19 stvari koje niste znali o Harper Li i romanu „Ubiti pticu rugalicu“

Da li vas zanima ličnost autorke romana „Ubiti pticu rugalicu“, čuvene po svojoj tajanstvenosti ili njena druga knjiga „Idi postavi stražara“? Evo nekih fascinantnih detalja o Harper Li, jednoj od najslavljenijih spisateljica u Americi.

Južnjakinja Harper Li je i dalje jedna od najpoznatijih i najvoljenijih američkih autora, uprkos činjenici da je napisala samo jednu knjigu. Ubrzo nakon što je objavljena „Rugalica“ 1960. god. Li je prestala da daje intervjue. Njeno poslednje javno pojavljivanje dogodilo se u novembru 2007, kada je odlikovao predsednik Džordž V. Buš ordenom Slobode. Evo nekih zanimljivih podataka o neuhvatljivoj spisateljici i njenom voljenom romanu.

1. Njeno pravo ime bilo je Nel Harper Li

Roditelji su odabrali ime Nel u čast njene bake po majci koja se zvala Elen (Nelle je Ellen kada se napiše unazad – na engleskom jeziku). Porodica je zvala Nel Harper, a prijatelji Nel. Izabrala je da joj autorsko ime bude „Harper Li“, jer nije želela da je pogrešno oslovljavaju sa Neli (njeno ime na engleskom treba da se rimuje sa „bell“).

2. Roman „Ubiti pticu rugalicu“ je jednom pobedio Bibliju

Iako je  širom sveta Biblija prodata u mnogo više primeraka od ovog romana – više od 5 milijardi primeraka prema nešto više od 40 miliona primeraka, u jednom istraživanju koje je obavljeno 2009. godine Biblija je zauzela drugo mesto posle „Rugalice“ koja je izabrana za najinspirativniju knjigu svih vremena.

3. Zahvaljujući ovom romanu Harper Li je postala neverovatno bogata – ali je uvek živela veoma štedljivo

Jedva da postoje podaci o njenim finansijama, međutim prema članku koji je objavio New Yorker.com, samo u prvih šest meseci 2010. godine od autorskih prava za „Rugalicu“ dobila je neverovatnih 816,448.06 dolara. Kako ih je trošila? Skoro i da ih nije trošila. Redovno je odlazila u perionicu veša, jer ona i njena sestra Alis, sa kojom je živela, nisu imale mašinu za pranje veša. Živela je i bez drugih stvari, kao što su: klime, računari i mobilni telefoni. Za sva dopisivanja i pisanje, koristila je pisaću mašinu. I gde je sav taj novac odlazio? Li je bila poznata po svojim anonimnim donacijama lokalnoj metodističkoj crkvi u koju je išla, i drugim dobrotvornim organizacijama.

4. Sve do 2007. godine Harper Li je živela na relaciji Monrovil, Alabama – Njujork

U Njujorku je imala stan. Volela je da odlazi u muzej Metropoliten i da navija za Metse. Takođe je uživala u povremenim izletima u Atlantik Siti gde je igrala na aparatima. Pre objavljivanja „Rugalice“ radila je na rezervacijama avionskih karata gde je postala svesna mogućih avionskih nesreća. Zbog toga je bila veoma skeptična prema avionskom prevozu. Iz tog razloga je relaciju Alabama – Njujork uvek prelazila američkom železnicom.



5. Njene omiljene aktivnosti kada je boravila kod kuće u Monrovilu: pecanje, hranjenje pataka i gusaka na lokalnom jezercetu i ispijanje kafe u MekDonaldsu.

6. Njeni omiljeni pisci su: Vilijem Fokner, Judora Velti, Džejn Ostin i Tomas Makoli. U jednom radio intervjuu, koji je dala 1964. godine Harper je rekla: „Sve što želim je da postanem Džejn Ostin južne Alabame.”

7. Harper Li je bila anglofil

Provela je jedno srećno leto kao student na Oksfordskom univerzitetu. Po povratku u Alabamu, sa sestrom Alis se pretplatila na veliki broj britanskih izdanja: „Spektator“, „Nedeljni telegraf“ i „Tajmsov književni dodatak“. Čitale su i američke časopise, uključujući književni dodatak „Njujork tajmsa“, „Njujork“, „Njuzvik“ i „Veniti fer“.

8. Harper i Alis su obožavale studentski fudbal

Pošto je Harper pohađala univerzitet u Alabami, navijale su za Krimson tajd. Volele su da gledaju i profesionalni golf, naročito Masters.

9. „Ubiti pticu rugalicu“ je pisana polako i sa puno pažnje

Li je provodila od 6 do 12 sati dnevno za svojim pisaćim stolom, i uspevala je da napiše po jednu stranicu teksta na dan. „Nasuprot onome što većina misli, nema glamura u pisanju. Zapravo, to je uglavnom veoma teško.” Ovo je izjavila na predavanju koje je držala na Svit Brajar koledžu, krajem šezdesetih godina prošlog veka, prema svedočenju Čarlsa Šildsa koji je napisao neautorizovanu biografiju „Mockingbird“.

10. Harper Li je želela da Spenser Trejsi igra Atikusa Finča u ekranizaciji „Rugalice“

Poslala mu je pismo sa molbom da se prihvati ove uloge, ali je on preko agenta odgovorio da je suviše zauzet angažmanom na drugom filmu. Kada je Gregori Pek izabran za tu ulogu, ubrzo ga je zavolela. Pre dodele Oskara 1963. godine na kojoj je Gregori Pek bio nominovan za najbolju glavnu ulogu, poslala mu je veoma skup džepni sat koji joj je ostao od oca, na koji je ugravirala „Gregoriju od Harper“. Njih dvoje su ostali prijatelji do njegove smrti 2003.

11. Harper Li i Truman Kapote su bili prijatelji iz detinjstva

Upoznali su se kada su njega poslali da odsedne kod tetaka koje su živele odmah pored porodice Li. Bio je dve godine stariji od Harper, a počeli su zajedno da pišu kada im je njen otac dao pisaću mašinu. Harper je jednog od likova iz „Rugalice“, Dila, zasnovala na Kapoteu.

12. Li je odigrala ključnu ulogu u pisanju Kapoteovog kriminalističkog remek-dela „Hladnokrvno“ koje je zasnovano na istinitom događaju

Kada je Kapote dobio zadatak od urednika u „Njujorkeru“ da piše o ubistvu porodice Klater u Kanzasu, zamolio je Harper da mu pomogne. Ona je upravo bila predala rukopis za knjigu „Kako ubiti pticu rugalicu“ i čekala je da bude objavljena. Otputovali su u Kanzas gde su proveli dva meseca ispitujući sve u vezi sa slučajem. Vraćali su se u Kanzas još najmanje tri puta, a konačno da bi pratili suđenje ubicama Diku Hikoku i Periju Smitu. Kapote joj je namenio zvanje „asistenta istraživača“. Toliko se približila ubicama, Hikoku i Smitu, da su zahtevali njeno prisustvo prilikom egzekucije 1965. godine: Kapote je prisustvovao, ona je odbila.

13. Na kraju, ova knjiga ih je razdvojila

Harper i Kapote su se otuđili, delom i zato što je ona smatrala da joj on nikad nije na pravi način priznao zasluge za rad na njegovom bestseleru. I pobesnela je kada je Kapote rekao svom biografu da je njena majka, Frensis Li, dva puta pokušala da je udavi dok je bila mala – i Harper i njena sestra Alis su tvrdile da je to laž. Njegova zloupotreba psihoaktivnih supstanci je dodatno produbila jaz između njih.

14. I sama je počela da piše krimi roman zasnovan na istinitom događaju

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, provela je neko vreme istražujući (kao što je to činila za „Hladnokrvno“) V. M. Maksvela, propovednika koji je bio osumnjičen da je ubio petoro bliskih ljudi i profitirao od njihovih polisa osiguranja. Autorka M. Mils je u svojoj knjizi „Mockingbird next door“ napisala: „Nel mi je rekla da je njeno istraživanje otkrilo informacije koje ugrožavaju njenu ličnu bezbednost. Nije htela ništa da mi obrazlaže.“

15. Harper Li je imala priliku da gleda sebe u dva filma o Kapoteu: „Kapote“ iz 2005. i „Ozloglašeni“ iz 2006

Smatrala je da je Filip Simur Hofman „neverovatno precizno“ odigrao Kapotea, ali da je sam film „istorijska fikcija“. Više joj se svideo film „Ozloglašeni“ – u kom je njen lik igrala Sandra Bulok ‒ toliko joj se dopao da je pisala reditelju Daglasu MekGratu. Mils u svojoj knjizi navodi da mu je Harper poručila: „Stvorili ste biće toliko slatko i blistavo i dali joj ime Harper Le, zbog toga ću vam oprostiti čarape“ (ovo se odnosi na kostim Sandre Bulok koji je podrazumevao crne štikle i bele čarape).

16. Svake godine oko 30.000 turista poseti Monrovile u Alabami

Iako su svesni da nikad neće sresti Harper Li, posetioci ipak vole da prošetaju ulicama grada koji je poslužio kao inspiracija za izmišljeno mesto Mejkomb. U staroj zgradi suda je danas muzej u kom su dve stalne postavke, „Truman Kapote: Detinjstvo u Monrovilu“ i „Harper Li: Svojim rečima“. Možete prošetati i kroz sudnicu. Iako film „Rugalica“ nije ovde sniman, scenografi su napravili identičnu repliku ove sudnice za film. Svakog leta, u gradu se prikazuje pozorišna predstava „Kako ubiti pticu rugalicu“. Drugi čin se odigrava u sudnici, pozorišna publika je smeštena u klupe sudnice kao da prisustvuju pravom suđenju.

17.Harper Li je volela da se smeje

Autorka Marja Mils je živela vrata do vrata sa sestrama Alis i Harper više od godinu dana tokom dvehiljadittih, i često su zajedno gledale filmove na Netfliksu. Neki od filmova koje su rado gledale su: „Best in Show“, „A Mighty Wind“, „Wallace and Gromit“, „Kind Hearts and Coronetes“, „Fargo“, „Heaven Help Us“ and „Waiting for Guffman“.

18. Nastanak njene druge knjige „Idi postavi stražara“ je nejasan

Rukopis je pronašla advokatica Tonja Karter, koja je zastupala Harper Li. Napisan je pre „Rugalice“, ali je u njemu Skaut stariji, jer je radnja smeštena u pedesete godine prošlog veka (dok se radnja „Rugalice“ odvija tridesetih godina). Prema biografiji koju je pisao Čarls Šilds  „Idi postavi stražara“ je prvobitno trebalo da bude naslov „Rugalice“. Urednik je smatrao da je ovaj naslov suviše neodređen, pa su ga promenili u „Atikus“, pre nego što su ga ponovo promenili u „Rugalicu“.

19. Harper Li je za „Rugalicu rekla: „Volela bih da nisam napisala tu prokletu knjigu“

Jednom prilikom je u razgovoru sa spisateljicom Mils izrazila kajanje upravo ovim rečima. Nekoliko godina kasnije, Mils je podsetila na tu izjavu i pitala da li se još uvek tako oseća. Harper je odgovorila: „Ponekad. Ali onda to prođe.“
 
Izvor: rd.com