5 pitanja za Maura F. Giljena o promenama u svetu do 2030. godine

Kako će smanjenje nataliteta i očekivani duži životni vek uticati na ekonomiju? Na koje načine će se Afrika menjati tokom 21. veka? Kako je pandemija kovida uticala na dugoročne trendove koji oblikuju svet? Na ova i druga pitanja odgovara Mauro F. Giljen, autor knjige „2030: Kako će se najjači trendovi današnjice sudariti i preoblikovati budućnost sveta“.



U knjizi komentarišete smanjenje nataliteta i duži očekivani životni vek. Kako će ta dešavanja izmeniti ekonomiju naprednih i bogatih nacija u sledećih deset godina?

Izmeniće je u velikoj meri, jer dužina života i smanjeni natalitet ostavljaju ogromne posledice na potrošačko tržište i tržište rada. Kada je u pitanju potrošačko tržište, do 2030. godine će njegov najveći deo u Aziji, Evropi i u SAD sačinjavati populacija starija od 60 godina, jer je zbog smanjenog nataliteta svaka nova generacija malobrojnija. Stoga će brendovi koji su prethodno bili namenjeni ljudima u dvadesetim i tridesetim godinama morati da koriguju svoj pristup tržištu.

To će uticati i na tržište rada. Ljudi žive duže – u proseku šezdesetogodišnjaci žive još 24 godine. Ne mogu sve to vreme da provedu u penziji jer nemaju dovoljno ušteđevine. Uz to duže održavaju dobru mentalnu i fizičku formu. To znači da će nastaviti da rade do 65. ili 70. godine, što će izmeniti tržište rada. Jednom kada počnete da povezujete sve te trendove, shvatite da će se tržišta ekonomije, potrošnje i rada apsolutno promeniti.

Kako glasi optimistična priča o Africi u sledećoj deceniji?

Afrika se menja izuzetno brzo. Srednja klasa raste – ponegde već čini 20% populacije, a to je samo početak. To je mlado mesto sa rastućom populacijom, iako se taj rast usporava.

Afrika je i inovativna. Na primer, oni su pri vrhu mobilnog bankarstva, jer nikada nisu imali banke ni bankomate. Odmah su napredovali do plaćanja putem pametnih telefona. Takođe su vodeći u telemedicini.

Za Afriku izazov predstavlja činjenica da 70% populacije još živi na selu. Međutim, lako rešenje bi bilo da se počne sa efikasnijom proizvodnjom većih količina hrane, što bi obezbedilo poslove za ljude na selu. Ukoliko Afrika bude imala poljoprivrednu i industrijsku revoluciju u narednih 20 godina, postaće najveće tržište na svetu.

Dosta ljudi misli da klimatske promene predstavljaju ogromnu egzistencijalnu pretnju i podržavaju smanjenje potrošnje energije. Meni pak deluje da će nam biti potrebno više energije u budućnosti. Šta Vi mislite?

U knjizi sam celo poglavlje posvetio klimatskim promenama na primeru gradova, iz tri razloga: gradovi zauzimaju 1% zemljine površine, a u kojima je nastanjeno oko 55% populacije – što će do 2030. porasti do 70% – i proizvode oko 80% emisije ugljen-dioksida. To znači da ne postoji rešenje za klimatske promene ukoliko ne korigujemo gradove. Oni moraju da postanu energetski efikasniji i manje rasipni, a mi kao potrošači moramo da postanemo ekološki osvećeniji. Ako to možemo da uradimo – uz napredovanje tehnologije i angažovanje vlasti i kompanija – onda gajim nadu da još možemo da spasimo svet od klimatskih promena.

Što se tiče energije, SAD su od naftne krize 1973. godine smanjile ekonomsku produkciju ugljen-dioksida za 80% i postale mnogo efikasnije. Međutim, postoji granica do koje možemo da smanjujemo emisiju ugljen-dioksida i da efikasnije koristimo fosilna goriva. Kada je u pitanju energija, moramo da prihvatimo alternative u vidu solarne, energije vetra i ostalih izvora obnovljive i ekološke struje. Naravno, trebalo bi da nastavimo da ulažemo u biomasu, gorivne ćelije i sve tehnologije koje će nam, nadamo se u skorijoj budućnosti, pomoći da prevaziđemo ovaj problem.

Da li će veštačka inteligencija izazvati nezaposlenost? Konkretnije, kako mislite da će tehnologija uticati na tržišta rada u budućnosti?

Tehnološke promene uništavaju poslove – pa i čitava zanimanja. Međutim, isto tako i stvaraju poslove, stoga treba da razmislimo kako da se pobrinemo za ljude kojima je tehnologija ukinula zaposlenje. Oni gube posao u dobu kada im je teško da steknu nove veštine ili da se prekvalifikuju – tipično su to ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama. Moramo da osmislimo mehanizme pomoću kojih će ti ljudi moći da se doškoluju (možda onlajn) i pronađu nove načine da zarade za život. Takođe, došlo je vreme da se povede rasprava o osnovnim prihodima za ljude koji su tehnološki višak (tokom perioda koji im je potreban da se obuče za novo zanimanje). Mi smo potrošački usmereno društvo i ukoliko nemaju svi posao, to pravi problem.

Međutim, padaće otkazi zbog tehnoloških promena, u to nema sumnje. Problem je što tehnološke promene ne mogu da se zaustave. Ne možemo da kažemo da ćemo prestati da imamo nove pronalaske, ovde u Americi, dok ostatak sveta nastavlja to da radi. Moramo da napredujemo, ali isto tako moramo da posvetimo pažnju ljudima koji su tehnološki višak.

Počeli ste da pišete ovu knjigu pre pandemije. Kako je pandemija izmenila neka Vaša predviđanja?

Pandemija je, uglavnom, samo ubrzala postojeće trendove. Na primer, ubrzala je tehnološke promene, automatizaciju, starenje populacije i porast tržišta u Aziji, jer kod njih stopa smrtnosti nije bila velika kao kod nas.

Međutim, postoje neki izuzeci, poput gradova. Neki ljudi sada radije žive dalje od centra grada jer mogu da rade od kuće i žele da borave u manje naseljenom mestu.

Pandemija je takođe zaustavila napredak žena. Pre pandemije žene su pravile stabilan ekonomski napredak u mnogim delovima sveta, što je bio dobar trend. Nažalost, pandemija je to usporila ili čak potpuno zaustavila. Takav razvoj događaja nisam predvideo.

Autor: Džejms Petokoukis
Izvor: aei.org
Prevod: Đorđe Radusin