3 pitanja za... Vladimira Vučinića

Povod: Knjiga „Pod pritiskom“, prvi sveobuhvatan i autentičan uvid u današnje stanje u srpskom pravosuđu



Zbog čega Vam je bilo važno da napišete knjigu „Pod pritiskom“?

Smatrao sam da imam obavezu da napišem ovu knjigu jer se radi o javnoj funkciji, od koje zavise sudbine drugih ljudi i o kojoj se često javno govori. Želeo sam da približim sudijski poziv iz jednog drugog, javnosti malo poznatog ugla. Naime, svako ko je zainteresovan ili se bar malo razume u pravo, može da pročita u zakonu šta je sudija i da se tako upozna sa tim pozivom. Ali kakva zaista u praksi može da bude karijera jednog sudije, kakva su njegova razmišljanja povodom predmeta u kojima je sudio, kako se oseća kada treba da uđe u sudnicu u kojoj ga čeka preko sto procesnih učesnika, saznaće čitalac u ovoj knjizi.

Iznosite mnoge poznate slučajeve iz svoje sudijske karijere: od „drumske mafije“, pobune JSO i suđenja Legiji i Šariću, do afera Telekom i Bodrum i mnoge druge. Ipak Vaša odluka kao sudije da vratite putnu ispravu Miroslavu Miškoviću izazvala je medijsku hajku i interni mobing zbog čega ste se posle četvrt veka sudijske prakse mimo svoje volje preselili u advokaturu.

Sudijski poziv je jedan od retkih u kojem se traga za istinom. I baš zato neistina može mnogo da boli, naročito ako je izgovorena javno. Zbog zakonite odluke koju sam doneo u jednom slučaju, bio sam izložen disciplinskom progonu i želeo sam da pokažem kako se završio „moj slučaj“. Ako ni zbog čega drugog, upravo zbog istine! U tom smislu se ova knjiga mogla tako zvati, ali je ipak primat dobio naslov „Pod pritiskom“, koji ne samo subjektivno već i objektivno oslikava dominantno osećanje i prilike kojima sam kao sudija bio izložen, što je, konačno, uslovilo da na lični zahtev napustim poziv koji sam najviše voleo i bio mu posvećen.

Koja bi bila poruka Vaše knjige?

Možda, ponajviše, da ukažem čitaocima na važnost toga da u bilo kom poslu kojim se bave, a naročito ako se radi o javnoj funkciji, prepoznaju i čuvaju osnovne principe posla i da nikome ne dopuštaju da im naredi bilo šta suprotno, makar se radilo o kolegama iz iste radne sredine ili nadređenom, čak ni po cenu gubitka posla koji najviše na svetu vole. U tom smislu, treba da pokušaju da budu iznad pojedinačnih, ličnih interesa, u korist opšteg i višeg. Ova knjiga, ako se izuzme navedena posledica, u istom smislu bi mogla da bude ohrabrenje svima koji slično razmišljaju, a u isto vreme obeshrabrenje onima koji vrše pritisak da ne bi kao takvi ušli u neku novu knjigu, ili priču.

Razgovarala: Tanja Vučković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 13