16 rečitih činjenica o knjigama

Bez obzira na to da li volite romansu, horor, fantastiku, misteriju ili nešto drugo, postoji knjiga za vas. Neki ljudi čitaju klasike a neki prebiraju po najnovijim bestselerima, stoga evo liste sa nekim činjenicama o knjigama, koja obuhvata nekoliko hiljada godina.
 
Stvarno veliki ljubitelj
 
Fenomen po imenu „Pedeset nijansi - Siva“ počeo je život kao maštarija obožavaoca serijala „Sumrak“. Ubrzo pošto je pročitala popularne knjige o vampirima, Erika Mičel, poznatija pod pseudonimom E L Džejms, počela je da postavlja svoje priče o Edvardu i Beli na sajtu fanfiction.net. Nekoliko njenih priča bilo je suviše sočno za sajt i skinuti su sa njega, ali Džejms se nije obeshrabrila. Promenila je jednu od svojih priča, napravivši od Edvarda i Bele - Kristijana i Anastaziju i „Pedeset nijansi - Siva“ je rođena.
  
Da li ste to pre skapirali?
 
Jeste li se ikada upitali otkud junakinji sa lukom i strelom iz „Igara gladi“ njeno ime? Ketnis je zapravo ime jedne vrste biljke, koja se takođe naziva i strelolist.
 
Drugari po rođendanu
 
U romanu „Hari Poter i kamen mudrosti“, Hari slavi samotni 11. rođendan 31. jula 1991. godine. Istog dana i meseca, ali nekoliko decenija ranije, 1965. godine, rođena je, niko drugi do Dž. K. Rouling.
 
Moćne priče
 
Roman Toni Morison „Voljena“ jedan je od najcenjenijih u američkoj književnosti. Zasnovan je na istinitoj priči o robinji po imenu Margaret Garner, koja je izabrala da ubije jedno od svoje dece umesto da ga prepusti životu u ropstvu. Morisonova je izvela obimna istraživanja za knjigu, ali o jednoj temi nije ulazila u detalje a to je sama Margaret Garner. Odbila je da o njoj sazna više jer su same činjenice priče bile dovoljne da je inspirišu za roman.
  
Naučna fantastika ili naučne činjenice?
 
„Sluškinjina priča“ Margaret Atvud predstavlja zastrašujuću budućnost gde se plodne žene drže kao robinje zarad razmnožavanja, ali Atvudova kaže da na knjigu ne treba gledati kao na delo naučne fantastike. Umesto toga, označila ju je kao spekulativnu fikciju jer iako svet koji je stvorila ne postoji, užasi koje je opisala u knjizi imaju svoje primere u stvarnosti i dešavali su se negde po svetu, u vreme dok je stvarala roman.
 
Knjiga stvorena za radio
 
Sjajan spoj humora i naučne fantastike, „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ daleko je najpoznatije delo britanskog pisca Daglasa Adamsa. Ali dok je većina ljudi poznata u vidu serijala knjiga, priča je počela kao niz emisija za radio, emitovanih na programu BBC-ja 1978. godine. Romani su došli tek kasnije.
 
Kakav profesor
 
Dok je studirao na univerzitetu Kornel, budući romanopisac i usamljenik Tomas Pinčon verovatno je išao na časove kod legendarnog Vladimira Nabokova, koji je u to vreme predavao tamo. Nešto od časova mora da je ostavilo utisak jer je na kraju Pinčon u svom romanu „Objava broja 49“ aludirao na Hamberta Hamberta iz Nabokovljeve „Lolite“.
 
Bio sam ovde prvi
 
Knjiga o istinitom događaju „In cold blood“ Trumana Kapotea bila je jedna od prvih knjiga istinski kriminalističkog žanra, ali objavljivanje izuzetno uspešnog dela gotovo je sprečeno zbog drugog pisca. Pre nego što je razgovarao sa Kapoteom, Ričard Hikok, jedan od ubica o kojima knjiga govori, dao je intervju novinaru Meku Nejšnsu. Nejšns je, smatrajući da ima isključivo pravo na priču, bio besan i pretio je da će tužiti Hikoka ako nastavi da priča sa Kapoteom. Na sreću po Trumana, sve je ostalo samo na pretnjama.
 
Prijatelji iz detinjstva
 
Kad već pričamo o Kapoteu, bio je blizak prijatelj sa Harper Li, autorkom romana „Ubiti pticu rugalicu“. Kada su bili mladi, živeli su bukvalno „vrata do vrata“ i Li je zapravo na Kapoteu zasnovala lik Dila, jednog od junaka iz njenog slavnog romana. Zauzvrat, Kapote u jednom od svojih ranih dela ima lik muškarače slične Harperovoj.
  
Samo nastavi sa pisanjem
 
Veliki deo divlje književnosti bitničke generacije bavi se spontanošću i roman „Na putu“ Džeka Keruaka nije ništa drugačiji. Po nekim pretpostavkama nafilovan amfetaminima (iako je Keruak tvrdio da mu je bila dovoljna obična kafa), pisac je seo i napisao knjigu za samo tri nedelje. Da bi postupak bio što tečniji sve je napisao na jednoj rolni papira koju je provukao kroz svoju pisaću mašinu.
 
Veliki... Trimalhion
 
Frensis Skot Ficdžerald nije odmah došao do naslova „Veliki Getsbi“, već je odbacio nekoliko predloga dok se nije odlučio. Neke od ideja koje je razmatrao bile su „Pepeljare i milioneri“, „Getsbi sa zlatnim šeširom“, „Trimalhion“ i „Trimalhion u Vest egu“. Trimalhion je bio lik iz satire napisane u vreme drevnog Rima, koji se pretvarao da je bogat iako to nije bio. Veza je jasna, ali izgleda da ime Trimalhion nije zvučalo tako dobro kao Veliki Getsbi.
 
Irska Odiseja
 
Radnja celog „Uliksa“, moderne reinterpretacije Homerove „Odiseje“, odvija se u jednom jedinom danu, 16. juna 1904. godine. Zašto je Džojs izabrao baš taj dan, danas slavljen širom dana kao „Bloomsday“ po glavnom liku romana, Leopoldu Blumu? Bio je to dan kada je otišao na prvi sastanak sa svojom budućom suprugom Norom. Kasnije u čast Bluma, pisci Ted Hjuz i Silvija Plat venčaće se na taj isti datum.
  
Modernistički film
 
Modernizam je bio književni pokret koji je otprilike trajao od kraja 19. veka do pred sam Drugi svetski rat. Jedna od prvih i najvažnijih modernističkih knjiga bila je „Srce tame“ Džozefa Konrada, o čoveku koji putuje niz reku Kongo u Africi. Frensis Ford Kopola je kasnije adaptirao roman za svoj film „Apokalipsa sada“, promenivši mesto i vreme radnje iz Afrike kolonijalnog doba usred rata u Vijetnamu.
 
Priča velika kao kit
 
Kit Mobi Dik iz istoimenog romana Hermana Melvila, deluje više kao čudovište nego životinja, ali je zapravo zasnovan na dva stvarna kita koji su terorisali kitolovce tokom 19. veka. Prvi, po imenu Moha Dik, bio je 70 stopa (preko dvadeset metara) dugačak albino ulješura, poznat po spremnosti da se žestoko brani kada je napadnut. Drugi, neimenovani kit, inspirisao je Melvila kada je uspeo da potopi kitolovac „Eseks“ 1820. godine. Taj događaj će takođe biti osnova za film „U srcu mora“.
 
Odnekud se mora početi
 
Stotine hiljada romana objave se svake godine – to je jedan od najuobičajenijih načina da se ispriča duga priča. Ali gde je sve počelo? Mnogi kritičari se slažu da je prvi „moderni“ roman Servantesov „Don Kihot“. Iako postoje druga ranija dela koja se potencijalno mogu smatrati romanima, određene karakteristike španskog klasika, uključujući karakterizaciju likova i dijaloge, odvajaju ga od onih pre njega.
 
 
 
Jedna duga igra gluvih telefona
 
Homerova „Ilijada“, koja priča o Trojanskom ratu, jedno je od najvažnijih književnih dela drevne Grčke. U svoje vreme cenili su je stari Grci (pomogla je da se uobliči veliki deo njihove mitologije) a i danas, gotovo 3000 godina po nastanku, i dalje je veoma čitana. Ali dok smo se danas ograničili na opšte prihvaćenu verziju priče, u početku je vekovima prenošena kao deo usmene tradicije a ne kao pisano delo. Često je recitovana naglas i delovi su joj se menjali kako je prenošena s koleno na koleno.
 
Izvor: factinate.com
Prevod: Vladimir Martinović