Bilo da su u pitanju naučnofantastične knjige o androidima koji vladaju svetom ili priče iz domena spekulativne fikcije koje se baš i ne razlikuju od stvarnog života, distopijski romani nikada ne izlaze iz mode. Od naširoko popularnih serijala do kritički hvaljenih dela, društveni komentari u ovim pričama upućeni su i običnim čitaocima i književnim kritičarima, i često se nalaze na spiskovima najboljih knjiga svih vremena. Uz to, trajna popularnost distopijskih romana oslikava našu večitu kolektivnu radoznalost o pravcu u kome društvo ide.
Od dvadesetog veka postoji kontinuirana produkcija knjiga iz ovog žanra. Da bismo vam pomogli da se snađete i izaberete među ovim promišljenim potencijalnim budućnostima, predstavljamo vam 30 distopijskih romana koje ne bi trebalo da propustite.
21. „Uporište“ – Stiven King
Iz pera pripovedačkog majstora Stivena Kinga proizilazi ova užasna priča o dobru i zlu, o ljudskosti i haosu u skrhanom svetu. Ovaj podugački fantastični roman jeste priča o 1% preživelih – tačnije o njihovim dogodovštinama nakon slučajnog oslobađanja smrtonosnog biološkog oružja. Kako haos besni širom sveta, oni moraju da uspostave novi poredak, dok istovremeno pokušavaju da se ne zaraze. Međutim, dve različite grupe sa različitim natprirodnim moćima donose drastično različite zaključke o pravcu u kom bi čovečanstvo trebalo da nastavi, sukobljavajući se kada im se priče naposletku ukrste.
King veštim pripovedanjem čitaocima priređuje ludu vožnju, koji zajedno sa likovima proživljavaju bol zbog gubitka, kao i njihovu nadu u bolje sutra.
22. „Čovek praznih šaka“ – Ursula K. le Gvin
Moćno delo Ursule K. le Gvin kazuje priču o fizičaru Ševeku na dve veoma različite (ali paralelne) planete: on potiče sa anarhističke planete Anares, ali završava u kapitalističkom svetu planete Uras. Dve priče se odvijaju na različitim mestima i u različitim periodima i pripovedaju se naizmenično dok otkrivamo čudne karakteristike njihovih potpuno suprotnih svetova.
Iako je „Čovek praznih šaka“ deo serijala od sedam knjiga, u njemu definitivno može da se uživa kao u samostalnom delu. Zanimljivo, to je zapravo utopijski roman koji istražuje i sučeljava slobode anarhističkog sa ograničenjima kapitalističkog društva. Na kraju krajeva, utopiju Le Gvinove karakteriše „dvoznačnost“, što znači da se još mnogo toga krije između redova – što ćete morati sami da otkrijete.
23. Battle Royale – Kousjun Takami
U ovom japanskom trileru radi se o grupi tinejdžera koji su poslati na ostrvo samo sa oružjem, od kojih se očekuje da se poubijaju dok ne ostane samo jedan – sve u svrhu vojnog trenažnog programa. Kada nastane haos, Šuja Nanahara odlučuje da zaštiti svoje prijatelje umesto da se povinuje ovim užasnim pravilima... Međutim, mračna strana fašističkog Japana se svakim danom sve više ispoljava, dok ovaj tinejdžer nastavlja da prkosi militantnoj državi.
Iako zbog mračnog zapleta ovaj roman nije odmah objavljen, postigao je veliki uspeh kada je izašao iz štampe i još uvek ima status kultne knjige. (Ako vas zaplet podseća na „Igre gladi“, to je zato što je Suzan Kolins inspiraciju pronašla u Takamijevoj genijalnoj priči – što je još jedan razlog da je pročitate!)
24. „Born“ – Džef Vandermer
U ovoj bizarno intrigantnoj verziji budućnosti, nepoznatim gradom vlada džinovski medved. Ako vam to nije dovoljno čudno, znajte da je u medvedovom krznu umršen ekscentrični organizam po imenu Born. Sve to otkriva Rejčel, devojčica koja živi od skupljanja proizvoda koje pravi biotehnološka firma pod nazivom
Kompanija – što ju je i dovelo do toga da otkrije Borna.
Ishod je haotični naučnofantastični roman koji čitaocima na najneobičniji način prikazuje ekološki opustošen svet. Možda je potrebno neko vreme da se naviknete na Vandermerov stil pisanja, ali zbog priče to svakako vredi.
25. „Gvozdena peta“ – Džek London
U svetu „Gvozdene pete“ dugotrajna socijalistička revolucija je uspela, a totalitarne države vladaju širom sveta. U Americi Oligarhija vuče konce u ime jednakosti, iako se ispostavlja da je njena vladavina potpuno drugačija. Čitaoci će metafiktivno saznati poreklo i probleme ovog sveta kroz otkriće autobiografskog rukopisa napisanog 1930-ih.
Ova knjiga je prvi put objavljena 1908. godine, i impresionira ne samo činjenicom da je bila jedno od prvih ikada napisanih distopijskih dela, već i zbog svoje neverovatne moći predviđanja. Iako Belom kućom danas ne vlada Oligarhija, skidamo kapu Džeku Londonu i njegovom tumačenju razvoja politćkih situacija, što se ne razlikuje mnogo od događaja kroz koje je svet prošao u dvadesetom veku.
26. „Dan Trifida“ – Džon Vindam
U ovom romanu meteorska kiša oslepljuje veći deo svetske populacije u najgorem mogućem trenutku dok ljudi pokušavaju da savladaju i razumeju mehanizam pokretne, otrovne i potencijalno genetski modifikovane vrste biljaka nazvane Trifidi. Sada nekolicina neoslepljenih mora da se pregrupiše i nađe način da preživi čitavu zbrku.
Vindam je inspiraciju pronašao u eksperimentima koje je Sovjetski savez navodno sprovodio četrdesetih godina prošlog veka, u pokušaju da manipuliše prirodom u svoju korist. S obzirom ba to da smo navikli da biljke posmatramo kao spasioce životne sredine, „Dan Trifida“ je možda najmračniji prikaz nedaća koje biološko oružje donosi – ali zato i najzanosniji.
27. „Klanica Pet“ – Kurt Vonegat
Prateći nepouzdanog pripovedača Bilija Pilgrima, koji naizmenično pominje uspomene na svoju službu u Drugom svetskom ratu i godine po povratku u Ameriku, „Klanica Pet“ je očigledno priča čoveka koga je nasilje dovelo na ivicu razuma. Bilijev život postaje još neverovatniji kada ga otme vanzemaljska rasa čije poimanje vremena i smrti jezivo podseća na neljudska osećanja koja je doživeo tokom rata.
Iako je zaplet pomalo težak, „Klanica Pet“ se u srži bavi pitanjima morala i materijalizma. Ono što se zaista ističe jeste Vonegatova odluka da omogući svom junaku da se osvrne na prošlost, što čitaoce podseća na to da je takvo suočavanje veliki deo napretka u potrazi za budućnošću.
28. „Gospodar muva“ – Vilijem Golding
Avion se ruši na pusto ostrvo – preživeće jedino grupa predadolescenata. Ova šarenolika grupa dečaka mora da se organizuje kako bi opstala. U međuvremenu, njihova mala zajednica istaknuće pravi užas koji se krije u srži čovečanstva. „Gospodar muva“ jednim događajem sažima proces odrastanja, naglašavajući razorne posledice sveta koji je sebičan i haotičan.
29. „Prvi igrač na potezu“ – Ernest Klajn
U ovom romanu Ernesta Klajna, tinejdžer Vejd Vots se priključuje rešavanju zagonetki u virtuelnom svetu svoje gejmerske zajednice, nadajući se da će osvojiti pozamašne nagrade: nasledstvo kompanije koja je napravila igru kao i bogatstvo njenog tvorca. Međutim, virtuelne borbe postaju veoma stvarne dok se igrači međusobno nadmeću za ovu neverovatnu nagradu.
„Prvi igrač na potezu“ intrigira na nekoliko nivoa – prvo, prikazom sve neravnopravnijeg sveta u kome Vejd živi; a drugo, naprednom tehnologijom u knjizi, koja se zapravo ne razlikuje mnogo od naše. Klajnovo delo nas na pravi način podseća koliko linija između stvarnog i virtuelnog sveta postaje tanka i kako to može poslužiti da se sakriju ključne društvene podele.
30. The Wall – Džon Lančester
Promena je preplavila svet, zbog čega ostrvska nacija kojoj pripada Džozef Kavana mora da izgradi zid kako bi se zaštitila od plime i izbeglica zvanih „Drugi“. Džozefov posao Branioca je da ove ljude ne pušta unutar zidina, iako nailaze trenuci u kojima će posumnjati u svoj zadatak.
S pravom nazvan „distopijom našeg vremena“, jer se bavi migracijama i ksenofobijom, ovaj roman istražuje sve najvažnije probleme koji trenutno preplavljuju naše medije. Najznačajniji u romanu jeste prikaz onoga što nas lako može zadestiti za nekoliko decenija, zbog čega će čitaoci sigurno promisliti o tome koliko je čovek zapravo nemoćan pred prirodom.
Prvi deo teksta možete pronaći
ovde.
Drugi deo teksta možete pronaći
ovde.
Prevod: Đorđe Radusin
Izvor: reedsy.com