreme intenzivne političke nestabilnosti. Francuska revolucija 1848. izbila je nedugo nakon Vernovog dolaska u Pariz da studira pravo. Iako nije učestvovao, bio je izuzetno blizu konflikta i njegovih turbuletnih posledica, među kojima je i državni udar kojim se završila Druga francuska republika. „U četvrtak je borba bila intenzivna; na drugom kraju moje ulice kuće su padale pod udarima topovske paljbe“, pisao je majci tokom borbe koja je usledila nakon državnog udara decembra 1851. Vern je uspeo da ostane izvan političkih previranja tokom ovih godina, ali kasnije će kroz svoje pisanje istraživati temu državnog razdora. U svojoj noveli iz 1864. Le Comte de Chanteleine Vern je pisao o borbi običnog naroda i plemstva tokom Francuskih revolucionih ratova, dok je u romanu „Put za Francusku“ opisao ratne avanture jednog vojnog kapetana 1792. godine.

5. Postao je mešetar na berzi da bi platio račune.

Maja 1856. Vern je bio kum na venčanju najboljeg prijatelja u Amjenu, gradu u severnoj Francuskoj. Tokom dešavanja povodom venčanja Vern je boravio kod mladine porodice, gde je upoznao Onorin de Vijan Morel, mladinu sestru. Zaljubio se u Morelovu, dvadesetšestogodišnju udovicu sa dvoje dece, a januara 1857, uz dozvolu njene porodice, njih dvoje su se venčali. Postojao je jedan veliki problem. Vern je pisao drame za pariska pozorišta, ali od pisanja drama nisu mogli da se plate računi. Vernu je bio potreban opipljiv izvor prihoda da bi izdržavao Morelovu i njene ćerke. Brat njegove supruge ponudio je Vernu posao na berzi, koji je prihvatio i dao otkaz u pozorištu da bi postao mešetar na Pariskoj berzi. Ipak, Vern se nije odrekao pisanja. Svakog jutra je rano ustajao kako bi pisao i istraživao nekoliko sati pre odlaska na posao.

6. Njegovi avanturistički romani bili su deo serijala...

Današnji čitaoci verovatno zamišljaju Vernove najčuvenije knjige kao zasebne entitete, ali njegovi avanturistički romani su zapravo bili deo serijala. Ranih 1860-ih Vern je upoznao Pjer-Žila Hecera, poznatog izdavača i urednika koji je pomogao Vernu da objavi svoj prvi roman „Pet nedelja u balonu“. Ovaj roman predstavlja početak Neobičnih putovanja, serijala od više desetina knjiga koje je napisao Vern i objavio Hecel. Većina ovih romana – među kojima su čuveni naslovi kao što je „20.000 milja pod morem“ – izlazila je u nastavcima u Hecelovom časopisu pre nego što su objavljeni u formi knjiga.

7. ... koji mu je obezbedio stalan izvor prihoda.

Počev od 1863, Vern je pristao da piše po dva romana godišnje za Hecela, a taj ugovor mu je obezbedio stabilan izvor prihoda u narednim decenijama. Između 1863. i 1905, Vern je u okviru serijala Neobična putovanja objavio 54 romana o putovanjima, avanturama, istoriji, nauci i tehnologiji. Tesno je sarađivao sa Hecelom o pitanju likova, strukture i zapleta, sve do izdavačeve smrti 1886. Međutim, Vernovo književno stvaralaštvo nije bilo ograničeno na ovaj serijal; tokom života napisao je 65 romana, mada će neki od njih biti objavljeni dugo nakon njegove smrti.

8. Crpeo je inspiraciju iz sopstvenih avantura na brodu.

Tokom 1860-ih Vernova karijera bila je u usponu i pristojno je zarađivao. Zato je 1867. kupio malu jahtu i nazvao je „Sveti Mišel“ po sinu Mišelu. Kada nije boravio u Amjenu, provodio je vreme ploveći oko Evrope do Kanalskih ostrva, duž engleske obale i preko Biskajskog zaliva. Osim toga što je uživao u miru i tišini na pučini, takođe je radio tokom ovih plovidbi i na svojoj jahti napisao veći deo rukopisa za „Put oko sveta za 80 dana“ i „20.000 milja pod morem“. Kada je zaradio više novca, zamenio je „Svetog Mišela“ većim brodom kojeg je nazvao „Sveti Mišel II“. Nekoliko godina kasnije kupio je i treći brod „Sveti Mišel III“ – parobrod za koji je unajmio posadu od 10 muškaraca na dugim putovanjima do Škotske i kroz Mediteran.

9. Jedan je od najprevođenijih autora na svetu...

Vern je pisao na francuskom, ali njegova dela su oduvek bila privlačna inostranoj publici. Od 1850-ih njegova dela su prevedena na oko 150 jezika – što ga čini drugim najprevođenijim autorom svih vremena. Prevođen je više čak i od Vilijama Šekspira. Bolja od njega je samo Agata Kristi, koja drži svetski rekord.

10. ... ali nisu svi ovi prevodi precizni.

Mada je Vern pisao uglavnom za odrasle, mnogi izdavači na engleskom jeziku smatrali su njegove naučnofantastične radove detinjastim i prodavali su ih kao knjige za decu. Prevodioci su uprošćavali njegova dela, pojednostavljivali priče, obilato smanjivali broj stranica sa istraživačkim podacima, skraćivali dijaloge, a u nekim slučajevima izbacivali sve što bi se moglo shvatiti kao kritika na račun Britanske imperije. Mnogi prevodi na engleski sadrže i elementarne greške, kao što su netačno konvertovane merne jedinice. Neki istoričari književnosti žale zbog lošeg prevoda mnogih Vernovih dela tvrdeći da skoro svi rani prevodi na engleski sadrže značajne promene, kako u zapletu tako i u tonu. Čak i danas ovi loši prevodi čine dobar deo Vernovih dela na engleskom jeziku.

11. Imao je ozbiljne probleme sa zdravljem.

Od svojih dvadesetih godina Vern je počeo da dobija iznenadne napade snažnog bola u stomaku. Pisao je o svojim nesnosnim stomačnim grčevima u pismima porodici, ali nije uspeo da dobije odgovarajuću dijagnozu od lekara. Da bi ublažio bol, isprobavao je različite načine ishrane među kojima je bilo konzumiranje samo jaja i mlečnih proizvoda. Istoričari veruju da je imao kolitis ili neki sličan poremećaj organa za varenje. Još gore od stomačnog bola jeste činjenica to što je Vern pretrpeo pet epizoda facijalne paralize tokom života. Tokom ovih bolnih epizoda jedna strana lica mu je odjednom postajala nepomična. Posle prvog napada lekari su mu tretirali facijalni nerv elektrostimulacijama, ali pet godina kasnije imao je još jedan napad. Nedavno su naučnici došli do zaključka da je imao Belovu paralizu, privremeni oblik jednostrane facijalne paralize koju je izazvalo oštećenje facijalnog nerva. Lekari su pretpostavljali da je uzrok infekcija uha ili zapaljenje, ali niko ne zna pouzdano zašto mu se ovo događalo. U pedesetim Vern dobija dijabetes tipa 2 i zdravlje mu se naglo pogoršava poslednjih deset godina života. Patio je od hipertenzije, hronične vrtoglavice, tinitusa i drugih bolesti, a na kraju je delimično izgubio vid.

12. Mentalno bolesni nećak pucao mu je u nogu...

Marta 1886. jedan traumatični incident učinio je da pedesetosmogodišnji Vern ostane invalid do kraja života. Vernov nećak Gaston, koji je tada bio u svojim dvadesetim i bolovao od mentalne bolesti, odjednom je postao nasilan, na Vernovu veliku nesreću. Pisac se jednog dana vraćao kući kada je Gaston neočekivano pištoljem dvaput pucao u njega. Na sreću, Vern je preživeo, ali drugi metak koji je Gaston opalio pogodio je Verna u levu nogu.

13. ... zbog čega je do kraja života hramao.

Nakon incidenta Gastona su odveli u psihijatrijsku ustanovu. Nije mu dijagnostikovan nikakav određeni poremećaj, ali većina istoričara veruje da je bolovao od paranoje i šizofrenije. Vern se nikada nije u potpunosti oporavio od tog napada. Metak mu je ozbiljno povredio levu nogu, a dijabetes je komplikovao proces oporavka. Zbog sekundarne infekcije počeo je primetno da hramlje, što ga je pratilo do kraja života 1905. godine.

14. Njegov rad doprineo je usponu stimpanka.

Vernov stvaralački opus značajno je uticao na stimpank, podžanr naučne fantastike koji crpi inspiraciju iz industrijske tehnologije 19. veka. Neki od Vernovih likova, kao i mašina o kojima je pisao, pojavili su se u istaknutim stimpank delima. Na primer, TV serija „Tajne avanture Žila Verna“ prikazuje Verna kako doživljava stvari o kojima je pisao, dok se kapetan Nemo iz „20.000 milja pod morem“ pojavio kao lik u strip serijalu „Liga izuzetnih džentlmena“.

15. Mnoga njegova predviđanja bila su iznenađujuće precizna.

Neka tehnološka dostignuća koja je Vern osmislio u svojoj fikciji kasnije su se obistinila. Jedna od mašina koje je Vern izmaštao, Nautilus – električna podmornica u „20.000 milja pod morem“ – postala je stvarnost više godina nakon što ju je opisao. Prvi nastavak serijalizovanog romana „20.000 milja pod morem“ objavljen je 1869, dok su prve podmornice na električni pogon porinute 1880-ih. (Sličan dizajn podmornica koristi se i danas.) Pored toga, roman „Pariz u dvadesetom veku“ sadrži nekoliko iznenađujuće preciznih tehnoloških predviđanja. Napisan 1863, ovaj distopijski roman zamišlja parisko društvo u 1960. koje je opsednuto tehnologijom. Vern je pisao o neboderima, liftovima, kolima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, vozovima, električnoj gradskoj rasveti i predgrađima. Uveliko je bio ispred svog vremena. Čak je pisao i o grupi mehaničkih kalkulatora (drugim rečima, kompjuterima) koji mogu da komuniciraju jedan sa drugim preko mreže (kao što je internet). Prilično impresivno za čoveka rođenog 1828. Ali Vernov uticaj seže dalje od naučne fantastike, stimpanka ili tehnologije iz stvarnog sveta. Njegova dela su nadahnula nebrojene autore u raznim žanrovima, od poezije, do putopisa i avantura. Što bi rekao Rej Bredberi: „Svi smo mi, na ovaj ili onaj način, deca Žila Verna“.

Autor: Suzan Raga
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Foto: Étienne Carjat / Public Domain / Wikimedia Commons