15 tajni koje kriju knjižare

Za ljubitelje knjiga nema čarobnijeg mesta od obližnje knjižare. Beskrajne police prepune priča i junaka, sve nadohvat ruke. I dok su mnogi verovatno proveli mnogo vremena lutajući između redova, nekolicina nas zna šta se dešava iza scene. Evo nekih tajni iz knjižarskog života koje su nam otkrili oni koji vode računa o tome da police budu pune.




1. Zaposleni u knjižari žele da vam daju preporuku.

„Osoba će reći: 'Izvinite, imam pomalo neobično pitanje, ali možete li da mi preporučite neku knjigu?'“, kaže Filis Koen, vlasnica knjižare „Berkeley Books“ u Parizu. „Ovo je najnormalnije pitanje. To mi je omiljeno pitanje na svetu! Samo mi dajte neke smernice. Postavim ciljana pitanja i onda pred njih stavim gomilu knjiga. A kada počnu da je pregledaju, oduševe se – to je kao da imaju ličnog prodavca u knjižari.“

2. Ipak, prodavci ne umeju da čitaju misli.

Prodavci žele da vam pomognu da pronađete knjigu, ali ne mogu to da urade ako ne znate naziv knjige, ko je autor ili o čemu je knjiga. Ovo se stalno dešava i to ih izluđuje. „Kupac dođe i kaže: 'Ne sećam se naziva ili o čemu se radi, ali ima plave korice. Mislim da ima ovu reč u naslovu'“, objašnjava nam Kejti Orfan, menadžerka „Poslednje knjižare u Los Anđelesu“ („The Last Bookstore in Los Angeles“). Ponekad su pitanja toliko neodređena, da nikakvo guglanje ne može da pomogne, a kupac odlazi razočaran.

Čak i netačan naziv je bolji od nikakvog. „Smešna stvar koja se događa sa kupcima je da potpuno promaše naslove“, priča Marisa Rodrigez, koja je radila u knjižari dve godine. „Srednjoškolci će reći 'Treba mi knjiga 'Kako ubiti rugalicu'( „How to Kill a Mockingbird“, umesto „To Kill a Mockngbird“) ili 'Besno grožđe' („Angry grapes“ umesto „The Grapes of Wrath“).“



3. Prodavci prepoznaju knjiškog moljca na kilometer.

Samo razgledate? Zaposleni u knjižari to prepoznaju. „Toga ima najviše u odeljku sa kuvarima“, kaže Orfan. „Knjige o umetnosti i kuvari. Ljude koji imaju nameru da kupe knjige prepoznjem po načinu na koji ih razgledaju, dodiruju i nose ih u gomilicama. Uvek prepoznam kada mi neko priđe da li će kupiti knjigu ili neće.“

4. Prodavci znaju kada ste došli samo u „izvidnicu“.

Poslednjih godina, mnoge knjižare „od cigle i maltera“ su propale zbog onlajn prodavnica poput Amazona, koje često nude iste knjige po mnogo nižim cenama. Neki kupci će tražiti knjige koje im se dopadaju, a onda će ih kupiti kasnije preko interneta, i čak nisu ni mnogo suptilni u tome. „Uđu u knjižaru i svojim telefonima fotografišu korice i barkod knjige, a onda s tim odu na Amazonovu knjižaru.“ rekao nam je Kit Edmunds, bivši vlasnik knjižare. „To je bilo grozno. Vrhunac bezobrazluka.“



5. Znaju i kada pokušavate da izigrate sistem.

„Dešava se da neke stalne mušterije kupe po dve-tri knjige odjednom, a onda u roku od dve-tri nedelje, koliko imaju za reklamaciju, dođu, vrate knjige sa izgovorom: „Kupio sam pogrešnu knjigu“, kaže Ket Čin, koja je pet godina radila u „Najvećoj knjižari na svetu“(„The Worlds Biggest Bookstore“) u Torontu. „A vidi se da su ih pročitali, jer su knjige pohabane“.

6. Cilj je da uzmete knjigu u ruke.

Jedan od trikova da ubedite kupca da se odluči za neku knjigu je da mu je stavite u ruke i pustite ga da je prelistava. „Možete da ih uputite u određeni deo radnje, ali to je samo pola posla“, kaže Rodrigez. „Važno je da roba dođe u ruke kupca, tako da oni odmah osete da su u nekom smislu vlasnici. Obično kažu: 'Dopada mi se način na koji mi leži u ruci ili sviđa mi se kako miriše.'“
 
7. Morate da pronađete kafeteriju.

Mnoge knjižare, naročito one veće, kao što je „Barnes & Noble“,uključile su u ponudu I kafee. Aleks Lifšuc, arhitekta iz Londona je za časopis „Ekonomist“ izjavio da pozicioniranje kafea u zadnji deo knjižare, ili ako knjižara ima više spratova, na poslednji, „vuče kupce da idu što dalje, da se samim tim zadrže duže i potroše više.“


 
8. Odeljak za decu je strateški pozicioniran.

Edmunds nam otkriva da su knjige za decu gotovo uvek smeštene negde u zadnjem delu knjižare. „Ako roditelji žele da kupe knjigu za dete moraju da prođu  kroz celu prodavnicu“, kaže Edmunds. „Ideja je da će roditelji videti nešto što ih interesuje usput.“

9. Kradljivci knjiga vole Bibliju.

U „Najvećoj knjižari na svetu“ u Torontu „Biblija je ubedljivo najčešće kradena knjiga“, kaže Čin.

Druge knjige koje često kradu? Japanski stripovi (pod nazivom Manga), skupe knjige iz medicine i knjige Kurta Vonegata. Čin takođe kaže da su toliko često krali knjige Harukija Murakamija da su morali da ih sklone sa polica i iznosili su ih samo na poseban zahtev.

10. Zaposleni mrze kada ostavljate knjige gde im nije mesto.

„Sređivanje knjižare je mukotrpan posao“, kaže Demi Maršal, prodavačica knjiga iz Ostina, u Teksasu. Sledeći put kada izmete knjigu sa police, kad završite vratite je na mesto. Inače, „to vam je isto kao kad odete u prodavnicu odeće, izvučete sve stvari sa polica a onda ih vratite na mesto, ali ih ne složite“, kaže Čin.


 
11.  Mrze i kada se u knjižari ponašate kao da ste u biblioteci.

„Nije loše da uđete i možda pročitate poglavlje da vidite da li će vam se knjiga svideti“, smatra Čin. „Ali ako sednete i pročitate celu knjigu pa je vratite na mesto, to je već bezobrazno.“ Možete da shvatite da ste nepoželjni u knjižari, ako vam više zaposlenih priđe i pita da li vam je potrebna neka pomoć. „Mi bismo vrlo tiho šikanirali ljude“, kaže Kejleb Senz, koji je radio u knjižari „Barnes & Noble“. „Ja sam bio na vrhuncu svoje pasivno-agresivne faze dok sam radio u knjižari.“

12. Internet je zapravo dobra stvar

Pre nego što je internet postao sveprisutan, potraga za određenom knjigom za prodavca je bila izuzetno naporna. „Morali smo da proveravamo preko kataloga „Knjige u štampi“, koji je imao nekoliko debelih tomova u tvrdom povezu.“ priča Liz Prauti, koja je, sa suprugom Ričardom Djuom, vlasnica „Second Looks Books“ knjižara u Merilendu. „To je bio spor i težak proces, i ako je nešto pogrešno zavedeno ili je kupac pogrešio prvu reč naslova, bili ste u problemu.“

13. Zbog interneta smo zavoleli knjige još više.

Neki smatraju da će elektronske knjige potpuno ukinuti knjižare. Ali mnogi nezavisni prodavci tvrde da je digitalizacija učinila da ljudi još više traže prave knjige. „Primetio sam poslednjih godina da sve više ljudi priča o mirisu knjige, o tome kakav je osećaj držati knjigu“, kaže Prauti. „I sada o tome pričaju više, jer postoji alternativa. Ljudi su veoma vezani za starinske knjige.“



14. Neki knjižari mogu da prepoznaju knjigu po mirisu.

Naročito prodavci polovnih knjiga. „Pingvinova izdanja imaju specifičan miris“, kaže Koen. Koji miris? Miris vanile. Neke druge mirišu na badem ili kafu.

15. Knjižari nisu u tom poslu zbog novca.

Zapravo, mnogi od njih rade još jedan posao ili im porodica finansijski pomaže. „To je nesumnjivo posao iz ljubavi, za sve koje poznajem“, kaže Maršal. „Mi to ne radimo zbog novca, niti zbog moći ili ugleda. To je najiskrenije zbog ljubavi prema knjigama i zato što volimo da ih vidimo u rukama drugih.“
 
Autor: Džesika Halindžer
Izvor: mentalfloss.com