6 alternativa tradicionalnom obrazovanju koje predlaže fantastika

Leto je gotovo i učenici su se vratili u škole, a mi smo počeli da razmišljamo o različitim oblicima obrazovanja koji se mogu naći u romanima fantastike. Jedan od najzabavnijih aspekata ovog žanra je to što pisci koji odluče da pišu o odrastanju imaju daleko više opcija od onih autora koji pišu o realnosti. Želite da pošaljete junaka u internat? Zašto to ne bi bio internat škole za magiju?



Najbolje od svega je što u tim pripovedačkim izborima junaci imaju priliku da uče na najrazličitije načine. Sastavili smo listu od nama omiljenih metoda obrazovanja koji se javljaju u romanima fantastike.

1. Transformacija

Učenje kroz transformaciju se javlja u velikom broju romana ovog žanra. Neki od preobražaja su privremeni – poput pretvaranja budućeg kralja u životinju. Dok je ovakvo Merlinovo podučavanje podarilo mladom kralju Arturu mnogo mudrosti, putovanje Kventina Koldvotera (u trilogiji „The Magicians“) bilo je... manje korisno.

Trajna transformacija najčešće dovodi do uzdizanja svesti, a tu je i metafizička transformacija kojom se iskustvo jedne osobe prenosi na drugu: časne majke u „Dini“ prožete su znanjem svih žena koje su pre njih bile na toj poziciji; sjedinjavanjem sa Doktorom Huom pružilo je doktorki Doni uvid u sve Doktorovo znanje (iako se to pokazalo kao smrtonosno).



Takođe postoje i manje bukvalne „transformacije“ koje potiču iz „hodanja u tuđim cipelama“ – priče u kojima monasi i seljaci zamenjuju mesta kako bi učili o životima ovih drugih. Smrt iz serijala o Sendmenu ima sopstvenu ekstremniju verziju ove metode, a to je da postaje ljudsko biće jednom godišnje...

Predlozi za čitanje: „2001: Odiseja u svemiru“ Artura S. Klarka i „Sendmen“ Nila Gejmena.

2. Tehnologija

Ako nemate pristup biblioteci ili vremena da upijate mudrost iz knjiga, racionalizujte proces tako što ćete učitati znanje direktno u svoj mozak! Sve što vam je potrebno jeste podešena neurološka putanja – bilo putem mentalnog povezivanja ili preko fizičkog otvora u glavi – i informacije ili sposobnosti koje su prethodno nasnimljene na neku vrstu diska. Jer su podaci sve što vam je potrebno.

Neo iz „Matriksa“ doživi upravo tu vrstu prijatnog iznenađenja kad ga iskopčaju sa masivne simulacije za koju je verovao da predstavlja njegovo postojanje. „Ja znam kung fu“, jedna je od najpoznatijih rečenica iz filma. U tim trenucima on shvata da je njegov mozak u stanju da se adaptira potrebama i učitava znanja u roku od nekoliko sekundi.



Ali brzo učitavanje nije baš uvek dobra stvar. Setimo se „Dollhouse“ Džosa Veldona – iako su Lutke programirane i prazne, one počinju da razvijaju sopstvene ličnosti i na kraju se pobunjuju. Kao i u „Matriksu“, nekadašnji alati imperije postaju njeni neprijatelji i koriste tehnologiju da se suprotstave: Lutke učitavaju različite veštine na USB-ove koje nose oko vrata i koriste ih po potrebi. Njihovi ljudski mozgovi nisu u stanju da istovremeno sadrže sve potrebne podatke i da ne bi potpuno poludele moraju da brišu jedne veštine i učitavaju druge, nove. 

Komandna škola u „Enderovoj igri“ Orsona Skota funkcioniše na sličan način pod moralnim principima koji se nalaze u sivoj zoni. Na površini, škola koristi kompjuterske simulacije što deluje kao savršen i bezbolan način da se savladaju borbene veštine i sačuva hladna glava u hiper realističnim bitkama. Ali u tome leži i začkoljica – jedini način da to bude uspešno je da učenici veruju da je sve simulacija u kojoj ne ulažu ništa više nego kada igraju video-igrice.

Predlozi za čitanje: „Neuromant“ Vilijema Gibsona, „Enderova igra“ Orsona Skota Karda, serijal „Točak vremena“ Roberta Džordana, i serijal „Starčev rat“ Džona Skalzija.

3. Muzika i pesme

Gde bismo danas bili bez pesnika starih vremena? Mnoge od najstarijih priča koje čovečanstvo pamti su prvobitno prenošene u obliku pesme jer su se ove epske priče lakše pamtile uz ritam i rimu. Zato i ne čudi što je Dž. R. R. Tolkin koristio poeme i pesme u „Gospodaru prstenova“ kako bi stvorio pozadinu priča o Srednjoj zemlji – Piter Džekson je čak i to uključio u film „Hobit: Neočekivano putovanje“ u sceni kada patuljci stižu u Rivendel.
 

via GIPHY

Najveća epska putovanja predstavljaju učenje tokom puta: pođeš, spaseš svet, a usput naučiš nekoliko korisnih saveta o kampovanju i borbi! Nekima je ta pauza u školovanju bila izuzetno korisna, ali je najviše značila Vestliju iz u romana „The Princess Bride“ – pošao je u svet u potrazi za bogatstvom, a dobio je nešto drugo: obrazovanje.

A tu su i hobiti koji verovatno nikada ne bi napustili Okrug da nije bilo prstena. Pred njima je bio ceo svet iako je putovanje bilo, u najmanju ruku, traumatično. Artur Dent je naučio mnogo o peškirima, letenju i širokim prostranstvima galaksije nakon što je napustio planetu. Vreme koje je Arja Stark provela u Kući Crnog i Belog moglo bi se računati kao jedna godina odsustva iz Vesterosa – nije više devojčica, a nije ni potpuno formirani ubica još uvek. A kada se Esun nađe na svojoj misiji u „Petom godišnjem dobu“, naučiće koliko zapravo ne zna o svom svetu. I šta je predstavljalo putovanje Namernika zore ako ne zaista sjajan semestar na moru?

Predlozi za čitanje: „Hobit“ Dž. R. R. Tolkina, „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa, serijal „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina, „Peto godišnje doba“ N. K. Džemisina i „Letopisi Narnije: Putovanje namernika zore“ K. S. Luisa.

6. Učenje iz knjiga

via GIPHY

Nekada je najbolji odgovor najjednostavniji. Dok neki učenici u delima fantastike odlaze na put oko sveta, preobražavaju se u razna bića i postaju šegrti, tu su i likovi koji jednostavno odu u biblioteku. Pristup životu Hermione Grejndžer može se svesti na rečenicu kojom je Ron opisuje: „To je ono što Hermiona radi – kada si u nedoumici, idi u biblioteku.“ Budimo realistični: Hari je super, ali ne bi uspeo da postigne sve ono da nije Hermionine posvećenosti učenju.

Hermiona je svakako učenik koji je najviše naklonjen biblioteci, ali nije jedina koja znanje stiče iz knjiga. Biblioteka srednje škole Sanidejl služila je kao sedište Skubijeve družine, a ne smemo zaboraviti ni posetu Doktora Hua biblioteci veličine planete u epizodi „Tišina u biblioteci“.

Predlozi za čitanje: serijal o Hariju Poteru autorke Dž. K. Rouling, tetralogija „Zemljomorje“ Ursule K. Legvin, serijal „Točak vremena“ Roberta Džordana i „Ime vetra“ Patrika Rotfusa.

Izvor: tor.com
Prevod: Dragan Matković